Он је понос Бачке Паланке и Војводине: Миленко Пауновић био је аутор прве музичке драме (ФОТО/ВИДЕО)
За 35 година, колико је поживео, нанизао је успехе и награде које неки не би могли ни за три живота
Међу плодним војвођанским равницама сместила се Бачка Паланка, општина која се по много чему може похвалити, а нарочито по томе што је изнедрио велика имена из света уметности, књижевности, глуме, музике...
Прочитајте и:
- Инђија је изнедрила велике глумце, успешне спортисте, сликаре, а у срцу Војводине рођен је и један архиепископ српске цркве (ФОТО/ВИДЕО)
- У сеоској кући старој 170 година оживео је дух Словачке: Упознајте се са њиховом нестварном културом (ФОТО)
- Посетите фијакеријаду у Црепаји и уживајте у магији коју само липицанери могу да пруже (ФОТО/ ВИДЕО)
Миленко Пауновић понос је овог краја, а био је српски композитор и драмски писац, аутор прве музичке драме у Србији. Рођен је у Деспотову, 29. новембра 1889. године где завршава основну школу. Гимназију завршава у Новом Саду, а музичке студије у Прагу и Лајпцигу.
Школовао се у Српској православној великој гимназији у Новом Саду (1900-1908) где је похађао и своје прве часове виолине. Био је студент завршне године виолине на Конзерваторијуму у Прагу (1909). Композицију је студирао код Регера на Конзерваторијуму у Лајпцигу (1909-1911), пратећи и Риманова предавања на Универзитету у истом граду.
Црква светог Георгија у Уздину: Ову цркву Румуни обожавају, а ево и зашто!
Био је хоровођа у Руми, Новом Саду (1913) и у Академском певачком друштву Обилић (1923), учитељ музике у Мушкој учитељској школи у Јагодини (1914; 1918-20) и професор у Музичкој школи Станковић (1921–22). Као војник на Солунском фронту активно је учествовао у српској уметности у избеглиштву. Од 1921. био је војни капелник Оркестра Краљеве гарде. На месту референта при Министарству војске залагао се за побољшање материјалног статуса војних музичара.
pic.twitter.com/mAdWiePJiy— Распевани_црв🤓 (@RaspevaniCrv) Новембер 26, 2017
За време и после Првог светског рата борави у Јагодини где у учитељској школи ради као професор теорије музике од 1913. до 1920. године. После Великог рата прелази у Београд где је ангажован у својству хоровође певачког друштва „Станковић“ и певачког друштва „Обилић“. Једно време је професор теорије музике у музичкој школи „Станковић“ до постављања за капелана (вођа војне музичке капеле) при Министарству војном у Београду.
ПОНОС ИНЂИЈЕ И ЦЕЛЕ СРБИЈЕ: Да ли знате који ЧУВЕНИ КОШАРКАШ долази из овог места?
У музичком стваралаштву Миленка Пауновића, у осталом као и код Мокрањца и Станковића, провејавају народни мотиви и обрада традиционалног музичког народног стваралаштва. Његова најпознатија музичка дела су : „Дивна Трагедија“ и музичка драма „Ченгић ага“ и „Музичка триологија“. У самом врху његовог музичког остварења су Прва и Друга „Југословенска симфонија“.
Пауновићева дела су ретко извођена и штампана. У условима локалног музичког контекста по настанку његове прве музичке драме дуго није било могућности за извођење таквих дела. С друге стране, Пауновићева изненадна смрт прекинула је његов рад на оркестрацији музичке драме Ченгић ага и друге симфоније.
Природна лепота надомак Шида: Атракција за све који воле природу
Од његових значајних дела извођена је само прва симфонија (Љубљана 1924, Београд 1925, 1932, 1940, 1956), али њен успех није имао трајнију рецепцију. Деценијама готово заборављен, Пауновићев опус постао је актуелан у новијим музиколошким истраживања у оквиру којих је објављена и његова прва симфонија (2009).
Носилац је Ордена Св. Саве ИВ реда, Ордена Румунске круне В степена и Албанске споменице. Преминуо је изненада у 35. години живота.