Фондација "За српски народ и државу" организовала панел "Где је српска Војводина" у Сремским Карловцима, на месту чувене Мајске скупштине из 1848. године

На месту где је одржана историјска Мајска скупштина, односно Црквено народни сабор одржан у мају 1848. године, на ком су Срби дефинисали свој национални програм у складу са словом Привилегија и духом времена, панелисти др Никола Бањац, Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и Бранко Ћуричин, протојереј-ставрофор, подсетили су јавност на важност тих догађаја као основи за даља политичка настојања Срба да оснаже националну свест и даље развијају и унапређују наше друштво у целини. 

-Србија је један небески мозаик, и свака коцкица и сваки човек у том мозаику је злата вредан и драгоцен. У прошлости и у садашњости. Сваки крај Србије уградио је себе у нашу државу и заједницу. Зато се морамо сваког тог камичка увек сећати. Један од тих камена темељаца је и Мајска скупштина, када су Срби са ове стране Саве и Дунава створили српску Војводину, из свог срца и душе, сањајући сан који ће досањати у новембру 1918. године да се присаједине својој матици Србији и да створе заједничку и неразрушиву јединствену Србију у вечности. Тим херојима славних дана 1848-1849. године, њиховој беспоштедној борби и жртвама поклањамо овај панел - рекао је др Никола Бањац. 

Догађај у Карловцима започет је интонирањем химне Републике Србије, а у првом реду међу уваженим гостима нашао се и премијер Милош Вучевић, ректор Богословије Јован Милановић, министри Владе Републике Србије, бројни ученици Богословије и других факултета из Новог Сада, и друге званице.

-Панел који је организовала Фондација вратила је сећања на та тешка дешавања из револуције. За мене је највећа порука о јединству и слози српског народа ма где живео у тим временима, када је захваљујући огромној жртви Срба са свих страна успела да се изборе за оно што се тада звало војводство Србије, односно Војводина Србије - поручио је Петар Ђурђев.

Посебну пажњу изазвала је дискусија на тему узрока и покретача револуционарних кретања у 1848-1849 у Европи, уз осврт на то какав је био положај српског народа на Балкану у том моменту, а разговарало се и о темељима српске идеје у Војводини из различитих перспектива, затим о току рата до краја 1849. године и руске интервенције, о стварању Српске Војводине односно Војводства Србије и Тамишког Баната, као и последицама тих дешавања на данашњу ситуацију. Протојереј-ставрофор Бранко Ћуричин одржао је и емотивну беседу о страдању Срба у рату и страдању Новог Сада.