Током протекле деценије проживела ПАКАО: Два пута дигла руку на себе, била у коми - ОВО је њена прича
Први пут након десет година медијске илегале, Дуња Илић је говорила о свим детаљима у животу који су интригирали јавност.
Током деценије паузе преживела је много тога, од борбе са алкохолом, смрти највољенијих, бурног љубавног живота. Променила је веру, име, али и многе градове и државе, а онда је одлучила да се врати.
Све о турбулентном животу Дуња је открила за емисију "Није све тако црно", и стала на пут свим нагађањима.
У јавности је без длаке на језику преко друштвених мрежа говорила о покушају убуства и ти два пута. Ајла је у емисији открила детаље и послала снажну поруку свима.
- Алкохол сам кренула да конзумирам када сам имала 13 година. Ја сам као дете имала поремећено понашања. Била сам јако проблематична и бунтовна. Са 15 година је то прешло у граничне поремећаје и касније је то прешло у тај афективни поремећај. Људи који болују од тога знају да је то уско углавном повезано са злоупотребом забрањених супстанци. Покушаји самоубиства су код појединих људи који болују од те болести (биполарног поремећаја), нажалост, врло чести. Болест се врло често, нажалост, тако и завршава. Уколико се не третира како треба, уколико терапија није како треба, уколико лекар није како треба. Да, ја сам се, наравно, покајала и заиста нисам имала суицидалне мисли од тада више никада. Мени се то догодило два пута. Једном не знам ни како сам остала жива. То се догоди у тој психотилној епизоди - говорила је Ајла и додала:
- Постоји у психијатрији један термин који објашњава да постоји период најављивања самоубиства, као скретање пажње. Код мене тога није било. Код мене је то било одједном, нормално сам се понашала и... Пронашли су ме и спасили. Била сам у коми, доктор је рекао да ћу вероватно остати ретардирана, да нећу моћи да ходам, говорим, да ћу морати све од нуле да учим, међутим Бог ме је погледао. За све постоји неки разлог. Редовно да одлазим код психотерапеута, код психијатара, да се бавим тим проблемом, да врло озбиљно схватим када ми се деси рецидив, када попијем поново, да то схватим озбиљно и да се то не понавља. Тако да негде од 25. године траје та борба, већ 7 година. Свако ко се бори са истим или сличним проблемом, није срамота тражити помоћ, срамота је све оно што се ради пре тога.
Србија Данас/Kurir.rs/Јована Матић Ђокић/Пренела С.С.