ПОРОДИЧНА ТРАГЕДИЈА: Марији Кулић преминуо отац - "Био је алкохоличар и тукао је моју мајку"
Прошла је кроз пакао.
Задругарку Марију Кулић живот није мазио! Одрасла је са мајком Споменком и братом Пецом, а оца Бранка, који је био алкохоличар и насилник, изгубила је са 12 година. У 45. години је сазнала да је оболела од канцера крајника, а у исто време преживљавала је драме са ћеркама - Тијана и Ана су имале удесе, док се Миљана борила за живот због операције смањења желуца.
"ИСКОПАЋУ ГА ИЗ МИШЈЕ РУПЕ!" Задругар жестоко ЗАПРЕТИО Бебици - Зола све СЛУШАО и ЗАЦЕНИО се од СМЕХА!
УДАРИЛИ МИКИЈА, ПА И ЈЕЛЕНУ Обезбеђење их већ ТУКЛО и избацило са имања! Уништавали симбол Острога
"ОД ЦАРА НИСАМ ДОЖИВЕЛА ОВО!" Маја спрема Билалу ОСВЕТУ - Криви још једну ЖЕНСКУ ОСОБУ за цео ХАОС међу ЊИМА
Марија Кулић је још као дете била зрела и преузела на себе све кућне послове, које ни данашњи тинејџери не раде. Пошто ју је мајка одгајила, Кулићева је у знак захвалности чинила све да је усрећи.
- Била сам веома послушна. Желела сам мајци, која је пуно радила, да олакшам живот. Сваки дан сам сређивала кућу како бих је изненадила када се врати с посла.
Поред тога што је била вредна, била је и одличан ђак у Основној школи "Коле Рашић". Разредном старешини Петру Савићу, који је предавао српски језик, била је миљеница јер је најбоље писала саставе.
- Увек је узимао мој писмени задатак да би осталима показао како треба да се пише. Много сам волела школу, толико да последњег дана зимског распуста не бих спавала целе ноћи, већ бих преседела на фотељи чекајући да сване, како бих кренула на часове. Све предмете сам волела, осим математике. Мучила сам се да бих добила петицу. Али увек бих научила, никада нисам преписивала од других, нити сам дала да од мене преписују. Тужакала сам децу која то раде.
После основне, уписала је средњу правно-пословну, у којој је била одлична све док није почела да излази са другарицама.
- Волеле смо да се окупимо и играмо карте. Тада сам мало попустила са школом, па сам била врлодобра. У другој години средње сам се заљубила. Он ми је био први момак.
Годину дана касније упознала је будућег супруга Синишу Кулића. Имала је само 17 година када је упловила у везу у којој је већ три деценије.
- Свима је чудно када чују да сам са једним човеком тако дуго. И ја се некад запитам да ли сам нормална? А ове у "Задрузи" по сезони промене по три-четири мушкарца.
Марија и Синиша су се упознали у кафићу у који је свраћала пре или после школе да попије кафу. У почетку су били другови.
- Он је тренирао бокс, а ја сам била мршава ко чачкалица, па сам од њега узимала савете како да се угојим. Желела сам као и остале девојчице да носим сукњице, али нисам могла јер су ми ноге биле превише танке. Имала сам комплекс због тога, па сам облачила по три хулахоп чарапе и хеланке како бих изгледала дебље. Синиша ми је зато показивао вежбе, које сам радила сваког дана код куће.
Забрањена љубав
После два и по месеца дружења, почели су да се забављају. Али тада су наступили проблеми. Пошто је Синиша од ње старији 14 година, њена мајка и брат су били против те везе.
- Синишу је знао цео град јер је био мангуп. Људи су га се бојали, пошто се тукао по улицама, кафићима... Зато су моји били љути на мене! Говорили су ми да ми не приличи да будем са пропалитетом у вези, већ да нађем инжењера. Брат, који је 13 година старији од мене, претио ми је да ће ме пребити уколико не оставим Синишу. Одлучила сам да се кришом виђам са њим. Али једном ме је брат видео у кафићу са Синишом, а рекла сам му да идем код другарице. Када сам дошла кући, ишамарао ме је и забранио ми изласке зато што сам га лагала.
Без обзира на забране, није могла да побегне од судбине.
- После извесног времена, случајно сам срела Синишу на базену. Наставили смо тамо где смо стали. Моји су видели да не вреди да ми бране да будем са њим. Рекла сам им: "Докле год је добар према мени, бићемо заједно." Увидела сам да је Синиша груб, али према мени није био такав.
Марија није имала само преког супруга већ и оца.
