PROKOP ČEKA PUTNIKE: Najmodernija srpska železnička stanica spremna da POSTANE GLAVNA (FOTO)
Putnici se još uvek navikavaju na to da je Prokop sada moderna i uređena železnička stanica.
Voz za Novi Sad stoji spreman za polazak na peronu stanice Prokop. Na modernom digitalnom displeju piše da polazi za deset minuta, ali na peronu stoji samo jedna žena.
- Čekam BG voz. Koristim ga kada idem do Batajnice. Njime najbrže stignem. Malo ljudi ovde ulazi u voz za Novi Sad. Valjda još nisu navikli da on sada kreće odavde - priča nam Jelena.
Izgradnja Prokopa, odnosno železničke stanice "Beograd-Centar", kako joj glasi zvaničan naziv, počela je još davne 1977. godine. Glavni terminali konačno su završeni početkom ove godine, a uređenje propratne infarstrukture i komercijalnih sadržaja trebalo bi da se dogodi u narednih nekoliko godina.
NEKAD I SAD: Pogledajte koji voz je "započeo" izgradnju Prokopa, a koji ga je završio (VIDEO)
Spreman da preuzme sve putnike sa Glavne železničke stanice
Kada zbog gradnje Beograda na vodi dođe na red rušenje Glavne železničke stanice, planirano je da njenu funkciju preuzme Prokop. "Beograd-Centar" sa svojih deset koloseka već sada može da preuzme sve vozove sa Glavne železničke stanice. Međutim, putnici su još uvek naviknuti na staru lokaciju, pa će se zato postepeno izmeštati linije koje će polaziti sa Prokopa.
- Veoma lepo izgleda, podseća na stanice u svetskim metropolama. Sve je doterano kako treba. Još samo da i okolo srede sve što treba, pa da bude tip-top. Još uvek je malo nezgodno izvan stanice jer noću nije sve lepo osvetljeno, ali vidim da radnici stalno rade, pa će valjda i to uskoro da se sredi - dodaje Jelena.
Na zidovima stanice stoje fotografije izgradnje Prokopa kroz godine, bolje reći decenije. Malo ko je verovao da će ovaj projekat na kraju uspeti da se ostvari, a decenijama su političari otvarali različite faze tada još uvek nefunkcionalne stanice.
PROKOP OTVOREN, ALI TO NIJE SVE: Investitori će se trkati ko će pre graditi poslovni centar
Izgradnja trajala četiri decenije
Prvi put radovi su stali još daleke 1984. godine, kada se zbog bespraice odustalo i od Prokopa i od projekta beogradskog metroa. Radovi su kroz četiri godine ponovo živnuli, ali su opet obustavljeni zbog besparice početkom devedesetih godina prošlog veka.
Novi pokušaj završetka Prokopa započet je 1996, kada je radove otvorio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a onda su opet stali neposredno pred bombardovanje 1999. godine. Zatim je sledeći pokušaj završetka otpočet je 2008. godine, ali je sve ponovo stalo dve godine kasnije.
Novi početak radova ozvaničen je 2014. godine, a ove godine je konačno potpuno uređen stanični prostor i pušteni u funkciju svi koloseci. Najave su da će do 2018. godine biti potpuno gotova okolna infrastruktura i da će tada moći da se potpuno izmesti Glavna železnička stanica.
