ТРУДНА ЗАВРШИЛА У БЕЛОМ РОБЉУ! Њена прича леди крв у жилама, изнела детаље "САМО ЖЕЛИМ ДА МЕ СИН РАЗУМЕ"
Невероватно.
У синоћној емисји исповест је имала и Снежана Ојданић, која је изнела детаље које нико од задругара није знао, а након што су чули њену животну причу сви су је наградили громогласним аплаузом.
ШОКИРАО ОДГОВОРОМ! Кристијан јавно изнео детаље С*КСА са Станијом па рекао нешто НЕОЧЕКИВАНО! (ВИДЕО)
СТРУГАР И РАНИЈЕ БИО СКЛОН СКАНДАЛИМА: Пребијање таксисте пред ТРУДНОМ СУПРУГОМ, тешке повреде и везе са ЕСТРАДНИМ дамама
"СА ИДИОТОМ НЕ МОЖЕШ ДА РАЗГОВАРАШ!" Кија у емисији ИСПРОЗИВАЛА Слобу - У студију сви ЗАНЕМЕЛИ од шока
- Ја хоћу прво да кажем да је мој син најбоље дете на свету, али он зна део приче. Само желим да ме разуме и подржи. Ја сам одрасла у врло сиромашној породици, имала сам дивног оца и мајку, али ја сам била неко ко је читав живот био на своју руку. Била сам више мушко него женско. Ја сам са својих 17 година отишла у Београд, живела сам ту три године, па сам радила у туристичкој агенцији, радили су Бугарску, Грчку... Мени се свидела јако Грчка и отишла сам да радим у кафићу са рођаком. Ту сам почела да радим, био је дечко један који се мени свидео... Остала сам трудна, сазнала сам у трећем месецу да сам трудна када сам дошла у Београд. И отишла сам на преглед, жена ми је рекла: "Честитам, бићете мама", ја сам рекла: "Нема шансе" - започиње Снежана своју причу.
- Тада сам рекла да не желим да родим дете и докторка ми је заказала абортус, дошла сам за 20 дана и рекли су ми да мора конзилијум и ја сам ту направила хаос свима. Нисам била спремна да будем тада мајка. Нико није хтео да пристане на то, обишла сам све болнице. И ја сам одлучила да задржим дете. То је у Црној Гори табу, родити дете без оца. И онда сам прочитала оглас у новинама да се траже цуре за рад у Грчкој, собарице, конобарице... Ја сам ту видела да могу да се вратим у Грчку, да зарадим новац, да господин призна дете. Ја сам отишла на разговор, била је ту госпођа из Крагујевца, био је с њом наводно супруг који је Грк. Ја сам имала 21 годину, а они можда 60. Мени је деловало то као озбиљно. Ја у једном моменту приђем жени из Крагујевца чије име не желим да спомињем, ја сам је питала: "Да ли је ово стварно тако или стоји нешто иза овога?", она је мени рекла: "Ако мислите да смо преваранти, слободно напустите ову салу", ја сад гледам оне жене, оне све расположене да иду да раде. Ја се договорим све, нас неких близу 30 цура, сви кренемо... Стижемо ми у Грчку негде увече и долази мени тај госпођин супруг и каже ми да покупим пасоше од свих њих. Стали смо испред хотела са 5 звездица, није ми било логично. Прича је била да ћемо ту преспавати, а да ће сутра доћи послодавци - прича Снежана кроз сузе.
- Ја прва извадим мој пасош и човек узме пасош, улази у хотел, ја узимам кофер и крећем у хотел, а батлер ми каже: "Дођи иза хотела", ја крећем, отворена врата, виде се три мале зградице и поље поморанџи. Ја вучем кофер, улазим и крајем ока снимим мушкарца поред зида и затвара се аутоматски капија и појављује се цура од газде која је водила све то. Ја кажем: "Извини, хоћеш ли ми објаснити где смо дошли?", она каже: "Сачекајте док дође власник, он ће вам све објаснити", и ми силазимо у подрум, ту су пољски кревети као за плажу. Ту већ креће хаос, жене плачу, врише, лупају на врата... Мени милион ствари пролази кроз главу, трудна сам, пети месец. Ја сам ћутала, нисам никоме рекла да сам трудна. Ја сам села и чекала да дође тај неко. Појавио се газда локала и ушао као каубој. Дошао је још један с њим, он је тукао рибе, ја сам га звала џелат. Он је питао: "Где је та што зна Грчки?", ја сам устала и питала да ми објасне шта се дешава, да хоћу свој пасош, а он је рекао: "Кад би то тако могло, ја сам платио за сваку од вас 2000 марака". Жене су вриштале, падале су у несвест, њих су извели и никад нисам чула шта је било с њима. Сместили су нас по собама и рекли су нам да морамо да будемо сређене и радиле смо два локала. У једном смо седели у костиму, а у другом сам седела са гостима. И ја сам дошла на посао, пије се чист алкохол, ја сам прву ноћ попила 10 пића. Овај ког сам звала џелат све је писао у свеску и каже: "Сутра тих 10 пића мораш да направиш", тако су ми повећавали пића и дуг. Једно вече сам побегла са те плантаже, била је ту и цура из Новог Сада. Ми смо прескочили зид, стигли смо ујутру и ушли смо у локал један где смо могли да сачекамо. Ништа није радило, чекали смо да уђемо у конзулат, да кажемо да смо отете. Није прошло пет минута, појави се газда и тај џелат на вратима. И као: "Шта радите?", ја кажем да пијемо кафу. Они кажу: "И ми ћемо са вама, па ћемо назад", не могу да вриштим. Вратили су нас назад и он ми је тада рекао да ме неће нико дирати. После неких 20 дана, ја сам крила стомак, стезала га појасем... Свако вече се више алкохола пило и једно вече су дошли у собу и газда ми је рекао: "Да ли имаш заказани рандеву?", ја кажем: "Не, не свиђам се никоме". Он каже: "Хоћеш ли да имаш?", ја кажем: "Па, ако ме неко позове". Онда су ми сломили прст и питали су ме да ли хоћу да имам састанак, ја сам рекла: "Ако ми неко плати пиће, ја хоћу". То се дешавало пар пута. Та жена која нам је спремала храну, она ми је везала неке палице. После месец дана је једно вече дошао, ја сам села за шанк и повраћала сам, било ми је мука. Тукла сам се. Стигла су ми три шампањца за шанком. Један је 50 пића - додала је Снежа.
