ХОРОР! КИДНАПОВАНА ЗАДРУГАРКА! Једва извукла живу главу, претрчала километре да би се спасила
Страшно.
Бивша ријалити звезда ,,Задруге 4" и певачица Снежана Ојданић током боравка на имању у Шимановцима, пред широким аудиторијумом испричала је потресну причу која леди крв у жилама. Наиме, она је као млада завршила у белом робљу, а да зло буде још веће, у то време била је трудна са сином Андријом, који јој је и дан данас највећа подршка у животу.
- Ја хоћу прво да кажем да је мој син најбоље дете на свету, али он зна део приче. Само желим да ме подржи и разуме. Не правим жртву од себе, просто ми је тешко да се сетим свих тих ствари. Ја сам одрасла у врло сиромашној породици, имала сам дивног оца и мајку, али ја сам била неко ко је читав живот био на своју руку. Била сам више мушко него женско. Тукла сам се, свашта сам радила... Ја сам са својих 17 година отишла у Београд, живела сам ту три године, па сам радила у туристичкој агенцији, радили су Бугарску, Грчку... Мени се свидела јако Грчка и отишла сам да радим у кафићу са рођаком. Ту сам почела да радим, био је дечко један који се мени свидео... Остала сам трудна, сазнала сам у трећем месецу да сам трудна када сам дошла у Београд. И отишла сам на преглед, жена ми је рекла: "Честитам, бићете мама", ја сам рекла: "Нема шансе" - почела је Снежана.
ВРАТИО СЕ ЊОЈ: Ево са ким Јањуш проводи време док се око његове бивше отимају момци
ПОЗНАТА ПЕВАЧИЦА ЗБОГ ПРЕВИШЕ ПИЋА ЗАВРШИЛА НА ИНФУЗИЈИ: Отровала се, а сада се огласила и све објаснила
СРАМОТА! Баца паре по поду и хвали се милионима, А НЕ ПЛАЋА АЛИМЕНТАЦИЈУ! Погледајте баханалије Вука Моба
- Тада сам рекла да не желим да родим дете и докторка ми је заказала абортус. Дошла сам за 20 дана и рекли су ми да мора конзилијум и ту сам направила хаос свима. Нисам била спремна тада да будем мајка. Нико није хтео да пристане на то, обишла сам све болнице. И одлучила сам да задржим дете. То је у Црној Гори табу, родити дете без оца. И онда сам прочитала оглас у новинама да се траже цуре за рад у Грчкој, собарице, конобарице... Видела сам ту да могу да се вратим у Грчку, да зарадим новац, да господин призна дете. Отишла сам на разговор, била је ту госпођа из Крагујевца, био је с њом наводно супруг који је Грк. Ја сам имала 21 годину, а они можда 60. Мени је то деловало као озбиљно. Ја у једном моменту приђем жени из Крагујевца чије име не желим да спомињем, питала сам је: "Да ли је ово стварно тако или стоји нешто иза овога?", она је мени рекла: "Ако мислите да смо преваранти, слободно напустите ову салу", ја сад гледам оне жене, оне све расположене јер иду да раде. Договорим се све, нас неких близу 30 цура, сви кренемо... Стижемо ми у Грчку негде увече и долази мени тај госпођин супруг и каже ми да покупим пасоше од свих њих. Стали смо испред хотела са 5 звездица, није ми било логично. Прича је била да ћемо ту преспавати, а да ће сутра доћи послодавци - кроз сузе је причала Снежана.
- Ја прва извадим свој пасош и човек узме пасош, улази у хотел, ја узимам кофер и крећем у хотел, а батлер ми каже: "Дођи иза хотела". Ја крећем, отворена врата, виде се три мале зградице и поље поморанџи. Вучем кофер, улазим и крајем ока снимим мушкарца крај зида и затвара се аутоматски капија и појављује се газдина цура која је водила све то. Ја кажем: "Извини, хоћеш ли ми објаснити где смо дошли?", она каже: "Сачекајте док дође власник, он ће вам све објаснити", и ми силазимо у подрум, ту су пољски кревети као за плажу. Ту већ креће хаос, жене плачу, вриште, лупају на врата... Мени милион ствари пролази кроз главу, трудна сам, пети месец. Ја сам ћутала, нисам никоме рекла да сам трудна. Села сам и чекала да дође тај неко. Појавио се газда локала и ушао као каубој. Дошао је још један с њим, он је тукао рибе, ја сам га звала џелат. Он је питао: "Где је та што зна грчки?", ја сам устала и питала да ми објасне шта се дешава, да хоћу свој пасош, а он је рекао: "Кад би то тако могло, ја сам платио за сваку од вас 2.000 марака".
