СВЕКРВА КРАЉИЦЕ ЕЛИЗАБЕТЕ БИЛА ОПСЕДНУТА ПРАВОСЛАВЉЕМ: Са сином није разговарала, завршила је на психијатрији

Прапраунука британске краљице Викторије рођена је 1885. године у Виндзорској палати као ћерка принцезе Викторије од Хесена и Рајне и принца Лудвига Александра од Батенберга.

Иако је била глува од рођења, то јој није задавало превише мука јер је научила да чита са усана, и то енглески и немачки, а касније и грчки и француски.

Када је имала тек 18 година, удала се за грчко-данског принца Андреја, којег је упознала годину дана раније, на церемонији крунисања британског краља Едварда ВИИ. Тих дана причало се о скупоценим поклонима којима су европски племићи обасули принцезу Алис, а највеликодушнији били су руски цар Николај и царица Александра, који су даровали дијадему с брилијантима. Она би данас, наводно, вредела око 14 милиона долара, а забележено је да је да Алисин син принц Филип од дела ове дијадеме израдио веренички прстен за Елизабету ИИ, данашњу британску краљицу.

То је био врхунац среће и гламура у животу принцезе Алис, касније су писали хроничари живота краљевске породице, јер су уследиле деценије борбе и туге. ― Током њеног живота, готово свака тачка стабилности је срушена ― својевремено је написао њен биограф.

Пар је породицу засновао у Атини, а Алис је живот наставила у раскоши. Срећа није дуго трајала. Уследили су бројни сукоби, а мало је познато да је принцеза радила као медицинска сестра током Балканских ратова. Убрзо потом, принцеза Алис и принц Андреј били су принуђени да оду у изгнанство након што је грчка краљевска породица сврнута 1917. године. Грчка Влада је током Великог рата, наиме, подржавала је силе Антанте, али је краљ Константин И, брат принца Андреја, 1917. године био присиљен да абдицира с престола у корист млађег сина Александра због својих пронемачких ставова и сукоба с Владом.

Пар је имао неидиличан брак и петоро деце ― четири ћерке и једног сина. У питању је принц Филипос, којег данас знамо као принца Филипа, војводу од Единбурга и супруга британске краљице Елизабете ИИ. Принцеза Алис се, огорчена због тога како је њен супруг третиран, заклела да њен син неће проћи у животу кроз такво понижење, због чега је мали Филип са свега 10 година послат у Енглеску на школовање.

Принц Андреј и принцеза Алис вратили су се у Грчку након смиривања страсти, али је принц убрзо ухапшен и оптужен за неуспех у Грчко-турском рату, јер је земља изгубила значајан део територије. Алис је стога била принуђена да поново напусти земљу, а овог пута је с децом отишла у Париз. То је додатно удаљило супружнике који су већ имали лош однос, а Андреј је био и насилан. Преминуо је у Монте Карлу у 62. години.

Принцеза Алис је, иначе, удајом за принца Андреја прешла у православље, а наводно је у својој вери била ― фанатична. У изгнанству јој је дијагностикована шизофренија, а 1930. године ју је у једној болници, у којој је завршила присилно, у Швајцарској лечио лично Сигмунд Фројд. Он је веровао да су њене "верске заблуде производ сексуалне фрустрације" и препоручио смањење либида електрошоковима и рендгенским зрачењем јајника. Данас се верује да је циљ био да се изазова преурањена менопауза.

― Моја јадна Алис у прилично је ненормалном стању. Има визије Христа и тврди да ће ускоро послати Божју поруку свету ― у једном писму је навела њена мајка Викторија од Хесена и Рајне.

У данима пред избијање Другог светског рата, принцеза је била напуштена и малтене заборављена од своје породице, која је пак била на супротним странама упредратним трвењима. Андрејеве и њене ћерке удале су се за немачке политичаре који су били присталице Хитлерове Националсоцијалистичке партије, док је принц Филип био у британској морнарици.

Тек 1937. године, на сахрани Алисине ћерке принцезе Сесилије од Грчке и Данске, која је са супругом и двоје деце страдала у авионској несрећи, породица је поново била на окупу.

Многима је био посебно занимљив Алисин однос са сином, који је, најблаже речено, био затегнут. Мајка и син имали су бројна неслагања, и често је пролазило много година између њихових сусрета. Након Сесилијине сахране, видели су тек десет година касније, 1947. године, поводом његовог венчања с Елизабетом у Лондону.

Принц Филип тада се одрекао права на престо Грчке и Данске, узео Алисино презиме Маунтбатен, које је англикована верзија презимена Батенберг (и које данас носе принц Хари и његов син Арчи), и постао британски држављанин. Нису успели да изграде чвршћи однос, а принц Филип то није крио.

― Она је мени само технички мајка ― наводно је он једном изјавио.

Принцеза, сломљена због тешког и увек неизвесног живота и болести, у потпуности је потом посветила свој живот вери. Није се замонашила иако је носила одору монахиње, али се окренула Цркви и помагању угроженима и основала хуманитарно удружење "Марта и Мери" које је обучавало медицинске сестре и водило рачуна о унесрећенима. Током рата је радила за Црвени крст, а међу ретким приликама када је користила свој положај је један њен гест за дивљење: сакрила је једну јеврејску породицу од нациста у својој палати у Атини.

Након државног удара у Грчкој 1967, вратила се у Велику Британију, где је последње године живота провела у Бакингемској палати. Наводно је успела да поправи свој однос са сином, а писало се и да је она помогла имиџу британске краљевске породице, који тих дана није био сјајан. До краја живота је била страствен пушач и користила је сваку прилику да запали цигарету, чак и кад је била веома лошег здравља. Такву су је, у црквеној одори и са цигаретом, затекли и новинари "Гардијана", који су једном приликом дошли у Бакингемску палату због интервјуа с принцезом Аном, Елизабетином и Филиповом ћерком, а добили ексклузивни интервју с принцезом Алис од Батенбурга, мало познатом мајком принца Филипа и женом невероватне животне приче.

У лондонској палати је и преминула 1969, а на самрти је сину оставила последњу поруку.

- Драги Филипе, буди храбар и запамти: никада те нећу напустити. Увек ме потражи када ти буде тешко. С љубављу, твоја стара мајка ― написала је принцеза. Сахрањена је у Капели Светог Ђорђа у замку Виндзор, али су њени остаци, по њеној жељи, 1‚988. године премештени у руску православну цркву Свете Марије Магдалене у Јерусалиму. Након смрти, постхумно је 1994. године добила признање "Праведник међу народима", које Израел додељује припадницима других народа који су ризиковали животе спасавајући Јевреје током холокауста.

Србија Данас/stil.kurir.rs/Пренела С.С.