BEOGRAD dobija partnera za deponiju VINČA! Prva faza sanacije će trajati oko 3 godine!
Došao kraj problemima
Gradski menadžer Goran Vesić najavio je danas da će 13. jula Beograd dobiti partnera za deponiju "Vinča", sa kojim će u narednim godinama biti rešen problem jedne od 10 najugroženijih deponija u svetu, a na ovoj lokaciji biće zaposleno još 300 ljudi.
SVAKI DEO BEOGRADA BITAN: Konačno će moći da se siđe na reke i uživa u svakom delu našeg grada!
DA LI ĆE OVO BITI SPAS ZA MALINARE? Francuzi ponudili NAJVIŠU otkupnu CENU!
Vesić je, tokom obilaska "Vinče", rekao da će prva faza sanacije deponije trajati dve do tri godine, a rezultati će se, kaže, videti u narednih sedam do osam godina.
- Smatra se da je ova deponija jedna od 10 deponija koje su najugroženije na svetu, dve su u Evropi, jedna ovde, a jedna u Ruskoj Federaciji. Mi smo pokrenuli postupak uređenja ove deponije, a to podrazumeva postupak remidijacije, njeno potpuno zatvaranje i tretiranje novog otpada kroz reciklažu - rekao je Vesić.
On je objasnio da je 2015. godine Skupština Grada Beograda donela odluku o javno-privatnom partnerstvu, a u oktobru te godine je izabrano pet kompanija, od 11, koliko se javilo na poziv da učestvuju u rešavanju problema deponije u Vinči.
- Narednih dana, 13. jula, biće otvaranje ponuda i tada ćemo dobiti partnera koji će ubuduće, u narednih 25 godina sa nama rešavati problem ove deponije - kazao je on i rekao da će vrednost investicije iznositi 300 miliona evra.
Od te sume, 100 miliona evra se planira za remidijaciju i zatvaranje postojeće deponije.
- To je prvi deo posla, a onda posle je izgradnja i postrojenja za preradu otpadnih voda, postrojenja za reciklažu, postrojenja za toplotnu energiju, za izvlačenje metana iz same deponije, i ostalo. Na deponiji će biti otvoreno do 300 novih radnih mesta - najavio je gradski menadžer i dodao da Grad priprema izgradnju i pet fabrika za preradu otpadnih voda u Beogradu.
Zamenik gradonačelnika Beograda, Andreja Mladenović, objasnio je da je deponija u Vinči, koja se prostire na 70 hektara, ustvari, smetlište a ne deponija.
- Mi je zovemo deponija ali ona u pravom smislu te reči to nije. Ovo je jedno veliko smetlište gde odlažemo otpad i smeće iz Beograda. Mi smo učinili zaista sve što smo mogli, da ugasimo i lokalizujemo požar na deponiji - rekao je Mladenović.
On je kazao da je tokom proteklih mesec dana, dok je bila krizna situacija, na deponiju doneto 65.000 tona zemlje, a da je požar bio na šest mesta na površini od 20 hektara.
- Pored toga smo 10.000 tona vode sipali na ovom prostoru, tretirali smo prostor i sa algama, negde oko šest hiljada tona, i oko 5.000 tona jedinjenja za sprečavanje požara - naveo je Mladenović.
On je kazao i da još uvek nije sigurno da li su svi požari ugašeni te da će u narednim danima vojska poslati termovizijske kamere kako bi se stanje na terenu pratilo i utvrdilo gde, i da li ima požara pod zemljom.
Dr Vesna Slepčević iz gradskog Zavoda za javno zdravlje je kazala da Zavod redovno vrši monitorting kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda te da su od 18. maja, kada je izbio požar na deponiji, osim u dva navrata, merenja pokazala da nije bilo prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji grada.