- Жене су вриштале, падале су у несвест, њих су извели и никад нисам чула шта је било с њима. Сместили су нас по собама и рекли су нам да морамо да будемо сређене и радиле смо два локала. У једном смо седеле у костиму, а у другом сам седела са гостима. И ја сам дошла на посао, пије се чист алкохол, ја сам прву ноћ попила 10 пића. Овај ког сам звала џелат све је писао у свеску и каже: "Сутра тих 10 пића мораш да направиш", тако су ми повећавали пића и дуг. Једно вече сам побегла са те плантаже, била је ту и цура из Новог Сада. Ми смо прескочили зид, стигли смо ујутру и ушли смо у локал један где смо могли да сачекамо. Ништа није радило, чекали смо да уђемо у конзулат, да кажемо да смо отете. Није прошло пет минута, појави се газда и тај џелат на вратима. И као: "Шта радите?", ја кажем да пијемо кафу. Они кажу: "И ми ћемо са вама, па ћемо назад", не могу да вриштим. Вратили су нас назад и он ми је тада рекао да ме неће нико дирати. После неких 20 дана, ја сам крила стомак, стезала га појасем... Свако вече се више алкохола пило и једно вече су дошли у собу и газда ми је рекао: "Да ли имаш заказани рандеву?", ја кажем: "Не, не свиђам се никоме". Он каже: "Хоћеш ли да имаш?", ја кажем: "Па, ако ме неко позове". Онда су ми сломили прст и питали су ме да ли хоћу да имам састанак, ја сам рекла: "Ако ми неко плати пиће, ја хоћу". То се дешавало неколико пута. Та жена која нам је спремала храну, она ми је везала неке палице. После месец дана је једно вече дошао, ја сам села за шанк и повраћала сам, било ми је мука. Тукла сам се. Стигла су ми три шампањца за шанком. Један је 50 пића - додала је Снежа.
- Тај џелат је ставио три флаше и рекао: "Вечерас не можеш да избегнеш". Он је имао око 60 година и с њим су била два телохранитеља, Бугарке с којима сам се клала, оне све плачу. Ја дођем и они ту са мном причају сасвим нормално. После 10 дана се појавио поново и рекао ми: "Вечерас ти и ја идемо да се дружимо, да будемо заједно". Мени је једини излаз био да кажем да сам трудна. Ја кажем: "Ја бих врло радо, али мене боли стомак". Он се окрене и каже: "Добила си?", ја кажем: "Не, трудна сам". Каже он: "Да, да и ја сам трудан". Онда је позвао и тог газду, шапнуо му нешто на уво и газда је почео да се дере на мене у смислу: "Да ли си нормална, што нам ниси рекла да си трудна?!". У том моменту ми тај човек није веровао, мислили су да играм игру. Он ми је рекао: "Ништа, иди спавај, ујутро идемо код гинеколога". Нисам спавала целу ноћ. Спремила сам се, дошли су по мене, газдина цура ми је рекла: "Да ли ти знаш да ћеш данас да будеш покојна због ове игре?". Ушли смо, он се обратио доктору, ја сам села на сто, урадили су утрлазвук, рекао ми је да је беба добро и питао ме да ли хоћу да чујем откуцаје срца. Онда је почео и овај који ме је довео да плаче. Завршио се преглед, дао ми је витамине које морам да пијем, испратио је газдину цуру, отишли смо на доручак, човек ме је питао: "Зашто ниси рекла и због чега си ту?", ја сам све испричала. Вратила сам се у смештај, нисам радила, прошло је 10 дана, дошла је газдина цура и рекла ми: "Спреми се да идеш да радиш за касом, хоће газда да ти помогне". Ја сам се спремила, отишла у локал, ту је било 40 цура. На крају је остало нас 8, ја сам узела торбу и кренула да изађем, џелат ми је рекао: "Где ћеш?", ја сам рекла: "Где и ове цуре". Онда је дошла полиција, ухапсили су нас, после пола сата је дошао адвокат, мене су извели у канцеларију - додала је учесница Задруге.
- Адвокат ми је рекао: "Немој да се плашиш, ти ћеш бити пуштена" и сад треба ја да наговорим девојке да је газдарица жена коју нико није упознао. Ја сам се вратила у ћелију, рекла да сам трудна, рекла сам да немам живот ако се вратим кући, ако хоће да слажу због мене, ако неће онда идемо, па како буде. Оне су све пристале. Дошао је дан суђења, дале су изјаву, све су рекле како смо се договориле, пришао је адвокат судији и дао му папире да сам трудна. Судија је поцепао папире и рекао: "Депортација". Адвокат се изгубио, нико се више није појавио да нам донесе храну, само су нам донели наше ствари. То су три ћелије. Један од тих полицајаца ме је питао за име, када је донео пасош. Мене су пребацили у Атину, па у Солун... Па су ме довели на границу са Македонијом. Ја сам плакала царинику и молила да ми не удара тај печат. Он је рекао да је то његов посао и да мора. Изашла сам с кофером, снег је био, јануар месец. Онда се појављује човек, љуби ме, грли ме и каже да сам га спасила затвора. Стигла сам у Београд и не знам где да идем. Одлучила сам да је најбоље да скочим с моста и да решим муке свима. Назвала сам кући са станице, јавила ми се мајка, почела да се дере на мене, јер се нисам јавила месец дана. Јавио ми се отац и питао да ли сам трудна, ја сам ћутала, ништа нисам рекла. Он је рекао: "То је твоје, то је и моје, првим превозним средством, седи и дођи кући". Онда сам дошла у Црну Гору и родила Андрију. Живела сам нормалан живот, радила, борила се... Отац ми је умро после годину и пет месеци. Онда сам у певању видела спас да подигнем дете. Андрија никада није тражио оца - закључила је Снежана, а задругари су јој аплаудирали због храбрости.
Снежанину исповест можете послушати у видеу који се налази у наставку текста.
