PREDAO SE VEČNOSTI: Preminuo jedan od NAJVEĆIH SRPSKIH HEROJA devedesetih godina!
Zauvek će ostati upamćen.
Mitski heroji su česti u našoj zemlji, a česti su i istinski velikani rata koje smo zaboravili. Malo njih je i jedno i drugo, a jedan od nekolicine nas je posle teže bolesti nažalost zauvek napustio. U pitanju je Jovan Mićić Kikor, komandant Prve semberske brigade, koja je bila pešadijska jedinica Vojske Republike Srpske u građanskom ratu početkom devedesetih godina na ovim prostorima.
Prva semberska brigada je formirana 12. aprila 1992. godine i prva je zvanična oružana formacija Vojske Republike Srpske. Sve ostale brigade formirane su kasnije, tokom maja i juna. Ova brigada ima najduži ratni i borački staž i mada nosi naziv "semberska", ova operativna jedinica bila je osposobljena za dejstvo na širem području Republike Srpske. Jedinica je bila jedna od tri "semberske" brigade.
U narodu su ostala svedočenja bivših vojnika o Kikorovoj hrabrosti, ratnoj vrlini i liderskim sposobnostima, međutim dostupnih biografskih podataka jedva da ima, tako da iz tog razloga on spada u onu već pomenutu grupu velikana srpske vojske koje je zaborav nepravedno progutao i o kojima se nije mnogo pričalo u javnosti iako su to svojim delom i te kako zaslužili.
SEVALI NOŽEVI U SKOPLJU: Muškarac izboden u grudi u KAFANSKOJ TUČI
Ali Jovan Mićić Kikor je u neku ruku imao i sreće, jer je bio zapovednik Rodoljubu Rokiju Vuloviću, autoru i izvođaču najlepših patriotskih pesama u toku rata na prostoru BiH, pa je poslužio kao inspiracija za jedan od Vulovićevih evergrin hitova "Hej, hej, Kikore". Iako su numere o Ljubiši Saviću Mauzeru za mrvu poznatije od ove, Roki je u epu o Kikoru dosegao možda i najdalje domete u tekstualnom smislu, pošto pored Mićićevih podviga takođe opisuje i duševno stanje glavnog heroja, na trenutke mu čak "ulazeći u glavu".
Stihovi pesme "Hej, hej, Kikore" glase ovako:
"Tmurno je i sivo nebo iznad grada,
Dušmani ga silno napadoše tada.
Počela je bitka, pliva sve u krvi,
U Krajini pušku uzeo si prvi.
Hej, hej, Kikore, majevički vihore,
Krajina je hrabra s tobom postala
I zauvijek ostala.
Misli te proganjale kao noćna mora,
Krenuo si putem srpskog koridora.
Dok je nebo gorijelo, lilo mnogo krvi
U Suljagić sokak ušao si prvi.
Hej, hej, Kikore, majevički vihore,
Posavina hrabra s tobom postala
I zauvijek ostala.
Majevica zvala, Semberija htjela
Da ponovo braniš svoja rodna sela.
Orila se pjesma, opet mnogo krvi,
Brigada je htjela da je vodiš prvi.
Hej, hej, Kikore, majevički vihore,
Majevica hrabra s’tobom postala
I zauvijek ostala.
Tvoji hrabri momci što te uvek prate
Majevici opet ponos će da vrate,
S tobom su junaci iz tvog rodnog sela
Kojima se divi Semberija cjela.
Hej, hej, Kikore, majevički vihore,
Majevica hrabra s tobom postala
I zauvijek ostala."
Predsednik Sabora kliče USTAŠTVU, Hrvati tapšu: Nastavićemo da finansiramo Blajburg
Pored ove numere, Vulović veliča Kikora i u stihovima pesme "Junaci iz Prve semberske", koja je pored Mićića posvećena i oficirima Vladi Simiću i Zoranu Lopandiću.
Neka je večna slava "Majevičkom vihoru". Zbog svojih dela i junaštva, kao i stihova za večnost, istorija ga ne sme i neće zaboraviti.
