Успео је НЕМОГУЋЕ: овај амерички председник владао светском силом дуже од деценије

Френклин Делано Рузвелт био је амерички политичар, тридесетдруги председник САД који је на челу Беле куће био од 1933. до своје смрти 1945. године. У историју је ушао као једини председник Америке који је освојио 3. а онда и 4. мандат.

Део овог невероватног успеха Рузвелт је дуговао свом раду и популарности коју је уживао у народу (на изборима 1936. победио је са више од две трећине гласова), али и специфичним друштвено-историјским околностима, како унутар земље, тако и у свету.

Френклин Делано Рузвелт у политику је ушао следећи пример свог даљег рођака Теодора Рузвелта, двадесетшестог председника Америке. Као члан демократске странке успињао се у политичкој хијерархији и био њујоршки сенатор, помоћник секретара за морнарицу, гувернер Њујорка. Иако је 1921. оболео од парализе, није могао да хода, и кретао се помоћу инвалидских колица, остао је активан у политици.

Године 1932. освојио је председничку номинацију демократа и са лакоћом победио дотадашњег председника Херберта Хувера. Дошавши на место првог човека Америке у јеку Велике депресије и у земљи са више од 13 милиона незапослених, представио је свој национални програм - Њу дил (“Нови договор”). Програм је спровођен у раздобљу од 1933. до 1938. и извео је Америку из економске кризе, а иако је био критикован, Рузвелту је донео велику популарност међу обичним светом.

Тај ауторитет делимично је одговоран за то што је баш овом америчком политичару пошло за руком нешто што није ниједном пре - 1940. изборио је трећи узастопни мандат.

Четири године касније и упркос све слабијем здрављу, Рузвелт је освојио и четврти мандат 1944. године, постављајући тако пример без преседана, али је убрзо након тога умро - 11 недеља након поновног ступања на дужност, 12. априла 1945. године.

Како је ово било могуће?

Већина председника САД сматрали су морално исправним да се не кандидују по трећи пут следећи тако пример самог Џоржа Вашингрона који је, иако га законски ништа није спречавало, ипак решио да је осмогодишња владавима једног човека сасвим довољна и није желео трећи мандат.

Ипак, ово не значи да није било оних који су покушали. Углавном су губили још на нивоу унутарстраначких избора - Јулисиз С. Грант од Џејмса Гарфилда, Теодор Рузвелт од Вилијама Хауарда Тафта, Вудро Вилсон од Ворена Хардинг.

Осим неоспорне популарности, део одговора лежи и у историјском тренутку у коме је живео. Његов избор за трећи мандат одржан је на самом почетку Другог светског рата 1940. године и, иако Америка у том моменту још није била укључена у сукоб, у временима велике неизвесности, највећи број гласача је у старом председнику видео преко потребну сигурност и стабилност.

У рату који је и даље трајао, Рузвелт је 1944. освојио и четврти узастопни мандат. Многи историчари данас воле да кажу како је Френклин Д. Рузвелт желео да води амерички народ кроз две највеће катастрофе 20. века и - у томе је успео!

Историјски гледано, већина твораца америчког устава била је против ограничења председничког мандата и, иако су законски акти који су настојали да уведу ово ограничење предлагани око 200 пута између 1796. и 1940. године, никада пре нису усвојени, пише History.com.

Врло брзо након Другог светског рата, амерички законодавци схватили да су ограничења мандата ипак неопходна да би се злоупотреба власти држала под контролом. Две године након Рузвелтове смрти, Конгрес је усвојио 22. амандман, ограничавајући председнике на два узастопна мандата. Овај амандман је ратификован 1951. и важи све до данашњих дана.

Амандман гласи: “Ниједно лице не може бити бирано на функцију председника више од два пута, и ниједно лице које је обављало функцију председника, или је вршило дужност председника, дуже од две године од мандата на који је неко друго лице изабрано, неће бити бирано на функцију председника више од једног пута”.

Србија Данас/istorijskizabavnik.rs/Пренела С.С.