Milorad Pupovac za SD: Šta to unosi nemir među Srbe i Hrvate, kako doći do TRAJNOG MIRA?
Kakva je to prepreka koja i dalje stoji između Srba i Hrvata?
"Oluja", Dan žalosti ili Dan pobede? Osim što Srbija i Hrvatska različito gledaju na ovu akciju, pa čak i kada je reč o broju žrtava i onih koji su izgubili svoje domove, ovaj dan dve države različito i obeležavaju.
Dok Srbi plaču, Hrvati slave na "KRILIMA OLUJE": Savo Štrbac za SD otkriva kakva je uloga Amerike bila u zločinu
Ima li pobednika posle egzodusa? Kada će Hrvati shvatiti da se NE SME SLAVITI PROLIVANJE SRPSKE KRVI?
NE ZABORAVLJAMO "OLUJU"! Kod nas dan sećanja na stradale i prognane, u Hrvatskoj proslava - šta je Srbija izgubila?
Za Hrvatsku je, kako su isticali hrvatski zvaničnici, akcija "Oluja" "veličanstvena i najveća pobeda u istoriji Hrvatske", dok je za Srbe to najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.
Ali šta je ostalo posle, posle svih ovih godina, posle 26 teških godina u odnosima Srba i Hrvata, ima li prostora da se konačno krene stazom koja ne vuče pitanja rata koji je daleko iza nas, da li je moguće da Srbi i Hrvati ponovo žive u nekom miru na području bivše Jugoslavije?
- Ono što je još ostalo kao prepreka da se to dogodi i da se takav mir osigura, to su neka otvorena pitanja kao što je pitanje nestalih lica, kao što je pitanje prava manjina, ali najkrupnije pitanje i najkrupnija prepreka jesu zapravo politike sećanja i komemorativne prakse koje unose nemir, koje podstiču mržnju i koje umesto istinskog pijeteta prema žrtvama, zapravo ljude održavaju u nekoj vrsti poratnoga stanja - rekao je predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac za portal SrbijaDanas.
Milorad Pupovac je istakao da su 26 godina nakon rata i Nemačka, i Francuska, i Poljska, i Italija, i Jugoslavija silno su napredovale, bilo u projektu Evrope, bilo u projektu normalizacije međusobnih odnosa, uprkos strašnim žrtvama i uprkos ideološkim razlikama koje su postojale između političkih sistema u to vreme, ali se mi i dalje ukopavamo i produbljujemo rovove svojim politikama sećanja.
- Mi bismo morali početi stvarati nove politike sećanja, i mi ovde u Hrvatskoj u tom pogledu smo krenuli, ali moramo biti odlučniji, hrabriji. Naročito to moramo biti u BiH. Moramo biti hrabriji u pogledu priznavanja tuđeg stradanja, stradanja drugih. Isto tako moramo biti hrabriji u tome da ne zaboravimo da je svako u ovoj ili onoj meri u ratnom raspadu zajedničke države, u ratu u Hrvatskoj, u ratu u BiH bio žrtva. I da niko nema ekskluzivitet žrtve - rekao je Milorad Pupovac.
Svi znamo da to neće biti lako, ali ako neko zaista hoće da napreduje, onda je to jedini način. Ko ne želi taj način, znači da ne želi mir.
- Za mene su ovo dani sećanja, i ovaj danas i ovaj sutra, i svaki dan koji je povezan sa egzodusom Srba, sa njihovim stradanjem i završetkom rata - rekao je Milorad Pupovac za naš portal.
Predsednik Srpskog narodnog veća Pupovac je u selu Donji Skrad, kod Karlovca prisustvovao komemoraciji srpskim žrtvama vojne akcije "Oluja"i tom prilikom naglasio da je napravljen veliki iskorak.
- Mi smo u Hrvatskoj napravili neki iskorak, ranijih godina, prošle godine, radimo i ove godine, postali smo nekako oprezniji sa politikama sećanja, nismo još došli do onog stepena do kojeg bismo učinili to da je normalno ono što smo mi učinili danas u Donjem Skradu, na području opštine Barilović, gde smo održali centralnu komemoraciju povodom progona Srba i njihovog stradanja tokom i nakon Oluje, na mestu gde je ubijeno šestoro civila, mahom srarijih ljudi, žena, muškaraca - rekao je Pupovac.
Isto tako je položeno cveće na spomenik koji je nedaleko podignut za trojicu pripadnika Hrvatske vojske koji su u toj akciji poginuli.
- Dakle nezavisno što ćemo još čekati na tu vrstu gesta, mi smo odlučili da to uradimo. Kao što smo to uradili povodom 80 godine prvog pokolja u Glinskoj crkvi, setili smo se i stradalih civila i vojnika poginulih u ratu 91-95 na hrvatskoj strani - rekao je Pupovac.
- Mislim da je to jedini put. U BiH imaju ozbiljan problem i ozbiljno pitanje. Kako i na koji način zaustaviti sukobljavanje oko ratnih strahota koje su prošli narodi žrtava koji su bili na bošnjačkoj, hrvatskoj i na srpskoj strani. Nezavisno kako zvali te strahote, kako zvali te zločine sasvim je jasno da se oko imena ne smemo sukobljavati. Ali oko prirode zločina moramo razgovarati i treba uraditi ono što civilizovani ljudi treba da urade, a to je poštovati tuđu žrtvu, tuđe stradanje, priznati zločin koji je počinjen u ime bilo nas Srba, bilo drugog naroda na prostoru BiH - rekao je Pupovac i dodao:
- Ako ostanemo zarobljenici toj nesposobnosti da to gradimo, onda zapravo ćemo stalno doprinositi tome da održavamo stanje u kojem teško, bilo koje da su strane, neko od nas može napraviti neki napredak u uspostavljanju trajnog mira i dobrih odnosa među ljudima - zaključuje Pupovac u razgovoru za portal SrbijaDanas.
