ŽELJKO MITROVIĆ POVODOM POSETE VUČIĆA HRVATSKOJ: Budućnost ne mora uvek ići u pravcu prošlosti!
... Pa makar jedni pisali ćirilicom, a drugi glagoljicom!
Povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, Željko Mitrović je napisao kolumnu, koju prenosimo u celosti.
Vučić kad je najteže: Ivica Dačić analizirao posetu predsednika Srbije Hrvatskoj
Razotkriven: Plenković zbog lakih političkih poena napadao Vučića i dodvoravao se ustašama
Čak i kad smo rešeni da ne priznamo istinu, istina ponekad prizna nas, i kad naše drage komšije Hrvate talasi Jadrana izbace na obalu još jednog nesigurnog dana, a nesigurnog u sopstvenu državu, ali i u rastreseno i konfuzno, ali i očigledno neostvareno društvo, onda četnik-početnik postaje ne samo prihvatljivi putnik namernik već i poželjni lider ovog konfuznog, ali veoma nostalgičnog exjugoslovenskog regiona i to verovatno samo zato što se neke emocije vuku kao prebijene mačke, bolesne svakako ali ne dovoljno bolesne da bi umrle.
Sveti Valentino se istog dana sukobio sa ovim našim Svetim Trifunom pa je na trenutak nastala mala konfuzija ko se zapravo u koga zaljubio na dan zaljubljenih, da li Hrvati u Vučića ili samo Kolinda u našeg četnika kome salutiraše hrvatski gardisti u razdraganim bojama tako jako da bi im i Putinovo vojnoparadno URA pozavidelo na volumenu i snazi urlika dobrodošlice, ali i veoma snažno artikulisanoj potrebi da razum tek izašavši iz svemersko- emiratskog Audia nadvlada patologiju hrvatskog autentičnog i ni malo marginalnog poslanika Bulje koji nažalost izgleda nije jedini koji nije razumeo da im je Vučić ponudio spas od sopstvenog samouništenja nadojenog poslednjim talogom antipartizanskog ustaštva ofarbanog u bulevarske povike i pripito uličarsko dobacivanje kakvog se Beograd stideo i u najgorim devedesetim!
I ne pominjem Buljino pijanstvo zato što mi nedostaje takva Krležina noć 1918. čiji sam koproducent bio na Brionima gde sam se istinski divio pre svega Glogovčevom remek delu, već zbog toga sto bi ova nšsa dopisivana i loše romansirana zajednička istorija zaslužila da jednom i zapravo postane istorija i da je smestimo u epohu kojoj pripada ili bar da probamo da verujemo da budućnost ne mora uvek ići u pravcu prošlosti pa makar jedni pisali ćirilicom, a drugi glagoljicom!
I da budem skroz jasan ne moramo u budućnost ići praznih ruku, ali ne moramo ni nositi tone nagomilanih ostavština prošlosti jer nisu se samo Hrvati zaljubili u Vučića zaljubili su se i poneki Srbi u Kolindu, pa šta!
