DORUČAK MOŽE I DA SAČUVA ŽIVOT Evo zašto je jutarnji obrok najbitniji!
Novo istraživanje pokazuje vezu između preskakanja "kralja obroka“ i povećanog rizika od kardivaskularnih bolesti i smrtnosti.
Doručak važi za "najvažniji obrok u toku dana".
Doručak može i da sačuva život - makar tako pokazuju rezultati istraživanja koje je 22. aprila objavio američki Koledž za kardiologiju. Prema rezultatima, preskakanje doručka povećava rizik od smrti od kardiovaskularnih oboljenja.
Rezultate je analizirao tim lekara i istraživača sa nekoliko američkih univerziteta. Analizirali su uzorak 6.550 odraslih osoba uzrasta od 40 do 75 godina koje su učestvovale u nacionalnom istraživanju o zdravlju i ishrani između 1988. i 1994. godine.
ČUDO U SRBIJI! Devojci izvadili OGROMAN TUMOR iz stomaka, hirurzi NISU imali OVAKAV SLUČAJ
Desetine ljudi ubila "čudotvornom vodicom", svako ko joj se zamerio umro! Ovo je priča o prvoj SRPSKOJ VEŠTICI!
NAUČNICI OTKRILI KLJUČNI DOKAZ! Neandertalci DEFINITIVNO NASELJAVALI teritoriju današnje Srbije
Učesnici su odgovarali na pitanje o tome koliko često doručkuju. Nikada ne doručkuje pet odsto ispitanika, oko 11 odsto retko doručkuje, dok je četvrtina odgovorila da doručkuje povremeno.
Istraživači su zatim analizirali podatke o smrtnosti do 2011. godine - preminulo je 2.318 učesnika u istraživanju - i pokušali da nađu vezu između navike doručkovanja i mortaliteta.
Nakon što su uzeli u obzir druge faktore rizika, kao što su pušenje ili gojaznost, istraživači su otkrili da su oni koji su preskakali doručak imali 19 odsto više rizika da preminu od jedne od ovih bolesti, a da je verovatnoća za smrt od kardiovaskularnih oboljenja bila 87 odsto viša.
Medicinska istraživanja već su pokazivala da preskakanje obroka može da ima negativan uticaj na zdravlje, ali naučnici i dalje pokušavaju da shvate tu povezanost.
Komentarišući nalaze istraživanja, britanska Nacionalna zdravstvena služba saopštila je da ovaj dokument "ne može da dokaže da preskakanje doručka može direktno da uzrokuje smrt od kardiovaskularnih bolesti".
OVO je NAJBOLJI NAČIN da izbegnete NAJTEŽE BOLESTI: Cela tajna je u ŠEST NAMIRNICA!
HILANDAR IMA LEK ZA RAK! Monasi ga dele BESPLATNO, pravi se od OTROVNE BILJKE, evo u čemu je TAJNA! (VIDEO)
Poklon hirurgu? Može, ali tek nakon operacije! DETALJI NOVOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
- Učesnici istraživanja koji nisu doručkovali bili su skloniji tome da su bivši pušači, teški alkoholičari, fizički neaktivni, da imaju lošije navike u ishrani i niži socioekonomski status od onih koji su doručkovali - navodi se u analizi objavljenoj na internet stranici NHS-a.
Zvaničnici britanske zdravstvene službe kažu da se radi samo o "jednokratnoj proceni, koja možda ne odražava doživotne navike", niti da može da objasni "pojedinačno značenje doručka."
- Većina ljudi, na primer, doručkuje svakodnevno, ali su velike razlike između onih koji jedu zdrav doručak u osam sati ujutru i onih koji jedu sendvič sa slaninom ili slatki bar sa žitaricama kasno ujutru. - govore naučnici.
Međutim, dr Vei Bao, asistent profesora epidemiologije na Univerzitetu u Ajovi i vodeći autor rada, brani nalaze.
- Mnoge studije su pokazale da je preskakanje doručka povezano sa većim rizikom od dijabetesa, hipertenzije i visokog holesterola - kaže Bao.
PAŽNJA KAD IDETE NA MORE: Evo kakve bolesti vrebaju, ali i kako da se zaštitite
U PILETU OD DVA KILA, KILO VODE! Evo šta mi to ustvari jedemo
PTIČIJE CARSTVO: Kolonija čaplji na Velikoj Moravi u blizini Končareva
- Naša studija pokazuje da bi doručak mogao biti jednostavan način za promovisanje kardiovaskularnog zdravlja. - govori Bao.
Veliki ubica
Bao i njegov tim takođe tvrde da su veze između konzumiranja doručka i rizika od srčanih oboljenja "značajne i nezavisne od društveno-ekonomskog statusa, indeksa telesne mase i kardiovaskularnih faktora rizika".
- Po našim saznanjima, ovo je prva sveobuhvatna analiza preskakanja doručka i rizika od smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja - istakli su istraživači.
Kardiovaskularna oboljenja - naročito bolesti srca i moždani udar - vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ona su uzrok smrti 15,2 miliona ljudi samo 2016. godine.
