БЕЛА ЦРКВА ОД САРМАТА ДО "ОСМЕ ОФАНЗИВЕ": Историјски развој мале вароши на југу Баната
На садашњој територији општине Бела Црква налази се више археолошких назалишта и ископина које сведоче о животу различитих народа који су кроз векове насељавали подручје Беле Цркве.
Бела Црква добила је име по малој црквици коју су изградили први досељеници. Ипак, каже се да је Бела Црква градић са чак четири имена. Осим српског назива, у званичним документима стајало је и име Фехертемплом, Weisskirchen и Бисерица Алба. Ови називи заправо представљају име града на мађарском, немачком, румунском и српском језику.
Многи народи пролазили су и боравили на простору Беле Цркве и њене околине. Неки од њих су Трачани, Дачани, Келти, Скити, а нешто касније и многа варварска племена попут Гота и Сармата. О боравку и животу Сармата који су били најприсутнији на подручју Беле Цркве сведоче и многобројни предмети и посуде пронађени у локалитету Сиглове циглане. На ширем простору Беле Цркве откривено је чак 46 археолошких локалитета са траговима и остацима старих насеља.
ОБЕЗБЕЂЕНА СРЕДСТВА: Сомбор почиње са реконструкцијом зграде Жупаније
Кад бравар пређе у пољопривреду: На једном салашу прави се најпикантнији зачин
ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ: На Бегеју се гради мега-танкер последње генерације! (ФОТО)
Бела Црква први пут се спомиње у 14. веку и то у предикту њеног власника. Оснивање организованог и уређеног насеља Беља Црква приписује се грофу Мерсију, који је био и први гувернер Баната након протеривања Турака са ових простора, 1717. године.
За историјски развој Беле Цркве нарочито је битан 18. век, када је Аустрија, а све у циљу одбране од Турака, на овим просторима формирала Војну границу, а 1774. године и влашко-илирски гранични пук са седиштем управо у Белој Цркви. Од овога периода креће потпуни процват ове варошице који се првенствено огледа у развоју привреде, али и изградњи многобројних барокних зграда, од којих су неке свој величанствени изглед сачувале све до данас. Војна граница је укинута 1872. године, када је Бела Црква поново припојена Мађарској, а њен први цивилни градоначелник постао Леонард Бем, учен и образован човек који је написао и прву историју Беле Цркве. У његово време (1877. године) основан је и први музеј у Белој Цркви, а основао га је Фелик Милекер.
Током више векова Белу Цркву су насељавали Немци, све до 1742. године, када у ову варош стижу Срби, Јевреји, Румуни и други народи. Свој највећи процват Бела Црква доживљава у време Марије Терезије, када почиње интензивнији развој занатства, трговине и виноградарства.
Прва железничка пруга на територији читаве Србије настала је управо у општини Бела Црква, а пуштена је у рад 1856. године. Бела Црква је све до 1918. године била део Мађарског краљевства када постаје део Србије.
Након Октобарске револуције у Белу Цркву је дошао велики број емиграната из Русије, који су били прихваћени као држављани тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Руски емигранти су у Белој Цркви имали чак и своје школе, а њихов живот на овом подручју оставио је позитиван утицај на ображовање, архитектуру и културу ове варошице.
Немци су окупирали Белу Цркву на самом почетку Другог светског рата. У овом периоду окупатори, а потпомогнути домаћим немачким становништвом, су починили стравичан геноцид над Јеврејима из Беле Цркве, од којих скоро нико није преживео рат. Многобројни злочини тих црних година људске историје вршени су и над Србима у Белој Цркви, а пљачке и отимачина биле су свакодневица.
Давне 1942. године у Белој Цркви основана је и немачка 7. SS добровољачка брдска дивизија Принц Еуген, која је у историји постала упамћена по злоделима над српским народом у Југославији. Посебну улогу у масовним стрељањима Срба и Јевреја широм Баната, па и у Белој Цркви, имали су домаћи Немци, познати као Фолксдојчери.
Ослобођењем и уласком јединица Црвене армије и партизанских одреда у Белу Цркву, а свесни својих злодела почињених током рата, Фолксдојчери су се заједно са немачким јединицама панично повлачили према Немачкој.
По завршетку другог светског рата Бела Црква доживљава нову колонизацију, из ратом уништених крајева Југославије. У Белу Цркву тада се слило становништво из околине Београда, Like, Кордуна, Црне Траве, Црне Горе, Босне и Херцеговине, а ова нова колониозација у историји је остала позната као "Осма офанзива".
РЕАЛИЗОВАН ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА: Дигитализовано културно-историјско наслеђа Долова (ВИДЕО)
Колико је уносан посао гајења и продавања цвећа? Зрењанинци откривају да ли може да се заради (ВИДЕО)
Превенција аерозагађења: У Вршцу пуштена у рад нова станица за мерење квалитета ваздуха
ЈЕДНИСТВЕНО МЕСТО У ЦРЕПАЈИ: Московљанка отворила музеј лутака, неке су чак из СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА! (ВИДЕО)
Пензионер из Сенте РАЗБИЈА и у седмој деценији: Возио трку од Будимпеште до АФРИЧКИХ ДИВЉИНА (ВИДЕО)
