ДЕПРЕСИЈА И АНКСИОЗНОСТ КОД ДЕЦЕ И ТИНЕЈЏЕРА: Ево како ОТКРИТИ осећања деце од 4, 10 и 18 година
Реагујте на време!
Чини се тешко приметити да ли се ваше дете суочава са неким менталним проблемом, или пак има симптоме анксиозности и слично. Многи се запитају да ли је то само нормалан део одрастања.
Једна добра ствар коју са сигурношћу можете знати - Неће настати проблем ако питате дете о његовом менталном здрављу.
"Немојте игнорисати. Можда нисте у праву. Боље је да погрешите када искажете бригу за дете које нема проблем, него да занемарите, а он постоји", истиче др Дебора Гилбоа. "Питати људе о самоубиству неће их подстаћи да то ураде. Питати децу да ли су анксиозна неће их учинити анксиознијим", истиче докторка.
СЗО ИЗДАЛА ХИТАН НАЛОГ: "Сместа истражити необјашњиви синдром који се појављује код деце"
РОДИТЕЉИ, ПАЖЊА: Руски педијатар објаснио како препознати корона вирус код деце
НАЈБОЉИ НАСТАВНИК НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ: "Значај критичког мишљења се мора гајити код деце" (ВИДЕО)
Разговори су кључни, још у раном узрасту.
Како можете препознати да постоји проблем:
- Губи интересовање за нешто у чему је уживало
- Проблеми са исхраном и спавањем
- Избегавање другара
- Промењено понашање
- Изолација
Када приметите неки од ових проблема, не морате ви сами то да решавате. "Није ваше да тражите одговоре. Ваш посао је да приметите и помогнете детету да дође до извора проблема и искаже то. Нисте ви здравствени стручњак.
КАКО РАЗГОВАРАТИ СА ДЕЦОМ РАЗЛИЧИТОГ УЗРАСТА
Треба да помогнете детету да идентификује своја осећања. Докторка истиче да деца уче емоције баш као боје и облике. Ако их научите речи за 30 различитих осећања, они ће научити и нијансе.
"Најбоље што можемо да урадимо за њих у овом узрасту јесте да им дамо називе. Када их више учимо томе, боље ће умети да их разликују и да их искажу", рекла је докторка.
Иако је можда изазов, немојте рећи детету да треба или не треба да се осећа на одређени начин.
Тако им говорите како осећања нису важна. Када им кажете да је њихова емотивна реакција погрешна, натераћете их да глуме, што није нимало здраво за дете.
Родитељи могу помоћи малој деци да копирају механизме реаговања на осећања. Да ли ће плакање помоћи? Грљење маме или тате? Цртање и игра?
Важно је да им кажете да добро раде.
Родитељи и даље треба да питају децу о њиховим осећањима. Немојте им тражити да дефинишу депресију или анксиозност, ни ми ни они их не можемо само тако дијагностиковати.
Ако се дете бори да објасни како се осећа, најбоље би било да им затражите да вам испричају причу. На тај начин ће се осећати сигурније да се отворе.
"Деца у овом узрасту разумеју да постоје осећања које могу фруструрати и разочарати", истакла је докторка Дебора.
Докторка предлаже да се играте са децом сваке вечери. Важно је да покажете детету да постоје две стране у току једног дана које треба да им покажете - ја сам особа којој можеш исказати тешке ствари, али и особа којој показујеш оно добро и пријатно.
До сада, деца су сигурно чула за ментална стања, попут депресије, биполарног поремећаја, шизофреније.
Тестирајте их и питајте их шта знају о томе. "Јеси ли чуо за депресију? Да ли разумеш шта то значи? Да ли си се некад осетио тако", један је од путева којим можете ићи када разговарате о овоме.
Деца у овом узрасту могу помислити да их кривите за нешто, па покушајте да објасните да оих волите, да су им важна, па да из тих разлога разговарате.
У овим годинама врло често могу имати мањак самопоуздања и потребу да их разуверите у томе.
У средњој школи, деца ће покушати да пронађу начин да разговарају са родитељима о менталном здрављу.
Немојте се зачудити што и са средњошколцима треба да разговарате. "Сваки тинејџер има потребу за разговором са одраслом особом од поверења", истакла је докторка Дебора.
Питајте их да ли су забрнути за себе или неког другог. Такође, треба да будете прецизни када причате о томе.
"Треба бити заиста јасан у разговору са тинејдзерима, нарочино када је нечији живот у питању."
Ако сами не започну разговор, дајте им аутономију у одабиру када, где и како ће се остварити најбољи приступ проблему.
Неки тинејџери желе разговор са родитељима, док има и оних који би радије разговарали са неком другом одраслом особом. Као родитељи, не треба ово да схватате лично. Питајте их коме могу потпуно веровати, јер би било лепо да то знате.