Pod palicom Đilasa, Miki Aleksić bi "izdao i rođenog brata"?! Tadić razotkrio prljavu i opasnu igru Aleksića i koalicije "Srbija protiv nasilja"
Tadić razotkrio licemerje Miroslava Mikija Aleksića.
Pravo lice jednog od opozicionih lidera Miroslava Mikija Aleksića sve više izlazi na videlo. Parodoksalno je i tragično da se jedan od najviših čelnika pokreta "Srbija protiv nasilja" koristi upravo elementima brutalnog političkog nasilja nad, ni manje ni više, nego svojim kolegama razarajući im partijsko jezgro i prisvajajući im članstvo na najprizemniji način.
Veliku političku buru izazvao je nedavni intervju bivšeg predsednika Republike Srbije i lidera Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića u kojem je on detaljno opisao čitav model razornog i pogubnog delovanja mašinerije Miroslava Mikija Aleksića, odnosno njegovog neformalnog šefa Dragana Đilasa.
Naime, Aleksić koji je programski i politički veoma blizak Borisu Tadiću, iz čijeg je političkog jezgra uostalom i potekao, preko noći je zanemario ključne demokratske vrednosti solidarnosti, poštene i fer borbe i dijaloga kao načina prevazilaženja postojećih neslaganja.
Kukavički i iznenada, Aleksić je prilikom formiranja opozicionog bloka "Srbija protiv nasilja" faktički, pod palicom Dragana Đilasa, izdao svog potencijalnog političkog partnera i prema rečima Tadića, modifikovao svoje uslove na račun učešća na izborima.
Tako su se umesto otvorene rasprave i eventualnog dijaloga, pregovori pretvorili u svojevrsni Aleksićev diktat pod naredbom Dragana Đilasa, Borisu Tadiću i njegovoj partiji.
Špekulantski i podmuklo Aleksić je onako, kvarno i iza leđa, izneo ponižavajuće uslove pred lidera Socijaldemokratske stranke.
Na prvom mestu, Aleksić je zahtevao da Tadic u ukupnoj postizbornoj kombinatorici dobije dva poslanička mesta, jedno prolazno i jedno mozda prolazno!
Gramzivi Miki se ovde nije zaustavio već je sebi dao slobodu (tačnije de fakto šef Đilas mu jedao) da sam odredi i ko će biti eventualni poslanički kandidati Borisa Tadića.
Na krilima takve gubitničke politike, gde se koalicioni partner izgleda smatra ključnim neprijateljem, a koalicioni pregovori bespoštednom borbom u kojoj su sva sredstva dozvoljena, postalo je jasno da se Tadić odnosno njegova politička partija neće pojaviti kao potpisnik sporazuma o formiranju pokreta "Srbija protiv nasilja".
- Najblasfemičniji zahtev je bio da se meni suspenduje elementarno ljudsko pravo da se obraćam u javnosti u narednim mesecima. Pošto je Aleksić rekao da je to zahtev Dragana Đilasa i nikoga više, ja sam pozvao Dragana Đilasa da proverim to ali on se nije javio na telefon. To je jedna karakteritika te koalicije koja javnost treba da zna - izričit je Tadić.
- Svi su oni hteli bez Đilasa, dok su pregovarali sa nama, a onda se sve promenilo - zaključio je bivši predsednik Srbije u nedavnom intervjuu.
Prljava i opasna igra, kako je bivši predsednik Tadić opisao ponašanje Miroslava Mikija Aleksića, dala je i svoje prve vidljive i osetne plodove na terenu kadrovske strukture Tadićeve partije.
Tadićeva stranka je počela da se rasipa a dojučerašnji ljudi od poverenja Borisa Tadića, ubrzano su počeli da napuštaju Socijaldemokratsku partiju i prelazile gle čuda, u tabor Mikija Aleksića.
Bio je ovo neslavan kraj jedne sage o demokratskim principima za koje se Aleksić - taj navodni borac za Evropu i demokratiju - godinama zalagao.
Ništa gore od demokrate koji se služi kleptokratskim metodama i evropejca koji baštini necivilizacijske manire.
Javnost se opravdano pita ako Aleksić ovako poštuje svoje političke saradnike, kakva sudbina je namenjena njegovim neistomišljenicima?!