БЕЗ ЊЕГА СЕ НЕ МОЖЕ: Курц је најмлађи председник владе у Европи
Коцкар гвозденог срца
Извесно је једно – самостално или у коалицији, Себастијан Курц је најмлађи председник најдешње владе у Европи. Само се један човек успео толико високо са још мање година – његово име било је Наполеон.
Ко је прва дама Аустрије и ПРЕЛЕПА девојка новог канцелара Себастијана Курца? (ФОТО/ВИДЕО)
Скандалозни твит "Убити бебу Хитлера": Курц на нишану након победе на изборима у Аустрији (ФОТО)
Велика изборна година у Европи завршена је у недељу. После Холанђана, Француза, Британаца и Немаца, на биралишта су изашли Аустријанци. Резултати говоре да су три главне странке поређане мање-више једна другој до ува. Народна странка узела је 31,6 процената изборног колача. Ултрадесни слободњаци придобили су 4,2 процента гласова мање, а социјалдемократе их прате у стопу са мање од процента разлике (0,7). Шта нам ове бројке говоре?
На први поглед, у Аустрији ништа ново. Наставља се од Другог светског рата традиционална подела власти између црних и црвених. Наставља се прећутни договор између два партијска предузећа. Црно – конзервативно и народњачко наставља да води пољопривреду, државну службу, струковна удружења и цркву, док црвено – социјалдемократско наставља да држи државне станове, индустрију и синдикате. Оба предузећа настављају да руководе својим банкама, фирмама и медијима. Читаве породице у Аустрији настављају вишегенерацијско страначко запошљавање. Но, тако је само на први поглед.
Тиркизна кампања
Ако поглед задржимо мало дуже на теми аустријских избора, прво што ћемо приметити јесте да црне боје више нема. Заменила ју је тиркизна. На други поглед приметићемо да је на скуповима народњака осим средовечних људи у сивим оделима и велики број младих у тиркизним јакнама са тиркизним кожним наруквицама. На тиркизној подлози приметићемо и слово К. Ко је заслужан за овако темељан визуелни преображај конзервативне деснице?
Одговор лежи у слову К. Реч је о Себастијану Курцу, до избора нама добро знаном шефу аустријске дипломатије. Курц је кормило деснице преузео у јуну и то са најширим лидерским овлашћењима у историји те странке, која су била његов предуслов да постане њен лидер. Потом су народњаци скинули вишедеценијску црнину, завили се у тиркиз, па чак и променили име у Нову народну партију, Листу Себастијан Курц или, најкраће, тим Курц.
Кампању су водили уз слогане попут: “Време је”, “Сад или никад”, “Освежавајуће”, “Другачије”. Звучи као рекламна кампања за ново освежавајуће пиће, а не као изборна кампања. Но, Себастијан Курц је управо то – нови освежавајући производ на аустријском политичком тржишту. Или барем тако тврди његова рекламна (пардон, предизборна) кампања.
Коцкар гвозденог срца
Питање је да ли ће тај нови производ свима пријати? Па да видимо ко је Себастијан Курц и шта он заправо хоће. На први поглед он је зет кога би свака мајка само могла да пожели за своје дете. Висок, вижљаст, зализане уредне косе, продорно плавих очију, обучен у савршено скројена одела, Курц је човек који са девојком живи у истом крају Беча у којем је рођен.
На септембарско заседање Генералне скупштине Уједињених нација путовао је обичним авионом у економској класи. Међутим, ту се његова обичност и завршава. Откако је пре четири године као двадесетседмогодишњак постао најмлађи министар спољних послова у Европи, Курц је вратио Аустрију на дипломатску мапу.
На њујоршком Ист риверу Курц не држи говор у неком левом термину када је сала скоро потпуно празна. Не. Курц зна како да се избори за прајм-тајм или, српски речено, ударно време.
Када говори, речи теку као поток. Нема замуцкивања. Већ годинама се, на мрштење НАТО, залаже за потпуно укидање атомског оружја у свету. И док друге земље Европске уније врте главом, иза Курцове иницијативе својим потписима до сада су стале педесет три државе.
Курц је знао да се позиционира и током европских преговора са Ираном о тамошњем нуклеарном програму. Пошто је седиште Међународне агенције за атомску енергију баш у Бечу, није морао далеко да иде. Све му је било на тацни. Али, било је и другима пре њега, па нису знали да са ње узму шта треба. Курц је знао.
Више читајте у штампаном издању Експреса.