- Били су веома слични у опхођењу према другим људима! Али за разлику од Синише, отац је био и вук самотњак. Није га занимала породица. Мама и он никада нису били заједно. Ми смо живели у Нишу, а он у Будви и Котору. Радио је по белом свету. Код нас је долазио само за време зимског распуста, а ја сам код њега проводила летње. Када ме после дужег времена види, прво ми тражи ђачку књижицу да провери какве су ми оцене. Био је прек и строг. Много сам га волела када сам била млађа, али касније сам схватила да ми је мама све на свету. Само се она жртвовала и мучила због мене, а тата је живео свој живот. Тада сам изгубила осећај за њега. Поготово ме није занимао када сам сазнала да је алкохоличар, који је био агресиван према мајци. То ми је брат испричао, пошто у мом присуству никада није био такав. Да је преда мном ударио мајку, главу бих му одшрафила. Сазнала сам и да није био срећан кад сам се родила, зато што није желео да има ћерку. За њега су све жене биле курве, па је мислио да ћу и ја то бити. Добио ме је када је имао 47 година, а погинуо када сам напунила 12. Није дочекао да ме види у венчаници, а ни унуке.
Марија је судбоносно "да" изговорила чим је постала пунолетна, а годину дана касније добила је Миљану. Са 24 је родила Тијану, а после четири године и Ану.
- Била сам зрела за своје године, па сам сама водила рачуна о деци. Миљана је била захтевно дете, стално јој је нешто фалило, па нисам спавала док није порасла. Поред свих обавеза сам и радила у свом драгстору. Синиша ми није помагао око деце, јер је ноћу радио, а дању спавао. Продавао је ауто-делове, држао је спортску кладионицу, билијар клуб, кафану...
Марији се није допадало што Синише нема сваке ноћи, па је ишла у шпијунажу, са намером да га на делу ухвати са другом.
- Често сам га проверавала! Била сам трудна са Миљаном када сам кренула до места где ми је рекао да ће бити, како бих видела да ли ме лаже. Са собом сам понела стаклену флашу од киселе воде, да бих се одбранила уколико ме неко нападне, пошто сам била лепак за манијаке. Кад се уверим да ме није слагао, смирим се. Синиша ме одвезе кући, а успут ми пребацује што га без разлога проверавам.
Она није држала само мужа под контролом него и ћерке.
- Код мене је морао да се зна ред! Миљана ме је највише слушала. Никада није закаснила, док су Тијана и Ана мољакале да остану дуже напољу. Синиша није био строг, али није волео да се провокативно облаче. Говорила сам му: "Пусти их, кад ће ако неће сад. Важно је да им нису голе с*се и да им се не види д*пе."
Иако је Миљана била најпослушније дете, Марији је задала највише главобоља. Једна од њих била је када јој је саопштила да улази у ријалити "Малдиви".
- Била сам против тога, али нисам могла да је спречим јер је имала 19 година. Одувек ју је привлачио јавни живот. Док је била млађа, често смо одлазили у комшилук код једне баке. Тамо су њих две гледале "Звезде Гранда", а бака би јој рекла: "Миљана, зашто не нађеш неког дечка попут Душана Свилара? Види како је фин и васпитан."
Моја ћерка је то буквално схватила и почела да опседа јавне личности. Када сам сазнала за то, одвела сам је код психијатра да видим зашто је залуђена људима са телевизије. Дане је проводила размишљајући о њима. Било је страшно. Али када је ушла у ријалити, престала је са тим.
После само неколико година, добила је позив да и сама учествује у ријалитију.
- Прихватила сам позив зато што ми је било лакше да будем уз Миљану него да код куће седим и целу ноћ гледам шта ради, а не могу да је посаветујем. Нервирала сам се што је радила супротно од онога што сам јој говорила. Одвратно сам се осећала. Њено учешће у ријалитију ми је нарушило здравље, највише због тога што је била са балваном из Дервенте, ком ни име не могу да поменем. Понижавао ју је, вређао, искоришћавао, а она као гуска у магли летела за њим, праштала му, давала шаком и капом. Нерадник, отац га је звао да дође код њега у Немачку да ради, а он је издржао цела два дана и побегао. Тата му је и после тога слао по 200 евра да би он и Миљана имали, а он све прокоцка.
Стресови око деце угрозили су јој здравље, па је у 45. години сазнала да има канцер крајника.
- Била сам у ријалитију када су ми јавили да Синиша мора да оперише канцер на гласним жицама. Изашла сам из "Задруге" како бих била уз њега. Док сам путовала из Шимановаца за Ниш, опипала сам жлезду на врату, која је била увећана. Урадила сам ултразвук, а резултати су показали да имам канцер. Нисам могла да верујем, јер нисам имала никакве симптоме. Доктор је и Синиши и мени заказао операцију истог дана. Прво су ми извадили све метастазе на лимфним жлездама на врату, а после 18 дана и оба крајника.
Прошла кроз пакао
После операције примила је три циклуса хемиотерапије и ишла на 30 зрачења.
