НЕВИДЉИВИ, МОЋНИ И ТАКО РАЗЛИЧИТИ! Занимљивости о вирусима и бактеријама
Ово можда нисте знали.
Када се разболимо, често нам је свеједно да ли се наш имуни систем налази под нападом вируса или бактерије. Ипак, са становишта биологије, то су потпуно различите ствари. Вируси чак нису жива бића у пуном смислу те речи.
ЗАШТИТНЕ МАСКЕ МОГУ И ДА ОДМОГНУ! Неправилном употребом се ПОВЕЋАВА ризик од ЗАРАЗЕ!
ШТА РАДИТИ АКО ДОЂЕ ДО ЕПИДЕМИЈЕ КОРОНАВИРУСА? Ово су најважнији савети којих треба да се ПРИДРЖАВАТЕ
Бактерије и вируси изазивају болести, веома су мали и могу да се размножавају огромном брзином. Али када се то остави по страни, између њих постоје огромне разлике.
Бактерије су једноћелијски облик живота. У само једној ћелији постоји све што је неопходно за живот - ланци ДНК и ћелијски органи, који прозводе беланчевине и снабдевају бактерије енергијом. Бактерије имају сопствени метаболизам, попут нас. Разможавају се деобом.
У болести које настају због бактерија спадају дифтерија, колера, велики (магарећи) кашаљ, туберкулоза и многе друге. Међутим, важно је напоменути да има и бактерија које раде за нас. Заправо, многе од њих су нам неопходне за добро здравље. Тако у цревима постоји огроман број бактерија које нам помажу код варења или се боре против других, штетних бактерија. Бактерије учествују у производњи јогурта, а поједине компаније користе бактерије за рекламу - такозване пробиотике.
Вируси су инфективне честице, а не ћелије. Они се углавном састоје од само једног ланца ДНК и љуске од протеина. Немају сопствене органе за добијање енергије, производњу беланчевина ни размножавање.
Уз то, вируси су далеко мањи од бактерија. Једноћелијски организми који се означавају као бактерије су отприлике 0.001 милиметар у пречнику, али вируси су још стотину пута мањи.
За многе научнике, вируси уопште нису живи. Наравно, то зависи од тога шта се подразумева под појмом "живот" јер не постоји коначна дефиниција.
Сваки појединачни вирус се "специјализује" за одређену врсту ћелија. Неки од њих нападају биљке, други животиње или људе, а неки чак и бактерије. Вируси код људи могу да изазову сиду, херпес, хепатитис, грип, рубеолу, жутицу и друге болести.
Антибиотици делују само против бактерија. Вируси не могу да буду убијени, па се против њих применују виростатици. Задатак тих супстанци је да спрече размножавање вируса, на пример, тако што их спречавају да уђу у ћелије домаћина.
Упркос томе, многи лекари често прописују антибиотике иако знају да је у питању вирусна инфекција. Разлог је то што такве инфекције слабе имуни систем, па бактерије имају прилику да нападну тело чија са смањеним могућностима за одбрану. Антибиотици би требало да спрече такве додатне инфекције.
Вакцине могу да се развију и против вируса, и против бактерија.
ДА ЛИ ЈЕ ЗАИСТА МОГУЋЕ ПРЕЛЕЖАТИ КОРОНАВИРУС?! Медицински стручњаци коначно дали одговор на ОВО питање
ПРЕХЛАДА ЈЕ ПРОШЛА, АЛИ КАШАЉ НЕДЕЉАМА НЕ ПРЕСТАЈЕ? Ако се и вама то дешава, ово морате да знате
