Око 30 посто ПРЕМИНУЛИХ од короне имало је ОВУ ХРОНИЧНУ БОЛЕСТ: Ево шта чинити у случају заразе и како је избећи

Добро је познато да свака инфекција, па тако и ковид-19 инфекција, може да утиче на погоршање гликорегулације. Уколико се хипергликемија на прави начин не коригује, може довести до бројних компликација

Инфекција новим корона вирусом (САРС-ЦоВ-2) сама по себи може представљати фактор погоршања здравственог стања људи са дијабетесом, јер може убрзати акутне метаболичке компликације директним негативним ефектима на функцију бета-ћелија Лангерхансових острваца панкреаса.

Ови ефекти на функцију бета-ћелија такође могу довести до дијабетичке кетоацидозе код особа са дијабетесом, хипергликемије при пријему у болницу код особа с непознатом историјом дијабетеса и потенцијално нове случајеве дијабетеса.

Дијабетес и тешка клиничка форма ковида-19

Подаци из две болнице у Вухану показују да од 1.561 пацијента са ковидом-19 чак 9,8 одсто је имало дијабетес, као и да су особе са дијабетесом чешће захтевале пријем у једнице интезивне неге или умирале. У другој студији, преваленција дијабетеса код 1.590 кинеских пацијената са ковидом-19 била је 8,2 одсто, а код пацијената са тешким ковид-19 обољењем чак 34,6 одсто.

У ретроспективној студији у Кини, пацијенти са дијабетесом имали су чешће тешке упале плућа.

У проспективној кохортној студији пацијената са ковидом-19, спроведеној у Њујорку (Сједињене Америчке Државе), преваленција дијабетеса и гојазности била је већа код појединаца примљених у болницу него код оних који нису били хоспитализовани (34,7 одсто у односу на 9,7 одсто за дијабетес и 39,5 одсто у односу на 30,8 одсто за гојазност).

Дијабетес и смртни исход услед ковида-19
У студији спроведеној у Италији, од 27.955 пацијената који су умрли од ковида-19, скоро свака трећа особа имала је дијабетес (31,1 одсто). У Великој Британији од 23.804 умрлих пацијента са ковидом-19, 32 одсто имало је дијабетес типа 2, а 1,5 одсто дијабетес типа 1.

На основу података популационе кохортне студије спроведене у Енглеској, између 16. фебруара и 11. маја 2020. године, од 264.390 особа са дијабетесом типа 1 умрло је 1.604, а од 2.874.020 особа са дијабетесом типа 2 умрло је 36.291 особа и то од свих узрока смрти. Међу умрлима од свих узрока смрти, код 464 особе са дијабетесом типа 1 и 10.525 особа са дијабетесом типа 2, смртни исход био је повезан са ковидом-19.

Интересантно је да је код умрлих услед ковида-19 и то код 62,3 одсто особа са дијабетесом типа 1 и 55,4 одсто особа са дијабетесом типа 2, претходно постојало већ неко кардиоваскуларно обољење или оштећење бубрега.

У британској кохорти од 5.693 пацијента са ковидом-19, ризик од смртног исхода био је 2,4 пута већи код особа с неконтролисаним дијабетесом. Људи с лошијом контролом дијабетеса, где је гликозилирани хемоглобин (Хб) А1ц 10,0 одсто или већи, имали су 2,2 пута већи ризик од смртног исхода услед дијабетеса типа 1 и 1,6 пута од дијабетеса типа 2, у односу на особе са дијабетесом чије су вредности ХбА1ц биле од 6,5 одсто до 7,0 одсто.

Веза између индекса телесне масе (ИТМ) и умирања услед ковида-19 је у облику слова У: код дијабетеса типа 1, особе са ИТМ 25,0–29,9 кг/м2 имале су 2,45 већи ризик од смртног исхода, а са ИТМ 40,0 кг/м2 или више 2,33 пута већи ризик него особе са ИТМ мањим од 20,0 кг/м2. Слично је добијено за дијабетес типа 2, само су ризици били 2,3 и 1,60. При чему је нормална ухрањеност, према ИТМ, у опсегу од 18,5 до 24,9 кг/м2.

Разлози лошијих исхода

Особе са дијабетесом које имају ковид-19 имају лошију прогнозу, највероватније због истовременог ефекта више различитих фактора.

Међу особама са тешким ковид-19 обољењем, као и међу умрлима, велики је број особа са удруженим коморбидитетима, као што су дијабетес, кардиоваскуларне болести, хипертензија, гојазност и хронична опструктивна болест плућа.

Поред коморбидитета, лошим исходима доприносе и бројни други фактори: старост, пол, етничка припадност (црнци, азијати и други, осим белаца), проупално и прокоагулативно стање.

У недавно објављеној студији, мушки пол, старији узраст, оштећење бубрега, етницитет, искључујући белце, социоекономска депривација и претходни мождани удар и срчана инсуфицијенција повезани су с већим ризиком од смртног исхода услед ковида- 19 и код особа са дијабетесом типа 1 и типа 2.

Шта ако се особе разболе од ковида-19?
Добро је познато да свака инфекција, па тако и ковид-19 инфекција, може да утиче на погоршање гликорегулације. Уколико се хипергликемија на прави начин не коригује, може довести до акутних компликација, као што су дијабетесна кетоацидоза и хиперосмоларно некетогено стање.

То значи да је потребно да се особе са дијабетесом придржавају „правила током болести” (наставити са уобичајеном терапијом, одговарајућа рехидратација, контрола вредности гликемије на свака четири сата, контрола телесне тежине и температуре, ако је особа на инсулинској терапији – контрола урина на кетоне и придржавање свих других терапијских и хигијенско-дијететских препорука лекара), све са циљем корекције насталог погоршања гликорегулације и одржавања добре контроле дијабетеса.

У условима болести, највероватније је потребна већа доза инсулина у односу на уобичајену, иако пацијенти уносе мање хране. Смањење телесне тежине, упркос редовној регуларној исхрани, може указати на присуство хипергликемије.

Превенција ковида-19 код особа са дијабетесом
Превентивне мере код особа са дијабетесом идентичне су општим превентивним мерама за целокупну популацију: прање руку, физичко дистанцирање и ношење маски.

Посебно је важно редовно узимање терапије за дијабетес. Акценат се ставља и на редовно спровођење физичке активности (најмање 30 минута дневно), која доприноси бољој контроли нивоа шећера у крви и мањем ризику од компликација код особа са дијабетесом.

Такође, неопходно је смањити унос намирница које имају висок садржај угљених хидрата (намирнице направљене од белог брашна – хлеб, тестенине, као и намирнице богате скробом – кромпир, кувана шаргарепа и цвекла), као и имати редовне оброке (више мањих оброка у току дана).

Посебно се препоручују следеће намирнице: јаја, месо, риба, маслац, сиреви и поврће (паприка, спанаћ, печурке, броколи и парадајз).