Ово СРПСКО МЕСТО крије ЈЕЗИВУ ТАЈНУ: Како су нацисти одводили СРБЕ у фашистичке снаге Вермахта и SS јединица
Срби су могли да бирају мучку смрт у неком од нацистичких логора или да узму пушку и боре се на страни фашиста, у нади да ће им се можда указати прилика да се предају Савезницима
Војвођанско место Оџаци било је српски центар за регрутацију војника у немачку војску Вермахт и SS јединице током Другог светског рата.
УРБАНА ЛЕГЕНДА ИЗ БАЧКЕ ПАЛАНКЕ: Возачима се указују МРТВИ ХАЗАРИ са ГРОБЉА! (ФОТО)
ПРАСИЋИ, МРТВАЧКИ САНДУК И НАЦВРЦАНИ СКЕЛЕЏИЈА: Скелом преко Дунава, од Бегеча до Банаштора (ФОТО)
У Оџацима је 1920. године основан Културбунд, немачка националистичка организација која је имала за циљ да на простору Југославије чува немачки језик и културни иденитет. Ова организација је од Шестојануарске диктатуре 1924. године два пута забрањивана, али јој је 1930. на крају ипак дозвољен рад пошто је установљено да нема опасности по рушење уставног поретка тадашње краљевине.
Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, Културбунд се радикализује и прихвата фашистичке идеје самозваног национал-социјалисте. Током рата Културбунд у Оџацима почиње да организује одлазак немачке младежи из Војводине у Вермахт или SS јединице.
Међу мобилисанима је нажалост било и много Срба који су једину наду да преживе у томе видели да се прихвате пушке и боре за нацисте уместо да умру у неком од стравичних логора. Њихова једина нада огледала се у томе да ухвате прилику да се предају Савезницима пре ослобођења.
Немачком окупацијом Југославије најтежи положај су и у Оџацима имали Јевреји, Срби и Роми. Мађарски фашисти, којима су административном поделом Трећег рајха припали Оџаци, немилосрдно су убијали Србе, Роме и Јевреје на најгнусније начине. Они који су преживели батине и мучење скончавали су у логору у Шарвару.
Током рата је у Оџацима формирана и организација Дојче Маншафт чији су активисти имали задатак да мелтретирају Немце који нису желели да се пријаве у Вермахт или SS јединице.
Ослобађање Оџака почело је 1944. године, а дан ослобођења (22. октобар 1944.) слави се и данас као Дан општине.
Бруталност Немаца у Оџацима направила је стравичан јаз и мржњу међу народима, па су тако жртве после ослобођења постале и немачке породице које нису подржавале Хитлера и снаге Трећег Рајха. Историја је забележила Титови партизани су 23. новембра 1944. направили масакр у Каравукову у којем су убијене 183 особе немачке националности без суђења, махом грађани Оџака.
Два дана касније стрељано још 283 Немаца. Међу убијенима је био и Франц Ертл, један од најзначајнијих привредника из Оџака, власник фабрике канапа. Историчари тврде да су Немци који су подржавали Хитлеров режим махом напустили Оџаке пре доласка партизана, док они који нису желели да ратују нису имали куд, осим да остану у својим кућама.
Комунистичке власти су касније по ослобођењу успеле да успоставе ред и сви остали преживели немачки становнци су били под истрагом. Они који су на било који начин повезани са окупатором били су стрељани после судских пресуда, док су остали послати махом у руске послератне логоре у које су их спровели војници Црвене армије.
Текст који сте прочитали део је пројекта ,,Упознајте Оџаке" који се реализује у сарадњи са истоименом општином.