Која је разлика између стреса, бриге и константне анксиозности!
Није реч о истим проблемима, иако су слични. Но има начина како доскочити свакоме од њих те започети водити срећнији живот са што мање негативних емоција око себе...
Свато је најмање једном у дану искусио забринутост, стрес или анксиозност. Готово 40 милиона људи у САД-у пате од анксиозног поремећаја, показују подаци Anxiety анд Depression Association оф Америца, а prenosi New York Тимес.
ПОБОЉШАЈТЕ РАД ШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ: Салату од ОВЕ намирнице обавезно уврстите у исхрану (РЕЦЕПТ)
Француски нутрициониста Паскал: Заблуда је да слаткиши гоје - ако их једете у ово време нећете добити ни грам!
Здравље жена: Како препознати и лечити вагиналне инфекције
Студија из 2017. године показала је како је један од четири Американца у претходном месецу искусио стрес. Но, ако би вас неко упитао знате ли разлику између забринутости, стреса и анксиозности, шта бисте одговорили? Стручњаци су детаљно појаснили о чему је ријеч.
Шта је забринутост?
Забринутост је стање кад се наше мисли вежу уз негативне емоције, несигурне исходе или размишљамо о ономе што би могло кренути како не треба.
- Забринутост су понављајуће, опсесивне мисли и когнитивни су део анксиозности - каже психолог Мелание Греенберг појашњавајући да се забринутост догађа само у уму, не и у телу.
Како функционише?
Забринутост има важну улогу у нашим животима, јер кад размишљамо о неугодним ситуацијама попут плаћања станарине или изласка на испит, стимулирамо мозак. Забринутост умирује мозак и омогућује проналажење решења, те покретање акција које ће водити ка тим решењима. То су позитивне ствари.
- Брига је начин како мозак решава проблеме, како бисте били сигурни. Тек кад запнемо размишљајући о проблему, брига престаје бити функционална - појашњава психијатар Луана Marques sa Харварда.
Како олакшати бриге?
- Лимитирајте време за забринутост. Свесно одредите колико ћете времена провести бринући. На пример, 20 минута. Кад време истекне, намерно преусмерите мисли на нешто друго.
Крените корак даље. Кад сте схватили да се бринете око нечега, натерајте се да предузмете следећи корак према решењу.
Запишите бриге.
- Истраживања су показала да писање у трајању од 8 до 10 минута може примирити опсесивне мисли.
Шта је стрес?
- Стрес је физиолошки одговор на спољашње осећаје. Како би циклус стреса започео, мора постојати окидач. Обично је то нека спољашња околност, попут рокова на послу или застрашујуће медицинске претраге.
- Стрес дефинишемо као одговор на околне промене или силе које премашују индивидуалне могућности - каже др. Греенберг.
Како функционише?
- У данашње време стрес би био природни одговор на претњу. На пример, ако је човек чуо предатора у грмљу, реаговао је стресом. Данас тај механизам још покреће бихевиорални одговор те укључује лимбички састав и отпушта адреналин и кортизол који активирају мозак и тело како би се носили са претњом - наставила је др. Греенберг.
Симптоми стреса укључују убрзан рад срца, знојаве дланове и кратко дисање. Иако се испрва стрес може чинити угодним, то је због адреналина и кортизола који преплављују тело.
- Можда сте искусили бенефите стреса док сте се пробијали кроз градску гужву како бисте стигли на састанак или сте успешно довршили неки задатак у последњем тренутку. То се зове акутни стрес и кад се ситуација смири, хормони стреса опадају - каже др. Marques.
Хронични стрес са друге стране настаје кад је тело стално изложено спољашњим околностима, односно кад се ситуација не смирује. То може бити због финансијског стања или презахтевног шефа. Хронични стрес је повезан са низом здравствених тегоба од проблема са пробавом до повећаног ризика за срчаних болести, те ослабљеног имунитета.
Како олакшати стрес?
- Вежбајте. Тело се на тај начин опоравља од навале адреналина и кортизола.
- Освестите шта можете променити, а над чим немате контролу. Затим усмерите енергију према решавању онога што можете учинити, а помирите се с оним на што немате утицаја.
- Не упоређујте свој стрес са туђим. Људи различито реагирају у стресним ситуацијама.
Шта је анксиозност?
Ако су забринутост и стрес симптоми, онда је анксиозност кулминација.
- Анксиозност се састоји од когнитивног елемента тј. бриге и физиолошког одговора, тј стреса. То значи да анксиозност осећамо и психички и физички. Понекад, ако имате превише брига и под великим сте стресом, можете искусити и анксиозност - појашњава др. Marques.
Како функционише?
Стрес је, рекли смо, природни одговор на опасност. Анксиозност је исто то, само што у том случају не постоји опасност.
- Анксиозност је у неку руку одговор на лажну узбуну - каже др. Marques описујући ситуацију у којој вас по доласку на посао неко ружно погледа. Ви проживљавате физиолошки одговор на стрес јер понављате да се ваш шеф љути на вас или да ћете добити отказ. Крв циркулира, адреналин расте, тело се припрема за борбу. Постоји разлика између анксиозности која може бити део свакодневице и анксиозног поремећаја. Поремећај је озбиљно медицинско стање које укључује стрес и забринутост.
Како олакшати анксиозност
- Ограничите шећер, алкохол и кофеин. Будући да је анксиозност и физиолошка, стимуланси могу имати значајан утицај.
- Погледајте прсте на ногама. Како их осећате? Мало их помакните. Овакво одвлачење пажње може вас умирити и смањити осећај анксиозности.
Кад сте усред анксиозне епизоде, размишљање о њој или разговор о томе неће вам помоћи. Покушајте се забавити: слушајте музику, прескачите конопац пет минута или протрљајте неку нежну тканину.
"ОКРЕЧИМ СОБУ И ЧЕКАМ ТУРИСТЕ" Шта су све предности, а шта мане СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ? (ВИДЕО)
НИКАД НИЈЕ БИЛО ЛАКШЕ: Тестови које можете да урадите сами КОД КУЋЕ и проверите своје ЗДРАВЉЕ
РЕШИТЕ СЕ СТОМАЧНИХ ПРОБЛЕМА ЗАУВЕК! Регулишите рад црева уносећи влакна - ЈЕДИТЕ ОВЕ НАМИРНИЦЕ!
ЗАУСТАВИТЕ ШИРЕЊЕ ВИРУСА: После прележане прехладе морате да урадите ОВЕ ствари!
