NOVI OBRASCI TERORISTIČKIH NAPADA! POČEO MASOVNI LOV NA LJUDE: "Usamljeni vukovi" gnev iskaljuju na JEDINSTVEN NAČIN
U poslednjem u nizu napada - u austrijskom glavnom gradu, teroristički pucnji odneli su četiri života
Nakon više terorističkih napada poslednjih nedelja u kojima je stradalo najmanje sedmoro ljudi, a četiri puta više je povređeno, zemlje širom Evrope ponovo su otvorile pitanje kako se boriti protiv te pošasti. Stručnjaci upozoravaju da je terorizam dobio nove obrasce i da odgovor nadležnih mora da uzme u obzir promene.
PREDSEDNIK AMERIKE POZNAT, A GLASOVI SE I DALJE BROJE: Kad se očekuje da svi glasovi budu na "jednom mestu"?
SEPARACIJA, POLARIZACIJA, DISTOPIJA: Bajdenova pobeda "vrli novi svet" ili idila za sve ostale države?
SVET NIKAD VIŠE NIJE BIO ISTI: Dan kada je pao BERLINSKI ZID
Osim straha od virusa, građani zemalja zapadne Evrope poslednjih nedelja suočeni su sa još jednim - strahom od terorizma. To je posledica niza surovih napada, najpre u francuskoj prestonici - kada je terorista profesoru odsekao glavu, a samo nekoliko dana kasnije takav prizor viđen je i u Nici.
U poslednjem u nizu napada - u austrijskom glavnom gradu, teroristički pucnji odneli su četiri života.
- Imamo gradove i države u kojima muslimani nisu asimilovani. Recimo, muslimana u Londonu ima mnogo više nego u Parizu, oni su bolje asimilovani i teško da će doći do nekog terorističkog napada, ali nešto se plašim da Pariz i Beč to tek čeka i da će biti nastavka - kaže Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo.
Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti ukazuje na to da više nema "klasičnih" terorističkih napada koji bi bili usmereni na simbole moći, što je nekada bio slučaj jer su, dodaje, simboli moći nakon ovih terorističkih napada dobro čuvani.
- Mi sada imamo lov na ljude, tendencija da se ili jasno označeni pojedinci ili grupa eliminišu ili se pak ide u masovni lov, gde onda teroristi ili deluju kao usamljeni vukovi, što smo videli u Beču, ili pak kao manji čopor koji doslovce lovi ljude na ulicama - ukazuje Ajzenhamer.
Takvi napadi dokaz su i drugih promena - više nisu potrebni teroristički lideri, poput Bin Ladena ili El Bagdadija, već se radikalizacija odvija na nižem nivou, kaže profesor Ajzenhamer.
- Dovoljno je da se uključite u onlajn diskurs, da steknete iluziju, da vas ta masa koja kliče na jednu ili drugu stranu puna gneva podržava i onda dobijamo ovakav čin. Čini se da je Anzarov, mladić koji je počinio napade u Parizu upravo delovao ovako, on je Semijela Petija pogubio, doslovce nakon čitave hajke koja se podigla na društvenim mrežama zbog časa građanskog vaspitanja - napominje Ajzenhamer.
Mina Zirojević ukazuje na još jednu promenu.
- Svojevremeno su govorili da sve terorističke napade rade oni koji dođu u roku od 48 sati u neku zemlju i to je tako i bilo. A sada ne, sada treća, četvrta generacija koja dolazi - ističe Zirojevićeva.
Bez obzira na to kada su došli, treba ih više uključivati u društvo i smanjivati tenzije između dve strane kako bi se izbegla radikalizacija, saglasni su stručnjaci.
- Mladi ljudi koji su sada sve češće počinioci moraju biti deradikalizovani i mora se naći način kako da im se stavi do znanja i objasni da takav način borbe za svoju 'stvar' i ideale nije pravo rešenje - ističe Ajzenhamer.
Kao rešenje u pojedinim zemljama Evrope razmatra se i pooštravanje zatvorskih kazni za one koji su osuđeni za terorizam, ali se i ponovo otvara pitanje - šta činiti sa radikalizovanim osuđenicima koji su izašli iz zatvora.