- Од тога ми је цела усна дупља изгорела! Језик ми се сушио, морала сам стално да га влажим водом. Нисам могла да завршим реченицу а да се не накашљем. Зрачење ми је све уништило. Док сам примала хемиотерапију, имала сам мучнине, а онда ми се погоршао и вид. Диоптрија ми је порасла за два.
Мукама није било краја, па је до пре месец дана имала проблема са трњењем руку:
- Од силних терапија које сам примила оштетио ми се периферни нерв. Годину дана су ми трнуле обе руке од рамена до прстију. Нисам могла да спавам, целу ноћ су ми се тресле руке. Била сам исцрпљена и изморена. Нико није могао да ми помогне, а ишла сам на сва могућа снимања и прегледе. Али Бог ти пошаље лек кад ти треба. Случајно сам чула од једне жене у апотеци које таблете да купим. Попила сам само пет и трњење је престало.
Од свега лошег што ју је задесило најтеже јој је пало што су се ћерке бринуле због ње и Синише.
- Много су се секирале, душа ме боли због тога! То ме је више убијало у појам него што сам болесна - са сузама у очима прича Марија и наставља:
- Зато сам одлучила да се борим до последњег атома снаге. Пила сам све мелеме, витамине, траве, само да оне виде да ми је боље. Примим хемиотерапију, па одмах одем на пијацу да купим све што ми треба да бих направила ручак. Нисам дала себи одушка да паднем, за разлику од Синише, који је једно време био у депресији. Није хтео да устане из кревета јер је умислио да му се ближи крај. Рекла сам му: "Човече, свако ће кад-тад умрети, али немој да се препустиш." Себи сам упорно говорила да ћу се извући. Исецкам ситно бели лук и помислим: "Е, ово је прави лек за мене, он ће да ми помогне."
- Када сам чула да Војислав Шешељ има карцином, укључила сам се уживо у ријалити "Парови" и рекла: "Не занима ме ваша политика, већ шта сте користили од алтернативне медицине." Рекао ми је да му је помогло свеже воће и поврће, па сам цедила цвеклу, поморанџу, јабуку и сваки дан пила. Ниједног момента нисам помислила да ћу умрети, али сам Тијани рекла: "Ако осетим да ми се ближи крај, хоћу да ти узмеш старатељство над Жељком." Било ми је битно да га збринем. Сада ја имам старатељство над њим зато што не желим да Иван на основу Миљаниног психичког стања и учешћа у ријалитију покуша да јој узме дете. То нећу дозволити док сам жива! Не би ме интересовало шта каже суд, без трунке размишљања бих га убила. Иван и Јелена, два алкохоличара, већ четири године покушавају да направе дете, али им Бог не да кад види како се он опходи према Лени, коју је добио са Гоцом Тржан, и Жељку, ког сам ја одгајила. Душа ме боли када ме унук пита: "Када ће мој тата да дође код мене?" Кажем му да ради у Америци и да ће се вратити када заради пуно пара, а срце ми се цепа.
Марија је у последњих годину дана доживљавала страшне ударце, али је остала јака:
- Када сам имала последњи циклус хемиотерапије, Тијана је имала тежак удес. Држала сам се да не паднем када сам видела аутомобил, од ког ништа није остало. Она је, на срећу, прошла без великих повреда. Сломила је руку испод рамена и нагњечила кук. Сви су се чудили како на месту нису остали мртви. Да невоља не иде сама, говори и чињеница да је Миљана једва извукла живу главу због операције смањења желуца, а Марија је једва преживела тај период.
- Када је Миљана завршила у болници, три дана сам само гледала у једну тачку. Нисам могла да причам, само сам се молила Богу да је спасе. У року од 45 дана три пута је за длаку остала жива. Када доктор изађе из њене собе и каже ми: "Марија, не могу да ти гарантујем да ће преживети ноћ", почнем да вриштим, плачем... Лекари ми одмах дају терапију за смирење, инфузију...
Док је пролазила кроз пакао, примила је још једну страшну вест:
- Ана је доживела удес! Ауто цео разлупан, а она само изгребана. Никада ниси миран кад имаш децу. Тако је било и док су биле мале. Миљана је имала менингитис, Тијана са 15 месеци пеницилински шок. И онда се питам како је дошла болест. Па од секирације, стреса... Сви ми кажу да сам жена змај, али не дао Бог ником да доживи ово што сам ја. Међутим, не дам се. Сваког јутра скувам кафу, извадим 15 таблета за јачање имунитета и гутам једну по једну. Добијем такву енергију да могу да летим. Имам вољу за животом, желим да идем у град, да играм, певам, смејем се, нашминкам се, обучем... Вера у Бога, лекари и моја психа одржавају ме у животу!
