VOĐSTVO DVOJICE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA SAD SMENJUJE SE IZ MINUTA U MINUT: Šta se dešava ako bude nerešeno?
Američki Ustav predvideo je svaku situaciju kada je reč o izborima za lidera ove sile
Kao što se i pretpostavljalo pobednik na američkim predsedničkim izborima neće se znati još nekoliko dana. Ono je očigledno jeste da trka između dvojice kandidata postaje sve tešnja i svašta se može očekivati.
EGAL U MIČIGENU: Neizvesno do samog kraja, da li će odlučiti glasovi u "odsustvu"?
ŠTA JE OBELEŽILO DAN IZA NAS: Retrospektiva ključnih događaja na izborima koji ulaze u anale u svim kategorijama
HOĆE LI PENSILVANIJA KONAČNO BITI TRAMPOVA? Nije imao sreće 2016, a sada stvari stoje ovako
Takođe, postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko bude nerešeno?
Ovakav scenario je malo verovatan, ali nije i nemoguć. U tom slučaju i Tramp i Bajden bi dobili po 269 elektorskih glasova.
Ustav SAD kaže da u tom slučaju Predstavnički dom bira predsednika, u kojem svaka savezna država ima jedan glas, a Senat bira potpredsednika SAD. Moguć je i scenario da čak i kandidat treće stranke osvoji dovoljan broj glasova što bi značilo da bi jednog od dva glavna kandidata sprečio da osvoji većinu.
Sasvim je sigurno da demokrate budu zastupljenije u Predstavničkom domu, ali to ne mora da znači da će Bajden pobediti. Nensi Pelosi, predstavnica demokrata u Predsedničkom domu, rekla je da Predstavnički dom spreman i pripremljen čak i da se rezultat izjednači.
- O tome trenutno ne brinemo. Usredređeni smo na to da će Bajden 20. januara biti inaugurisani predsednik Sjedinjenih Država i da ćemo imati demokratski Predstavnički dom i demokratski Senat - izjavila je Pelosi.
Ukoliko i bude izjednačeno u Izbornoj noći, to ne mora da znači da će se taj rezultat održati kada se Izborni koledž sastane 14. decembra. Razlog zašto je to tako jeste to što samo oko polovine saveznih država ima zakone kojima je utvrđeno da elektori glasaju u skladu sa voljom birača u svojim državama.
Takođe, moguće je da elektor koji predstavlja jednog od kandidata glasa za drugog kandidata. Oni se nazivaju neverni elektori. Takav slučaj desio se i na ovim izborim, kada je elektor iz republikanskih redova dao glas podrške Bajdenu. Naravno sve je to marketinški trik, i time se kandidati i mediji služe kada žele isključivo da određeni kandidat pobedi. I zato je važno sačekati konačne rezultate, jer u ovakvom sistemu glasanja sve je moguće.
Ukoliko pak i posle izbornog Koledža rezultat bude nerešen, Ustav SAD je predvideo rešenje i za takvu situaciju. Dvanaesti amandman određuje da ukoliko Predstavnički dom ne izabere predsednika u vreme kada pravo izbora pripada njemu i to pre 4. marta naredne godine, onda će potpredsednik vršiti funkciju predsednika. Sve će funckionisati kao u slučaju da predsednik umre ili je u nemogućnosti da obavlja funkciju predsednika.
Podsetimo se izbora 2016. godine kada je borba između Hilari Klinton i Donalda Trampa bila žestoka i svaki glas je bio važan. Hilari je tada dobila dobila više glasova Amerikanaca, ali je Donald Tramp osvojio više elektorskih glasova.
Možda se može povući paralela sa trenutnim izbornim okolnostima. Demokratski kandidat nije zadovoljio u nekim odlučujućim državama. Sa druge strane, svi mediji su predviđali pobedu Bajdena, ali je Tramp odneo pobedu na Floridi i u mnogim državama u kojima se očekivalo da se zaplave, a zapravo su postale jarko crvene.
Veoma bitan Teksas, ali i Ohajo osvojio je Tramp i to sa ukupno 56 elektorskih glasova. Demokrate su pobedile u Arizoni.
Ukoliko Tramp i Bajden osvoje države u kojima postoje jasne projekcije da će pobediti, sudbinu ovih izbora mogla bi da odluči Pensilvanija.
Ipak, kao i što se nagađalo, konačne rezultate svakako nećemo imati u narednih nekoliko dana, jer proces prebrojavanja ove godine znatno otežan zbog situacije sa korona virusom, zbog koga je većina stanovništva odlučila da glasa putem pošte.
