NAJHRABRIJA BEOGRAĐANKA U PRVOM SVETSKOM RATU: Zarobila 15 austrijskih i spasila stotine srpskih vojnika (VIDEO)
Kroz istoriju naša zemlja vodila je mnoge bitke iz kojih se i danas prepričavaju velika dela i pominju imena heroja.
Obično su to poznate vojskovođe, vojnici, ali ipak heroji su bile i žene u ovim teškim vremenima.
"NIKADA NISU IZAŠLI IZ ŽICE" Priča o Srbinu koji je preživeo dve godine u Aušvicu
PEVA SE VIŠE OD 200 GODINA, A NIKO NE ZNA KAKO JE NASTALA: Ko je autor čuvene himne "Uskliknimo s ljubavlju"?
DA LI ZNATE ZAŠTO ZVONA NA HRIŠĆANSKIM CRKVAMA ZVONE U PODNE? Za sve je zaslužan Beograd i događaj iz 1456. godine
Smatrajući ih slabijim polom, muškarci su u vreme Prvog svetskog rata, želeći da u najstrašnijim trenucima kod preplašenih žena, a naročito kod dece, izmame osmeh i poprave raspoloženje stalno ponavljali:
„Sad će Švaba dum – dum – dum. Bež' te žene u podrum!“ .
Ipak, bilo je i onih žena koje ne samo da se nisu skrivale već su izlazile na ulice odmah nakon bombardovanja i ukazivale pomoć povređenima, sklanjale sa ulice one koji su usled bombardovanja ostajali bez krova nad glavom. Jedna od njih je Vuka Popadić.
Svojom hrabrošću i požrtvovanjem ova žena zadivila je ne samo svoje sugrađane već i same vojnike i oficire koji su branili Beograd. Poput vučice koja brani svoj čopor, branila je svim svojim bićem svoj Beograd.
U prvoj godini Prvog svetskog rata na Beograd je pao veliki broj granata, posebno na oblast današnjeg Dorćola i Savamale. Ovi predeli su bili potpuno razrušeni, a ljudi su utočišta tražili po podrumima i skloništima.
U Dušanovoj broj 4 živela je Vuka Jovanović, kasnije supruga Živka Popadića, blagajnika Direkcije tramvaja i osvetljenja. U najtežim danima rata primala je žene i decu sa Dorćola koji su zbog učestalih bombaških napada odlazili iz svojih domova i od svog doma napravila utočište u kome je tešila i okrepljivala čitave porodice i na taj način im pružala neizmernu podršku.
U tome su joj pomagale sestra Lela i jedanaestogodišnja ćerka Jelena.
Nakon prvog zauzimanja Beograda od Austrijanaca, Vuka Popadić je počela da oko sebe prikuplja siromašne i uplašene građane, ulivajući im nadu da Beograd neće još dugo biti pod opsadom i nakon nekoliko dana neprijatelj je zaista počeo da se povlači.
Zarobila 15 austrijskih vojnika i predala ih Srbima
Prema predanju, Vuka je izašla iz svog stana da vidi da li u varošici ima još uvek neprijateljske vojske i na uglu Dušanove ulice naletela je na grupu austrougarskih vojnika koji su pokušavali da nađu sklonište od mitraljeskih i topovskih zrna kojima ih je srpska vojska gonila. Strogim glasom, gospođa Popadić je vojnike pozvala da pobacaju oružje i krenu za njom kako ne bi uludo izgubili glavu. Nakon što je preplašene Austrijance zaklonila u svom domu, svoje zatvorenike je poslužila slatkim i vodom.
Kada je srpska vojska zauzela varoš i u Dušanovoj ulici namestila svoj štab, Vuka Popadić je svojih 15 zatvorenika povela i predala srpskoj vojsci. Komandant vojske joj je čestitao na ovom neuobičajnom savladavanju neprijatelja, a sa druge strane i sami Austrijanci su joj bili zahvalni što im je spasila živote.
Spasila stotine srpskih vojnika
Godinu dana kasnije, 1915. godine na Beograd je palo preko 4 000 zrna iz teških austrougarskih i nemačkih topova, dok se na Dunavskom keju i Dorćolu vodila borba do poslednjeg daha u odbrani glavnog grada.
Vuka Popadić je ove teške godine još jednom potvrdila da je najhrabrija Beograđanka u Prvom svetskom ratu, tako što je spasila stotine života srpskih vojnika. Gospođa Popadić je, otvorila privremeno previjalište u Ulici princa Evgenija, a u tome su joj pomogle i sestre Lela i ćerka Jelena.
U ovom previjalištu koje je bilo u samom centru borbe, Vuka Popadić je previla i okrepila preko stotinu teških ranjenika i pomagala im da dođu do bolnice. Time je ova neustrašiva žena spasila život mnogim vojnicima i svojom nesebičnošću zajedno sa sestrom Lelom i ćerkom Jelenom, postala je članica Udruženja branilaca Beograda.
Ostalo je neverovatno svedočanstvo novinara Svete Milutinovića o hrabrosti Vuke Popadić:
„Кuražna i hrabra gđa Popadić je izašla iz svog stana da vidi ima li u varoši još neprijateljske vojske. Na svoje veliko iznenađenje, čim je izašla na ulicu, na uglu Dušanove ulice, ispod Malog Кalemegdana, spazila je jednu grupu preplašenih austrougarskih vojnika, koji su tražili sklonište od mitraljeskih i topovskih zrna, kojima su naši gonili pobeđenu ćesarevu vojsku. Preplašene Austrijance, koji su se bili zbunili, gđa Popadić je strogim, skoro vojničkim glasom pozvala da pobacaju oružje i da pođu sa njom da ih skloni kako ne bi uludo izgubili glave. Austrijanci su poslušali gđu Popadić, pobacali su oružje i pošli za njom, gde ih je ona u kapiji svog stana zaklonila i iz straha povratila posluživši ih slatkim i vodom. Кad su naši vojnici ušli u varoš i u Svetosavski dom, u Dušanovoj ulici, smestili svoj štab, gđa Popadić je svoje zarobljenike, 15 austrougarskih vojnika, povela i predala našoj vojsci, na čemu joj je komandant naše vojske čestitao, a i Austrijanci su joj bili blagodarni što im je spasla živote.“
