REŠENA DILEMA! Direktor SZO u Srbiji o višku smrtnosti u našoj zemlji i kako sve KORONA UBIJA
Šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, dr Marjan Ivanuša izjavio je da do nepoklapanja broja prijavljenih preminulih od Covid-19 i broja umrlih tokom epidemije dolazi i u drugim državama članicama SZO i da to nije nikakvo iznenađenje.
Ova tema bila je u centru pažnje domaće javnosti kada je dr Predrag Kon izneo pretpostavku da je bilo tri puta veći broj umrlih od korone samo u Beogradu od marta do juna.
Mozzart stipendira, ti treniraš sa Željkom Rebračom!
"NISAM VIDELA PAMETNIJI VIRUS" Srpska naučnica iz Njujorka objavila NOVA OTKRIĆA o kovidu!
Oglasio se doktor Kon oštrim rečima nakon kršenja mera: Samo DVE DELATNOSTI smeju da rade posle 23!
Dr Marjan Ivanuša je rekao da postoje ogromne razlike u broju umrlih među državama.
- Kad pogledamo podatke o obolevanju i umiranju od Covid-19, možemo videti ogromne razlike među državama, na primer Izrael izveštava o 3.108 obolelih na 100.000 stanovnika i 198 umrlih na milion stanovnika, Italija 541/594, Austrija 557/91, Srbija 488/108... Potrebno je više vremena kako bismo shvatili sve razloge razlike u smrtnosti među pojedinim državama. Moguće je da su te razlike posledica epidemioloških razlika, a možda su i posledica različitog načina izveštavanja o uzrocima smrti - kaže dr Ivanuša.
Dodaje da nije uvek jednostavno izveštavati o broju obolelih ni o broju umrlih.
- Nijedan zdravstveni sistem nije potpuno spreman za priliv velikog broja novih pacijenata koji imaju Covid-19. Kada imamo veliki broj zaraženih i obolelih, posebno veći broj onih koji imaju teži oblik bolesti, deo zdravstvenog sistema radi samo u delu zbrinjavanja ovih pacijenata. To znači da se praktično smanjuje kapacitet za one koji imaju druge bolesti, posebno je to značajno za hronične pacijente, kardiovaskularne ili pacijente sa malignitetom i oni trpe posledice, njihove zdravstveno stanje se pogoršava kao i prognoza u vezi sa bolešću - objašnjava dr Ivanuša, podržavajući svakako da ukoliko je potrebno da se uradi revizija svih podataka u jednoj zemlji.
Ističe da podaci o smrtnosti mogu pomoći da odredimo težinu Covid-19, da se utvrdi koje grupe ljudi su izloženije riziku od dobijanja težeg oblika bolesti.
- Na osnovu podataka planiramo mere i pripremamo zdravstveni sistem za veći priliv novih pacijenata - dodaje dr Ivanuša, upozorivši da se situacija u Evropi dramatično pogoršava, i zbog dolaska jeseni i zime treba ozbiljno shvatiti situaciju.
Ipak, govoreći o pometnji koja je nastala zbog viška smrtnosti na nivou Beograda, on je gostujući na Radio-televiziji Vojvodina rekao da nema konkretan odgovor na pitanje šta je dovelo do viška smrtnosti u Srbiji, ali je naveo da SZO ima privremene izveštaje koji pokazuju da se jeste pojačala smrtnost od kardiovaskularnih bolesti iz više razloga: ljudi nisu uspeli da stignu na vreme kod lekara, nisu uspeli da na vreme dobiju pomoć lekara, bolnice i lekari su bili prezauzeti obolelima od korone ili pacijenti uopšte nisu otišli kod lekara jer su se plašili da će se tamo zaraziti.
- Ako zdrava osoba oboli od kovida, a umre ipak od nekih komplikacija, ona se računa kao da je umrla od kovida, ako neko ima 85 godina, u lošem je zdravstvenom stanju, on može umreti u bilo kom trenutku zbog šloga, infarkta, i onda još dodatno dobije i Covid-19, to je takozvana siva zona gde je teže odrediti da li je osoba umrla od kovida ili neke druge osnovne bolesti - rekao je dr Ivanuša.
U Srbiji je pre epidemije više od 50 odsto smrtnih ishoda uzrok bilo kardiovaskularno oboljenje.
- Uticaj same infekcije na kardiovaskularni sistem je nov momenat za nas. Određeni procenat pacijenata koji su u akutnoj fazi imali kovid imali su i određene kardiovaskularne probleme, a deo njih je imao simptome i nakon izlečenja. Suština je da je kovid jedno multidisciplinarno oboljenje i da generalno u njegovom lečenju pored pulmologa, infektologa, anesteziologa, treba i moraju učestvovati i lekari drugih specijalnosti, gde svakako spadaju i kardiolozi. Srbija spada u region visokog rizika za kardiovaskularne bolesti i mi smo i dalje na lestvici visoko. Gledajući unazad 15 godina, mi jesmo na dobrom putu da ga smanjimo, imamo manju kardiovaskularnu smrtnost, ali je ona svakako i dalje visoka ako gledamo na ostale zapadne zemlje - objašnjava direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra u Nišu, doc. dr Tomislav Kostić.
Raste broj novoobolelih
Prema poslednjim podacima u Srbiji je na korona virus testirano 6.139 osoba, 151 je pozitivna, dok su dve osobe preminule. To je najviše zaraženih od 26. avgusta kada je bilo 154 zaraženih za jedan dan.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta "Batut", na respiratorima u zdravstvenim ustanovama širom Srbije nalazi se 21 pacijent.
