POTRESNA SUDBINA JEDNOG NIKŠIĆANINA: Bolestan ide u nadnicu, a umesto novca dobije BATINE!

Safet Adžović, koga većina Nikšićana zove Ćamil, ima 42 godine. Visok je, snažan i  vredan. Gluvonem je, epileptičar, i živi sa tetkom i njenom porodicom.

PODGORIČANKA PREBILA MUŽA: Udarala ga šakama i čašom, sekla NOŽEM, spasile ga komšije da ga ne ubije

Često se desi da "nestane" po desetak dana, da ga traži rodbina, ali i policija. Nađu ga i uvek ista priča – odveli ga ljudi da im cepa drva, uradi neki posao, i vratili ga nakon dobro odrađenog posla. Zbog snage, ali i spretnosti sa sekirom i šegom, ljudi Safeta najčešće „pozajme“ za poslove oko drva.

Dešava se i da ga angažuju da im kopa kanale, radi oko bašte, pravi ograde. Od pojedinih dobije hranu, od retkih novac, od mnogih batine. Zato porodica svaki put kada nestane strahuje šta može da se dogodi.

Porodica Adžović se obratila medijima i pozvala novinare kako bi zamolili ljude da ne vode Safeta da im radi, a ukoliko sam dođe da ga odvedu u policiju ili njima vrate.

- Safetov otac, moj brat, poginuo kada je Safetu bilo tri godine. Podigla sam ga kao i moju decu. Da nije nem i gluv ne bi ga tako maltretirali. Vodio ga narod čak i po mesec–dva.  Hvala policiji, izađu nam u susret i uvek idu da ga traže kada nestane. I ja sam ga sa decom tražila. Dođu ljudi, izbace ga ispred kapije, izudaranog, grdnog, svakakvog - priča Safetova tetka Čena Adžović, koja živi u naselju ispod Trebjese.

Ljudi dođu, pričaju Adžovići, otvore auto, pozovu Safeta i on ode. Džabe mu objašnjavaju da ga iskorišćavaju, da ne sme da ide, Safet nastavlja  po starom. Voli da radi, a često i sam ode.

- Retko ko mu plati. Nahrane ga, jer gladan ne može da im radi. Dešavalo se i da ga istuku, bace u vodu, izbace na sred ulice, pa on luta. Ti koji ga plate lako ga navedu da ode u kafanu i da sve zajedno sa njima popije - priča Čena.

DRAMA U BEOGRADSKOM VRTIĆU: Vaspitačica spasila devojčicu (2) sigurne smrti!

Dodaje da je Safet pre četiri godine dobio epilepsiju, kao i unutrašnju alergiju zbog koje su ga nekoliko puta vodili za Beograd.

- Dobro bi bilo da ga smeste u bolnicu, da se leči i da ga više ne maltretira narod. Ne mogu više da ga pazim. Nije mali, a sada i sam nestane, pa ga svi tražimo. On mi je jedini od rodbine, a ne mogu da pomognem. Svet ga grabi, maltretira, a mi nemoćni - nemoćno je odmahnula rukom Čena Adžović.