ЗБОГ ИСПОВЕСТИ ОВЕ ДЕВОЈКЕ ПЛАЧЕ ЦЕЛА СРБИЈА: "Отац ме је силовао кад сам имала 11 година, а мајка гледала..."
Туга...
Као у свакој друштвеној групи, и код проститутки постоји огроман јаз: неке су "елитне" и живе луксузно, али има и оних са саме маргине друштва - уличарки чија је свакодневица испуњена злостављањем и понижењима, које су на ивици егзистенције, зависне од наркотика и алкохола. Продају своје тело за ситан новац како би набавиле дрогу, пиће и нешто хране, живе од данас до сутра сањајући о лепшој будућности, која је за већину недостижна.
Ко су те жене и каква их је мука натерала да зарађују на свом телу стојећи уз ивицу прашњавих друмова, сваке ноћи, по снегу и киши, кад стегне мраз и кад се усија асфалт? Зашто нису потражиле неки нормалан посао? Какав је њихов живот и има ли за њих наде?
Српски млекари и земљорадници унапређују бизнис уз помоћ нових технологија
Без утехе
На Каћкој петљи, најпопуларнијој новосадској штајги, неколико проститутки чека. Оскудно обучене, упадљиво нашминкане, с косом спрженом од јефтине фарбе, цупкају чекајући да се заустави неко жељан краткотрајног ужитка. Већина су Ромкиње чије је године немогуће одредити, делују истрошено, бар деценију старије од своје доби. Гледају неповерљиво. Када су се коначно отвориле, новинари су остали без речи, јер ту нема утехе, разумевања, охрабривања, нових питања. Скоро да нема наде. Или можда, бар за неке од њих, ипак има?
ДИНА (27): Отац и брат, моји највећи душмани
Нас осморо живели смо у кућици од дасака, ту, близу, у ромском насељу. Имали смо само једну собу, ту смо спавали, прали се, јели кад се имало шта. Ми, деца, нисмо ишли у школу, просили смо с мајком по граду и све смо паре давали оцу који се није трезнио. Увек му је било мало, тукао нас је и псовао, ломио оно мало сиротиње што смо накупили по ђубришту. Када ме је први пут силовао, било ми је 11 година, браћа и сестре само су се завукли испод покривача, мама је ћутала, пушила и гледала како се отимам и плачем. После је то било редовно, онда је насрнуо и брат... Побегла сам код стрине која је дуго у том послу на улици. Упознала ме је с неким муштеријама и тако сам почела да се к*рвам за паре.
"ДАЈ МИ СВОЈЕ ТЕЛО, Ј*БАО БИХ ТЕ": Пресрели су ме код Ушћа а онда је кренуло ИЖИВЉАВАЊЕ!
Кад се уфиксам, буде лакше
После сам срела тог момка, био је много старији од мене, и заљубили смо се. Био је добар према мени, куповао ми је ствари, водио ме на пљескавице, није ми дао да идем на улицу, тражио је да се преселим код њега да живимо ко муж и жена. Убрзо сам сконтала да је наркоман. Тежак. Дилов'о је дрогу да би имао за себе, узимао је све више, а и ја сам се навукла, па нам је усфалило пара. Шта ћу, поново сам изашла на улицу, рекао је да нема ништа против, таква је ситуација. Било ми је тешко, ал' кад се уфиксам, буде ми свеједно.
Нећу још дуго
Мој човек је умро прошле године, предозир'о се, срце ми се сломило, волела сам га као бога, никад руку није подигао на мене. Остала сам у кући с његовим братом и снајом, сад радим за девера. И он се дрогира, много је пргав, туче и мене и своју жену, проваљује ми у собу, 'оће да спава са мном, а ја попуштам, немам куда да одем. Хтела сам да се скинем с хероина, да нађем неки пос'о, да живим ко сав нормалан свет. После мислим, за кога, бре, деце немам, не могу да затрудним, ваљда зато што су ме онако крвнички силовали кад сам била мала. Овакав живот гори је од смрти, ал' немам храбрости да се убијем. Чекам да ме докусури дрога, да се преселим на онај свет, код мог човека, нећу још дуго, сто посто, пази шта ти кажем.
