Gašenje najkontroverznijeg suda na Svetog Nikolu: Hag na leđima nosi 63 Srbina i HILJADU GODINA ROBIJE

Presuda srpskom generalu Ratku Mladiću, koja će biti izneta 22. novembra u Hagu, biće poslednja velika odluka Haškog tribunala. Ovaj sud, koji će ostati upamćen kao jedan od najkontroverznijih u istoriji, zatvara se 31. decembra. Zvanična ceremonija zatvaranja biće održana 19. decembra, u danu kada Srbi slave jednu od svojih najvećih slava, Svetog Nikolu.

Da li će izdržati? Ratko Mladić imao još jedan MOŽDANI UDAR

Životna ispovest generala Lazarevića: Otpisao sam sebe braneći Kosovo i Metohiju

Tribunal su formirale Ujedinjene nacije pre 24 godine da donese pravdu žrtvama i pomiri zavađene narode u regionu. Ubrzo je, međutim, postalo jasno da Hag ima pre svega ulogu da za sva nedela okrivi jednu stranu u sukobu - Srbe!

- Kada sam prvi put došao u Tribunal 8. novembra 1994. godine, moj prvi utisak bio je da se sprema velika predstava političkog suda - kaže Milan Vujin, prvi srpski advokat u Hagu, koji je branio Dušana Tadića. - Naime, čelnici Tužilaštva i Tribunala stalno su bili u kontaktu sa političkim, a ne pravosudnim organima država nastalih raspadom SFRJ, vršeći pritom pritiske na političke organe, a ne obavljajući svoje dužnosti koje su podrazumevale utvrđivanje postojanja ratnih zločina.

Epilog je sledeći:

Optuženo je 161 lice, od kojih su više od polovine Srbi - njih 108, a osuđeno 63. Kada se saberu kazne zatvora, Srbi su dobili više od hiljadu godina robije. U Hagu je umro Slobodan Milošević ne dočekavši kraj procesa, u pritvorskim jedinicama umrla su još četvorica Srba, neki su preminuli po raznim kazamatima...

Tribunal je na svoj spisak traženih stavio ceo vojni i politički vrh Srbije i Republike Srpske. Srbija je od Vidovdana 2001. godine, kada je izručen Slobodan Milošević, tamo poslala još jednog svog predsednika - Milana Milutinovića, zatim predsednika RS Radovana Karadžića, predsednike vlada, načelnike generalštabova, ministre unutrašnjih poslova, i mnoge druge političke, vojne i policijske rukovodioce...

Trenutno u Hagu čame Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Karadžić je prvostepeno optužen na 40 godina robije, sada je u toku žalbeni postupak. Mladić čeka prvostepenu presudu.

Za druge narode, međutim, pravda je bila malo drugačija - u Hag su dospevale uglavnom vođe paravojnih i terorističkih organizacija, koji bi, po pravilu, bili optuženi za nešto što nisu uradili i - puštani su na slobodu. Spisak je pun zvučnih imena - Orić, Haradinaj, Gotovina, Markač... Po pravdi Haškog tribunala oni su - nevini.

Milan Vujin kaže da je Tribunal sudio pristrasno i da ni na koji način nije doprineo pomirenju, već naprotiv, odluke koje je donosio doprinele su još većem suprostavljanju naroda i vera.

- Uzroke za pristrasno ponašanje Tribunala treba tražiti u samoj osnovi koja je pronađena za formiranje suda, a to je izveštaj komisije UN o razaranjima u Sarajevu, a da niko nikada nije ni pomenuo razaranja u ostalim delovima bivše BiH, posebno u onim gde su živeli Srbi - ističe Vujin.

Ništa bolje mišljenje o radu Suda nema ni Branko Lukić, advokat Ratka Mladića.

- Tribunal nije težio da utvrdi istinu. Nastojao je da osudi i optuži, odnosno da pobedi u utakmici u kojoj su najveći gubitnici Srbi, jer ih je najviše i optuženo i osuđeno - rekao je Lukić.

I Zdenko Tomanović, koji je u Hagu branio Slobodana Miloševića, smatra da Hag nije ispunio nijedan zadatak.

- Nije doprineo suočavanju sa prošlošću. Nije doprineo ni uspostavljanju poverenja i saradnje u regionu. Naprotiv, od početka rada produbljuje nesporazume - rekao je Tomanović.

Gde je Tribunal najviše pogrešio?

- Srebrenica je najveća greška Tribunala - smatra Lukić. - Postoji pet različitih cifara kada je reč o broju žrtava u Srebrenici. To je neozbiljno.

Da je učinak suda mršav smatra i Rasim Ljajić, dugogodišnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom:

- Jedan cilj je bio da počinioci najtežih krivičnih dela budu kažnjeni, a mnogi su na slobodi. Drugi cilj je bio da žrtve dobiju neku satisfakciju, ali ako pitate njihove porodice, ni one nisu zadovoljne, a ni treći cilj - pomirenje u regionu - nije dostignut, jer su narodi međusobno udaljeni svetlosnim godinama.

Posle zatvaranja ostaje Mehanizam

Sud će, i nakon što formalno prestane da postoji, preostale zadatke obavljati preko takozvanog Mehanizma suda (MMKS). Kako će Mehanizam funkcionisati objašnjava Branko Lukić:

- On će odlučivati o žalbama ili pomilovanjima optuženih koji izdrže dve trećine kazne. Mehanizam će biti u istoj zgradi u Hagu, Teodor Meron će ostati predsednik, ali će sudije raditi po pozivu. Sudije neće kao do sada biti stalno zaposlene, već će biti formiran spisak na kome će se naći i nove sudije i oni koji su do sada radili. Njih će Meron pozivati po potrebi. Plaćaće ih, kao i do sada, Ujedinjene nacije.