ЗБОГ ЋЕРКЕ АНИТЕ НИСАМ ХТЕЛА ДА РАЂАМ... Снежана Савић искрено о НАЈТЕЖОЈ ОДЛУЦИ У ЖИВОТУ: Страх је обузео
"Нисам желела да мешам ауторе."
Снежана Савић осврнула се на живот и каријеру и открила да жали због појединих одлука, али да је закључила да се упркос свему у својој кожи осећа одлично и да проживљава срећне тренутке како на сцени тако и у породичном животу.
- Жао ми је што нисам родила још деце, али нисам желела да мешам ауторе - овако глумица и певачица описује своју одлуку да ћерка Анита коју је добила у браку са редитељем Драгославом Лазићем, остане јединица, а онда је и образложила.
- Моја жеља није била да имам само једно дете. И с овог аспекта ми је жао што сам остала на једном. Међутим, увек сам мислила да уколико већ није опстао мој брак са Лазићем не би требало да се упустим у мајчинство са неким другим, због Аните. Плашила сам се како би то она доживела и лоших последица које би то могло да проузрокује. Нисам хтела да јој стварам конфузију. Трудила сам се да моје дете без обзира на мој растанак од њеног оца расте здраво уз присуство оба родитеља. Никада о њеном оцу нисам говорила ништа лоше - каже Снежана, која то што је остала сама приписује судбини:
- Тако се десило. Не знам да је нека лепотица баш много срећна. Можда је то неки усуд лепоте.
Ипак, велику срећу Снежана је доживела с рођењем и одрастањем унуке Нине, која данас има седам година. Глумица не крије да би је ћерка и зет обрадовали вешћу о проширењу породице.
- Не желим, а и немам право да се мешам у Анитину одлуку о мајчинству. Осећања која гајим према унуци Нини су неупоредива са нечим другим. Са њеним рођењем сам добила дуплу круну, и као мама и као бака. Једва чекам да проводимо време заједно. Смејемо се нас две много, идемо у позориште и играмо се. Нина воли да облачи моје ствари и да се сређује, док Анита није била таква дамица као она. Кажу да је она моја наследница. Анита је била другачија, али сам то поштовала као индивидуалност. Има и очеве особине, што је нормално. Она је увек била одличан ученик, а данас је успешна млада жена. Има велики интелектуални капацитет и поносна сам њу.
Награде које је добила током музичке каријере дуге скоро 40 година за Снежану Савић увек су биле и потврда да није погрешила што је постала певачица иако отворено каже да је сањала о глумачким ролама. Још током студија Снежана је волела да запева у добром друштву с пријатељима са класе, али и да би зарадила.
- Моја класа са глумачке академије била је веома музикална, ту су били: Лаза Ристовски, који је свирао, Богдан Диклић, који је свирао бубњеве, Радош Бајић, који је свирао и певао, покојна Злата Петковић, Љиља Стјепановић и ја смо певале. Били смо скромног имовинског стања, а сви су били из унутрашњости, осим Љиље и мене, па су морали да раде нешто током студија. И нама двема је значио тај новац. Нисам ни сањала, ни слутила да ће музика остати да буде мој позив. У ишчекивању праве улоге ја сам певала. Међутим, увек сам веровала да је то само моје успутно занимање које ћу брзо оставити - искрена је Снежана.
