ЖЕЛИТЕ ДА РАЗГОВАРАТЕ СА ПУТИНОМ? Ово је начин на који то можете да учините
Стручњаци тврде да постоји само један начин да телефон Владимира Путина буде хакован.
"Да ли се ти то шалиш са мном? Владимир Путин је покушао да ме позове, а ти ми ниси пребацио везу? Шта си дођавола мислио?"
Овим речима је некадашњи амерички председник Доналд Трамп прекорио је свог тадашњег саветника за националну безбедност Мајкла Флина. Све се то догодило током састанка са британским премијером - првог званичног састанка Трампа са страним лидером, према речима новинара Питера Бергена, аутора књиге "Трамп и његов генерал: цена хаоса".
СТРАХОТА У СВЕТУ: Британци због економске кризе изнајмљују мртвачке ковчеге
ТАЈНА КОЈУ СУ РУСИ СТРОГО КРИЛИ: Дубоко испод улица Москве налази се тунел за скривање 30.000 људи
ОТКРИВЕН ЕЛИКСИР ПУТИНОВЕ МЛАДОСТИ: Године му ништа не могу, а један детаљ то посебно показује
- Па, господине, знате, имате много позива и покушавамо да одредимо са ким разговарате - покушао је да се побуни Флин.
- Какво је ово с*ање? Како је могуће да ме Путин зове, а ви не пребацујете? - Трамп је узвратио.
Кремљ је касније одговорио са дозом збуњености:
- Не. Технички, немогуће је пропустити позив који је унапред договорен.
Другачије речено - немогуће је пропустити позив који је читав тим особља организовао данима - понекад недељама унапред.
Инцидент са Трампом и Флином не изгледа баш уверљиво, ако узмемо у обзир како су тачно организовани ови телефонски позиви на државном нивоу. Не можете једноставно позвати број канцеларије руског председника и надати се да ће се он јавити да попричате, чак и ако сте с њим у одличним односима. Једнако је мало вероватно да би страни лидер подигао телефон и чуо Путинов глас на другом крају.
- Обично се предлог одржавања телефонског разговора преноси дипломатским каналима - преко Министарства спољних послова или његовог страног представника, амбасаде - објашњава Владимир Шевченко, који је десет година водио протоколарно одељење Кремља.
Разрада позива може потрајати неколико сати, ако не и недељама - све зависи од дате ситуације.
Директан и непланирани позив је привилегија коју уживају људи на које можете рачунати, а они се могу избројати на прсте једне руке (као што је министар одбране), који поседују старински телефон са бројчаником за специјалне комуникације, попут оног који руски председник има у својој канцеларији, пише Russia Beyond.
И то је само врх леденог брега телефонске дипломатије.
Када предлажу телефонски позив, тимови са обе стране одлучују о времену позива и, што је најважније, о теми. Ово обично укључује грубу листу тема и питања. Затим Министарство спољних послова и друге гране спроводе пробни рад о томе како ће тећи дискусија. Често ће постојати неколико верзија о томе како би одређени одговор могао да прође, у зависности од тога како ће тећи сам разговор. Сам позив никада није приватан. Протокол захтева присуство преводилаца, без којих ништа не би било могуће, чак и ако оба саговорника течно говоре језик оног другог.
- Данас скоро свако говори још неки језик поред матерњег: Ангела Меркел говори и разуме руски, док Владимир Путин течно говори немачки и адекватно разуме енглески. Међутим, једно је ћаскати лицем у лице са неким у парку а нешто сасвим друго је када водите озбиљан разговор преко телефона. Много зависи од прецизности: лоше одабран израз или двосмисленост могу проузроковати веома страшне последице - каже Шевченко.
А шта је са преводиоцима?
- Преводиоци слушају преко слушалица и преводе сукцесивно, реченицу по реченицу - не синхроно. Мање су шансе да направите грешку или игноришете нијансу и ненамерно искривите значење на овај начин - каже други извор из администрације председника.
Била је једна ситуација током 2018. године када је бивши украјински председник Петро Порошенко покушао да позове Кремљ након инцидента у Керчком мореузу.