ПРЕКРЕТНИЦА У СВЕТУ МОДЕ: Манекенка у БУРКИНИЈУ први пут на насловници магазина! (ФОТО)
ЖИВИ И УЖИВА! Хелен Мирен је успешна глумица, али ЊЕНА уметност ЖИВЉЕЊА ће вас ОДУШЕВИТИ!
СЕКА (20): Спавам, а око мене трчкарају пацови
- Било ми је тринаест када је мајка довела новог љубавника. Видим, гледа ме скот испод ока, приметила је то и она, почела је да љубоморише и на крају ме је избацила из куће. Сметам јој, тако је казала. Отишла сам код оца, нисам се тамо дуго задржала, много је деце, гужва бре, само сам им ја фалила. А и маћеха ме је тукла, није гледала где удара, склањала је од мене храну, нисам имала шта да обучем. Побегла сам одатле, спавала сам по напуштеним кућама, неке нису имале прозоре и врата, око мене су трчали пацови, много сам се плашила, али нисам имала куд. Дању сам просила, скупило би се ту мало пара за храну, гардеробу сам ископавала по контејнерима.
Пропала веза
- Кад је дошла зима, било ми је баш тешко. Тада сам почела да се продајем по улици, онако млада, тек узела петнаесту, имала сам доста муштерија и могла сам да платим собицу да могу да преспавам. Тада сам се први пут заљубила, тај момак ме је одвео кући, мислила сам да ме је кренуло у животу. И даље сам радила на штајги, доносила сам му све што зарадим, али брзо је показао своје право лице. Много је пио, доводио је друге жене и нисам то више хтела да трпим. Једном смо се потукли, добила сам добре батине, али ни он није добро прошао, и дан-данас носи ожиљак од даске којом сам га млатнула по лицу.
Бијем и ја њих
- Не дам на себе, 'ладно ћу се потући ако је фрка. Знаш ли ти колико су ме пута муштерије напале, обаве пос'о па траже паре назад, ма шта траже, отимају. Е, не може мајци, нећеш ме преварити, крваво сам то зарадила, а ти ћеш сад видети свога бога. Изненаде се кад виде кол'ко сам јака. Остале девојке често се враћају у модрицама и ранама, слабе су, не умеју да се одбране, и још остану без ичега.
ОБАВЕЗНО ДАНАС: Девојке које желе да их МОМАК ЗАПРОСИ морају да га наведу да УРАДИ ОВО!
Ускршња трпеза Маје Беровић никога не оставља равнодушним, а ОВАЈ детаљ је посебно занимљив! (ФОТО)
МАКСИ (25): Хтела сам лаку лову
- Завршила сам за фризерку, мислила сам тада да је цео свет мој. Али, никако да дођем до посла, неће људи да их шиша Циганка, џаба што сам добра. Удала сам се за момка из насеља, добили смо дете, требало је пара за пелене, за одећу и храну. Муж скупља секундарне сировине за богатог газду који му даје неку беду од плате, од тога се не може живети, па сам се и ја прихватила посла. Брала сам воће и поврће по великим имањима, није лоша дневница, али ван сезоне се не ради, а и тада мораш дати детету да једе. Моја комшиница често иде на Каћку петљу, причала ми је да није страшно, па предложих свом човеку да и ја пробам. Мислила сам да ће побеснети, али одмах се сложио. И тако, кад нема другог посла, спремим се и правац на аутопут.
Не знаш шта је горе
Ако ме прати срећа, имам пет муштерија на дан, то ти је шест црвендаћа. Крвав је то новац, не знаш да ли је горе кад те покупи неки перверзни маторац или кад ти западне млад момак, наркоман или психички болесник. Обично све обавимо у колима, ако хоће, одрадимо у оближњем шумарку или неком мотелу, али тада траје дуже и више кошта. Кад завршим, вратим се на штајгу и чекам новог. Ујутро дођем кући сва изломљена, повраћа ми се од саме себе, перем се два сата да склоним ту прљавштину. Сваки пут кажем да више не идем тамо, али проклети новац, увек га је мало, па се вратим. А и мужу се осладила кинта, све цокће док броји пазар, видим да га је баш брига како ми је. У последње време не могу на штајгу ако не попијем нешто жестоко, понесем и два три унучета, за сваки случај. Пијем све више, тако сам мирнија и веселија. И није ми толико гадно.
