МАРКО ВУКОБРАТ: Фудбал у Кикинди поново цвета, желимо назад у Српску лигу! (ВИДЕО)

Фудбал је у Кикинди, где има традицију дужу од века, неколико година тонуо. Клуб је таворио у петом рангу такмичења, али, сада је све поново кренуло узлазном линијом, па добри резултати опет улепшавају живот навијача у граду на северу Баната. 

ОФК Кикинда 1909, како се сад клуб зове, пласирао се, после две године играња у Подручној лиги Зрењанина, у виши ранг, Војвођанску лигу Исток. Освојено је друго место са 68 бодова, а онда је, после две утакмице баража против БАК-а из Беле Цркве (1:1, 0:0), захваљујући голу у гостима изборен пласман у виши ранг. 

О свему, са доста радости у гласу и дан данас, прича за Србија Данас легендарни голман кикиндског клуба Марко Вукобрат: 

- Направљен је позитиван помак, кренуло се горе. Клуб је био на ивици гашења кад је испао из четвртог у пети ранг. Да је и одатле испао, ишао би у "бетон лигу". Ушли су, међутим, нови људи у управу и све је кренуло набоље. Лука Радујко, председник клуба, има приватну фирму. Окупио је своје пријатеље и кренуо, у сарадњи са локалном самоуправом. Ништа, наравно, не може без општине. Прво је био циљ да се опстане у Подручној лиги. Пошто је то остварено, наредни циљ је био пласман у виши ранг, што смо такође успели. Бегеј из Житишта је био убедљиво први, а ми смо остали на другом месту и изборили тај бараж. 

Вукобрат наглашава: 

- Велики број гледалаца посматрао је код нас реванш баража, њих 1.500! За Кикинду - огроман број. То су, ипак, две екипе из петог ранга које су се бориле за четврти. У просеку нас прати 200 људи, али у тој утакмици... Баш је било јако лепо. Имали смо 1:1 из Беле Цркве, активан резултат... У реваншу је било напето, али нам је 0:0 било довољно да уђемо у виши ранг. 

Да ли је и омладинска школа живнула? 

- Јесте. И она је била на ивици гашења. Срамота би била за град да немамо млађе категорије. Сада пионири и кадети играју Кадетску лигу Војводине. Ради се да се то још више унапреди. Нема будућности ако немаш своје играче у млађим категоријама.

Како стоје ствари са инфраструктуром? 

- Град има изванредне услове. Ту је главни, Градски стадион, и један помоћни терен. Постоји и атлетски стадион. Услови су сјајни за припреме екипа. Ту су четири тениска терена, насеље са собама... Било би идеално кад би се средио неки терен са вештачком травом. То би још више унапредило рад млађих селекција. 

Постоји ли шанса да се фудбал у Кикинди врати на старе стазе, и да клуб буде онакав какав га памтимо још из Југославије? 

- Реално, по броју становника и по традицији, није нам место овде. Јесте нама успех што смо ушли у Војвођанску лигу Исток, међутим, сви околни сеоски клубови су већ били у овом рангу. Тек сад смо се изједначили са њима. Требало би већ ове године да се покуша ући, без неког императива, у Српску лигу Војводина, мада ће бити тешко. То је, за сада, нека реалност. 

Наравно, у причи о фудбалу и Кикинди, немогуће је не поменути легендарног Младена Крстајића, тренутно председника Радника (Бијељина) који се, давних дана, афирмисао као играч управо у Кикинди, и одатле прешао у Партизан. 

- Он има бизнис у Кикинди, ту му живи део породице. Често је у граду. Био је једно време у клубу, па су се разишли. Кад би он ушао у озбиљнију причу... Имам утисак да би, кад би се склопиле коцкице, радо помогао. Он једним потезом може да реши много ствари - истакао је, за крај фудбалске приче која поново одише оптимизмом, Марко Вукобрат.