MILOŠ ČUVA SLOBODU I SRBIJU: Nesvakidašnja priča porodice Simonović koja je ceo život posvetila SRBIJI!
Kada su pre sedam i po godina dobili ćerkicu, Ana i Vladica Simonović skoro da nisu imali dilemu koje ime će da joj daju.
- Posle dva sina rekao sam da ako budem imao ćerku zvaće se Srbija, dok je kum insistirao da bude Nikolina. Međutim, kada se rodila mnogo ljudi nam je čestitalo i svi su je već prozvali Srbija. Tako je i ostalo. Njeno ime je malo drugačije, ali ona ga odlično „nosi“ – objašnjava ponosni otac.
U savremenoj kulturi naše zemlje, deci se uglavnom daju kratka i zvučna imena, često stranog porekla, da bi roditelji bili što moderniji i originalniji. Porodica Simonović, međutim, definitivno je odnela pobedu za najoriginalnije pošto su naslednicu nazvali po državi u kojoj žive. Sedmogodišnja devojčica sa Avale jedna je od retkih, možda i jedina sa ovim imenom u našoj zemlji. Važi za veliku pričalicu, a ni recitovanje stihova Đure Jakšića nije joj strano.
Na pitanje da li joj se dopada ime koje nosi, odgovara potvrdno.
- Nadimak mi je Srpka. Svi u školi me tako i zovu, jedino mi je jedan dečak u šali govorio da sam Nemačka i Albanija, ali meni to ne smeta - ističe plavokosa Srbija.
Majka Ana za Srbiju kaže da je pravi mali filozof, odličan đak i od malena se bavi sportom. Drugi je razred i ima sve petice.
- Recituje Đuru Jakšića, sedam strofa bez problema, ali kada treba u školi da opere ruke i nešto što učiteljica zatraži od nje, to joj je smaranje. Trenutno trenira kik-boks, prethodno je tri godine bila na gimnastici, a dok smo živeli u Zemunu probala je i mačevanje. Puna je pozitivne energije - objašnjava Ana.
Kada je trebalo da se presele na Avalu, Srbijini roditelji ne kriju da je bilo malo straha od toga kako će se uklopiti u novo okruženje i kako će deca iz druge škole prihvatiti neko ime.
- Mislila sam da je neće prihvatiti kako bi trebalo, međutim, kada sam otišla u školu, ona ispade glavna u odeljenju, odmah se vezala sa dve devojčice i one su sada ekipa. Brinula sam se zbog imena, da je deca ne zezaju jer je malo nesvakidašnje, ali eto ona se jako dobro snašla -zaključuje Ana.
Teže se ljudi navikavaju na njeno ime ovde kod nas, nego u drugim zemljama, kažu. Prošle godine su putovali, prešli celu Albaniju i nikome nije bilo neobično.
Strog otac
- Mislim da ne grešim u tome. Moja deca ne idu u Mekdonalds, nismo imali televizor 15 godina, skoro smo kupili neki, ali samo zbog utakmica. Deca su se okrenula sebi, sportu, poeziji, slikanju…- objašnjava Vladica koji se bavi i humanitarnim radom.
Srbija ima dva polubrata, Đorđa i Miodraga, kao i rođenog brata i sestru.
- Da je Srbija bila dečak verovatno bi se zvala Miloš. Kasnije smo dobili sina i njemu dali to ime, a drugoj ćerki Sloboda. Miloš je tu da čuva Srbiju i Slobodu - ističe ponosni otac.
