ISPOVEST JEDINOG SRPSKOG AMIŠA: Najteži deo mog života u Srbiji je što živim bez moje zajednice
Živim u Srbiji, jer mislim da je korisno da živim u okruženju druge kulture, da se brinem za svoju domovinu i posetim druge zemlje u regionu
Kristofer Petrović (35), jedini Amiš u Srbiji, već tri godine živi u Niškoj Banji gde pokušava da na dedovini započne uzgoj povrća. Kristofer je u Nišku Banju stigao iz američke države Virdžinija, u potrazi za korenima budući da se njegov deda Denča Petrović, koji je rođen je u Donjoj Studeni, otisnuo put Amerike 1912. godine u potragu za boljim životom.
- Godine 1971. moja baka je tražila porodično stablo porodice mog dede u jugoslovenskom konzulatu u Pitsburgu, u Pensilvaniji. Ovo porodično stablo je preneto na mene. Kada sam bio u svojim 20-tim godinama živeo sam u amiškoj zajednici u Virdžiniji i bio sam zainteresovan da saznao odakle moja porodica vuče korene. Zato sam prvobitno odlučio da posetim Srbiju. Živim u Srbiji, jer mislim da je korisno da živim u okruženju druge kulture (ne samo učiti o tome iz knjiga), da se brinem za svoju domovinu i posetim druge zemlje u regionu - pročinje priču Kristofer za portal SrbijaDanas.com.
Priznaje da mu u Srbiji najviše nedostaje njegova amiška zajednica i da se trenutno nalazi između “dva sveta”.
- Živeo sam stilom života srednje klase američkim načinom života do 21 godine. U to vreme, preselio sam se u jednu zajednicu Amiša u državi Indijana. Tri godine kasnije, preselio sam se u amišku zajednicu u Virdžiniji, južnije, gde je toplija klima i bliže mestu gde su živeli moji roditelji - objašnjava on i dodaje da je u Americi u ekonomskom smislu živeo bolje, ali da mu to nije važno:
- Ali crkva i porodica su važnije tako da može biti dobro i u Srbiji. Najvažnija stvar je da živim u Božijoj milosti i ljubavi. To može da se ostvari u bilo kojoj zemlji. Ali sada živim u Srbiji bez moje zajednice. To je najteži deo mog života u Srbiji.
Na pitanje od čega živi u našoj zemlji Kristofer kaže da piše za jednu Amišku publikaciju, ali i da radi sve dodatne poslove koji mu padnu pod ruku.
JEDINI AMIŠ U SRBIJI: Gledaju me kao da sam sa druge planete, deca se smeju i upiru prstom (FOTO)
Na pitanje da li je rođen u porodici Amiša, Kristofer je oprečno odgovorio i objasnio da je postao Amiš kada je imao 23 godine.
- Kršten sam u baptističkoj crkvi, ali mi je zasmetao snažan nacionalizam koji sam 2001. godine primetio u njoj. Smatram i da su moralni standardi i disciplina popustili kod hrišćana u Americi i zato sam otišao Amišima. Prihvatio sam sa uživanjem njihovo učenje i način života - kazao je Kristofer Petrović i opisao kako amiška zajednica izgleda u Americi:
- Tamo živi oko 300,000 Amiša u više od 2200 kongregacija u 31. državi i u 3 kanadske provincije. Od 300,000, mnogi od njih su deca. Pa zbog toga nisam sasvim siguran koliko ima krštenih članova u zajednici. Amiši vode poreklo od Anabaptističkog pokreta koji se odvojio od državne crkve u Švajcarskoj jer je državna crkva krštavala bebe (koje nisu mogle da potvrde i posvedoče svoju veru u Hrista) i zbog učešća u ratu (kojeg Amiši odbacuju).
JEDINI AMIŠ U SRBIJI DOBIO DRŽAVLJANSTVO: Kristofer Petrović postao naš državljanin
Kristofer kaže da svojim izgledom i načinom života Amiši izazivaju pažnju drugih ljudi u Americi, tako da razume i čuđenje ovdašnjih ljudi. Na pitanje kako mu se sviđa naša priroda on kaže da je to jedna od stvari koje su mu nedostajale u Americi.
- Jedna od stvari koja mi nedostaje u Americi jeste priroda. Ovde u Srbiji, šume su tako mršave, a postoji veoma mali broj životinja u šumama. U Virdžiniji, okruženi smo raznoraznim vrstama životinja. Ako putujem 3 kilometra na svom konju, često ću proći desetak životinja na putu. Veverica, jelena, ptica i drugih životinja. Dva puta sam video lisicu. Jednom prilikom sam gledao kako se lisica desetak minuta igrala na stazi.
Srpski još nije naučio, ali je uspeo da nađe par prijatelja, izlgadi odnose sa rodbinom, i navikne Nišlije na svoje prisustvo. Po dolasku u Srbiju dobio je i naše državljanstvo, a planove za budućnost nema jer kako sam kaže "trenutno, živii od danas do sutra".
