ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ МАЈЕ МАРИНКОВИЋ: Мој брат није УМРО, украден је! А онда је мајка отишла...
Бол који не пролази.
Маја Маринковић открива да има старијег брата Илију, који је украден на рођењу. Ријалити звезда отворила је душу и испричала све о свом бурном животу и одрастању без мајке.
ВИКАЛИ НА СВАТОВЕ ЗБОГ ПРОЦУРЕЛИХ ФОТОГРАФИЈА? Испливали шок детаљи са тајног венчања Каће и Гобеље
- Мој старији брат Илија рођен је 1993. године, баш на Светог Илију. Мајка је родила здравог сина, међутим, после два дана лекари су јој рекли да је Илија умро. Никад јој нису показали његово тело. Моји родитељи се ни дан-данас нису опоравили од тога и убеђени су да им је дете украдено. Све су пријавили и удружењу које се бави несталим бебама. Мој брат није мртав, он је украдена беба – каже Маја и додаје да јој је животна жеља да се Илији и њој путеви укрсте и да се једног дана упознају.
- Можда се некад деси да седим у кафићу са братом, а да ми то и не знамо! Сигурна сам да ће судбина учинити своје и да ћу га негде срести. Верујем да ће и он бити срећан када ме види.
"ВЕОМА ЈЕ БОЛЕСНА, ТРЕБА ЈОЈ ПОМОЋ ЗА ЛЕЧЕЊЕ!" Рада Манојловић објавом изазвала масовне реакције
Звезду "Задруге" је мајка напустила још док је била беба и Маја од тада живи са оцем Радомиром Маринковићем Такијем.
- Када је мојој мајци украден син Илија, она и Таки нису одустали од деце. Мама је имала два спонтана побачаја пре него што сам се ја родила. Добила сам име Марија, али ме сви зову Маја по мами. Пошто је она била млада, није могла да поднесе живот са татом јер је он стално излазио. Зато је одлучила да ме напусти када сам имала само 15 месеци. Једноставно ме је оставила тати и отишла. Потпуно се угасила љубав између ње и мог оца, па је она одлучила да ме напусти и посвети се студирању.
Без обзира на то што је одрасла без мајке, Мајин отац се побринуо да њој ништа у животу не фали.
- Таки и моја мама су се брзо развели. Рекла је да је дете не занима и да старатељство треба да припадне мом оцу. Мама је само желела да се школује и није имала времена за мене. Мој отац се целог живота жртвовао и трудио се да ми никад ништа не зафали. Мама је редовно слала алиментацију, али тата је био тај који ме је издржавао и бринуо о мени, а то ради и дан-данас. Много је радио и дан и ноћ да бих ја имала све у животу. Помагала му је доста и моја покојна баба Косанка. Док сам била мала, баба је морала да напусти свој посао три године пред пензију како би ме чувала. Тата је радио два посла: преко дана је таксирао, а увече радио по ноћним клубовима. Никада нисам осетила немаштину
Маринковићева каже да не криви мајку што ју је напустила.
- Ником ништа не замерам. Мама је долазила да ме види све до моје 12. године. Дође три дан заредом код нас, па је после нема месец дана, а ја сваког дана чекам, надајући се да ћу је видети. Сећам се да ми је увек доносила разне играчке. Дође код мене лепо обучена, донесе ми много "барбика", проведемо неко време заједно и онда оде. Само једном смо се посвађале када је она напала тату, а ја стала на његову страну. После тога нисмо причале све до моје 17. године.