- Звао сам Путина да питам шта се дешава, а он није одговорио - пожалио се бивши украјински лидер.
Наравно, то не значи да је Порошенко покушао да позове Кремљ а да се нико није јављао на другом крају, или да га једноставно игнорисао.
Немати успеха у дипломатском смислу, значи да је неко љубазно одбио разговор. Разлози су бројни, од презаузетог распореда до немогућности да се дође до лидера на његовој тренутној локацији. Понекад се уопште не наводи разлог и позив се, нажалост, не може спровести. Често је разлог политички, јер недоступна страна једноставно не види могућност за плодну дискусију у овом тренутку.
Путин не користи паметне телефоне или месинџере и ретко иде на интернет. Руси донедавно нису били сигурни ни да он зна, на пример, за Јутјуб. Путин је тек 2015. први пут јавно изјавио да користи интернет.
Када је 2017. године WikiLeaks објавио највеће цурење докумената ЦИА-е о алатима за хаковање и надзор, садржао је пет тајних сервера за прислушкивање кодног имена ПоцкетПутин. Барем хипотетички, могли би да прате уређаје које користи руски председник, као што су компјутери или телефони (ако их има). Одговор Кремља је био једноставан - Размотрићемо то - додајући да Вашингтон није крио да је прислушкивао руске званичнике. Али да би страни шпијуни дошли до Путина, морате се, веома приближити.
- Поседовање паметног телефона је добровољни егзибиционизам и потпуна транспарентност. Када узмете у руке паметни телефон, свесно означите квадратић који кажу да све буде јавно - рекао је не тако давно секретар за штампу председника Дмитриј Песков.
По његовом мишљењу, чини се, председник не би требало да има паметни телефон, поготово у земљи попут Русије. Новинари скоро сваке године приговарају Пескову са питањем о паметном телефону. Одговор је увек исти.
Путин је мање метафоричан на ову тему, пише Russia Beyond.
- Да имам мобилни телефон, никада не би престао да звони. Чак ни код куће не дижем слушалицу - изјавио је 2005. на почетку свог другог мандата, од када се готово ништа није променило. Осим што је можда сада још теже контактирати с њим.
Једно правило нема изузетка: о темама од националног значаја, на нивоу шефа државе, Путин говори само преко безбедне владине линије. То је онај стари жути телефон који му се налази на столу у канцеларији. Не може да се хакује јер је гласовни сигнал дигитализован и кодиран сложеним криптографским кључем. За дешифровање би требало око 18 месеци. Па чак и тада, његово пробијање би било бесмислено, јер се током разговора кључ мења много пута у насумичним интервалима.
Све то су урадили руски стручњаци за безбедност. Али чак ни немогуће није довољно добро за људе у Кремљу који се баве обезбеђивањем сигурне комуникације председника Русије. Они теже безбедности која се може сломити само кршењем закона физике. У 2015. години, 230 милиона рубаља (скоро 3,5 милиона долара) јавног новца издвојено је за развој безбедне квантне комуникационе линије и друге квантне пројекте. А технологија је већ ту. Информације у таквом систему се преносе преко фотона, а да би се открили потребно је променити њихово стање. Природни закони налаже да се то не може учинити а да се тако нешто не примети.
А како се ступа онда са Путином у разговор телефоном? Захтев за телефонски позив иде прво дипломатским каналима Министарства спољних послова или Председничке администрације. Само неколицина одабраних (они са истим специјалним жутим телефоном, као што је министар одбране) може да зове мање-више директно. Али примаоца увек преузима секретарица или помоћник. С друге стране, Путин може да позове (преко безбедне везе, наравно) где год жели: авион, аутомобил, подморница, његова вољена Туванска шума. На иностраним путовањима га често прати цео авион пун комуникационе опреме. Чак и када је разговарао са тешко болесним дечаком чији је сан био да види унутрашњост Путиновог авиона, председник је користио шифровану линију.
На његовом столу је и разводна табла са дугмићима на којима се налазе презимена потчињених, пре свега министара и гувернера.