- Тај џелат је ставио три флаше и рекао: "Вечерас не можеш да избегнеш", он је имао око 60 година и с њим су била два телохранитеља, Бугарке с којима сам се клала, оне све плачу. Ја дођем и они ту са мном причају сасвим нормално. После 10 дана се појавио поново и рекао ми: "Вечерас ти и ја идемо да се дружимо, да будемо заједно". Мени је једини излаз био да кажем да сам трудна. Ја кажем: "Ја бих врло радо, али мене боли стомак". Он се окрене и каже: "Добила си?", ја кажем: "Не, трудна сам". Каже он: "Да, да и ја сам трудан". Онда је позвао и тог газду, шапнуо му нешто на уво и газда је почео да се дере на мене у смислу: "Да ли си нормална, што нам ниси рекла да си трудна?". У том моменту ми тај човек није веровао, мислили су да играм игру. Он ми је рекао: "Ништа, иди спавај, ујутру идемо код гинеколога". Ја нисам спавала целу ноћ. Спремила сам се, дошло су по мене, цура од газде ми је рекла: "Да ли ти знаш да ћеш данас да будеш покојна због ове игре?". Ушли смо, он се обратио доктору, ја сам села на сто, урадили су утрлазвук, рекао ми је да је беба добро и питао ме да ли хоћу да чујем откуцаје срца? Онда је почео и овај који ме је довео да плаче. Завршио се преглед, дао ми је витамине које морам да пијем, испратио је цуру од газде, отишли смо на доручак, човек ме је питао: "Зашто ниси рекла и због чега си ту?", ја сам све испричала. Ја сам се вратила у смештај, нисам радила, прошло је 10 дана, дошла је цура од газде и рекла ми: "Спреми се да идеш да радиш за касом, хоће газда да ти помогне". Ја сам се спремила, отишла у локал, ту је било 40 цура. На крају је остало нас 8, ја сам узела торбу и кренула да изађем, џелат ми је рекао: "Где ћеш?", ја сам рекла: "Где и ове цуре", онда је дошла полиција, ухапсили су нас, после пола сата је дошао адвокат, мене су извели у канцеларију - додала је Снежа.
- Адвокат ми је рекао: "Немој да се плашиш ти ћеш да будеш пуштена" и сад треба да ја наговорим девојке да је газдарица жена коју нико није упознао. Ја сам се вратила у ћелију, рекла да сам трудна, рекла сам да немам живота ако се вратим кући, ако хоће да слажу због мене, ако неће онда идемо како буде. Оне су све пристале. Дошао је дан суђења, дале изјаву, све су рекле како смо се договориле, пришао је адвокат судији и дао му папире да сам трудна. Судија је поцепао папире и рекао: "Депортација". Адовакт се изгубио, нико се више није појавио да нам донесе храну, само су нам донели наше ствари. То су три ћелије. Један од тих полицајаца ме је питао за име, када је донео пасош. Мене су пребацили у Атину, па у Солун... Па су мене довели на границу са Македонијом. Ја сам плакла царинику и молила да ми не удара тај печат. Он је рекао да је то његов посао и да мора. Ја сам изашла с кофером, снег је био, јануар месец. Онда се појављује човек, љуби ме, грли ме и каже да сам га спасила затвора. Стигла сам у Београд и не знам где да идем. Одлучила сам да је најбоље да скочим с моста и да решим муке свима. Назвала сам кући са станице, јавила ми се мајка, почела да се дере на мене јер се нисам јавила месец дана. Јавио ми се отац и питао да ли сам трудна, ја сам ћутала, ништа нисам рекла. Он је рекао: "То је твоје, то је и моје, првим превозним средством, седи и дођи кући". Онда сам дошла у Црну Гору и родила Андрију. Живела сам нормалан живот, радила, борила се... Отац ми је умро после годину и пет месеци. Онда сам у певању видела спас да подигнем дете. Андрија никада није тражио оца - рекла је Снежана, а задругари су је наградили громогласним аплаузом због храбрости.
Како је све изгледало погледајте у видео-прилогу:
(ВИДЕО) "БИЛО МИ ЈЕ ТЕШКО, ПЛАКАЛА САМ!" Луна признала да се чула са Анабелом после веридбе, а усред интервјуа на Марка умало НАЛЕТЕО ТРАМВАЈ
