RASPAD OPOZICIJE: Lažima su pokušali da osvoje građane Srbije, a zbog toga ih je dočekala ovakva sudbina
Ostaci starog DOS-a koji sebe danas predstavljaju opozicijom na sve načine pokušavaju da se domognu vlasti u Srbiji, a pošto im laži koje plasiraju građanima ne prolaze, nastaju sukobi među njima
Ni po osnivanju Saveza za Srbiju stvari u opoziciji nisu funkcionalisale jedinstveno jer sve lidere opozicionih stranaka na jednom mestu spojila je isključivo želja za foteljom i mržnja prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, što pokazuju i poslednji napadi na njega i njegovu porodicu. Međutim, na početku su lideri SzS tvrdili da će njihove različite ideologije i politički stavovi biti prevaziđeni jer su im na prvom mestu građani Srbije. Ovo se ispostavilo kao najveća laž koju su do tada izrekli – jer su u više navrata pokazali da im građani naše zemlje nisu bitni, već da im je bitno da preuzmu vlast kako bi sebi punili džepove državnim novcem, a Srbiju bacili u ekonomsku propast.
Prividno jedinstvo među njima je kratko trajalo, kada su počele prve svađe i nesuglasice. Sva neslaganja pokušavali su da prikriju zajedničkim šetnjama na protestima, nasilnim upadom na RTS, izvođenjem maloletne dece na ulicu i pokušajem da naprave haos u državi koja je zahvaljujući naporima predsednika Vučića postala ekonomski stabilna zemlja i lider u regionu.
Sada kada smo svi svedoci da su protesti koje su organizovali u potpunosti propali, jer ne mogu da okupe ni 50-ak građana, atmosfera u opoziciji je toliko uzavrela da svađe među njima svakog trenutka eskaliraju sve više. Trenutna atmosfera u opoziciji najbolje se može opisati u jednoj rečenici: “Slažu se kao rogovi u vreći.”
Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Zoran Lutovac i ostali čelnici SZS, kao i njihovi sledbenici, više ne mogu da se dogovore ni oko čega. Od toga u kom pravcu ide njihov Savez do toga da li će nastaviti da bojkotuju sednice Skupštine Srbije.
Đilas je nedavno osuo 'drvlje i kamenje' na sve demokrate koje su se usprotivile njegovoj ideji da se već sada proglasi bojkot narednih parlamentarnih izbora, nazivajući ih neznalicama koje su stranku dovele do jedva dva odsto podrške. To možda i ne bi bilo čudno da Đilas od te iste Demokratske stranke, koja je članica SZS, ne uzima ogromne pare.
- Hvala velikim poznavaocima politike, koji su stranku doveli na dva posto, što su mi pomogli da shvatim da bojkot ne može biti svrha politike. Ja sam ga 'baš tako video'. Oni imaju više prostora od mene. To koliko ljude interesuje šta oni kažu, pokazuju i tiraži tih novina i rejtinzi emisija u kojima govore - rekao je Đilas u intervjuu za NIN, naglašavajući da se DS potpisivanjem Sporazuma sa narodom obavezala da ga poštuje.
- Samo sam podsetio neke šta piše u Sporazumu sa narodom koji su potpisali. Nema nove priče o bojkotu. Član dva Sporazuma kaže - ne učestvujemo na izborima ako nisu fer i pošteni i ne priznajemo odluke tako izabrane Skupštine. I sad neki kažu da treba da vodimo debatu o tome? Debata se vodi pre nego što stavite potpis na nešto i date reč. Posle toga ili sprovodite ili kršite to što ste potpisali - podvukao je Đilas.
Ruže ne cvetaju ni među Đilasom i Vukom Jeremićem, a sukob je nastao upravo oko toga da li SzS pripada Đilasu ili pak Jeremiću. Jeremićevi su uvređeni zbog toga što mediji navode da je SzS Đilasov, dok se Đilasovi simpatizeri prave da ne razumeju šta je problem. Ovakvi primeri otkrivaju upravo to da se unutar opozicije dešavaju debeli problemi i da se ne zna ko i šta tamo radi.
Za vreme dok traju sve te razmirice, šta se dešava sa Sergejem Trifunovićem, liderom PSG? Trifunović kako je ušao u politiku, tako se može reći i da je nestao iz nje. S vremena na vreme, Trfifunović koji je i dalje “šef” Pokreta slobodnih građana oglasi se sa nekom besmislicom, uvredom ili psovkom na Tviteru. Narod Srbije prozreo je Trifunovića i niko ga više ne doživljava kao nekog ko Srbiji može pružiti bilo šta sem prostakluka i uvreda.
Boško Obradović ostao je dosledan samo u jednom - vređanju i maltretiranju žena i nasilju, sva druga njegova priča "pada u vodu". Naime, po najavljenom bojkotu sednica Skupština Srbije, Obradović je bio najglasniji da to i sprovede u delo. Obećavao je redovne konferencije, ali su te konferencije slično kao i protesti doživele istu sudbinu - jednostavno su utihnule, a Obradović je postao sve glasniji u promociji nasilja i iznošenju laži pred građane Srbije.
Ne samo lideri Saveza za Srbiju, već i ostali članovi tog pokreta počeli su da se svađaju međusobno, a tome svedoče brojne prepirke na društvenim mrežama.
Opozicija je, dakle, građanima Srbije pokazala da je nedosledna u stavovima, da su spremni da slažu samo da bi došli do vlasti, da su spremni da unište državu radi svojih interesa, da ih je ujedinila samo želja da napune svoje džepove. Onog trenutka kada su građani Srbije postali svesni svih njihovih planova za propast naše zemlje, u opoziciji je nastalo pravo rasulo.
