ISTORIJAT AMERIČKIH IZBORA U KRATKIM CRTAMA: Od "Očeva osnivača" do Bajdena i Trampa!

Sjedinjene Američke Države su nastale nakon Rata za nezavisnost koji se vodio na tlu današnjih SAD između snaga američke pobunjeničke vosjke, s jedne strane i britanske kraljevske vojske i britanskih lojalista, s druge strane.

Američki naseljenici nisu mogli da izdrže namete koje im je zadavala kruna.

Posle Sedmogodišnjeg rata koji je završen 1763. godine (između starosedelaca Indijanaca i Francuza), Britanci su uspeli da proteraju Francuze iz Severne Amerike, ali jedno nisu znali da će se dogoditi.

To je sve iziskivalo velike dugove i nestašice. Sve se ubrzo odrazilo na metropolu, London. Porezi su bili ogromni, a onda Britanci donose odluku da bi američke kolonije trebale da plaćaju za trupe stacionirane u kolonijama. Parlament donosi Zakon o taksenim markama 1765. koji je kolonijama nametnuo direktne poreze.

Američko stanovništvo i lideri bili su nezadovoljni odlukom, smatrali su da im se ne mogu tek tako nametati porezi.

Da bi spasili Istočnoindijsku kompaniju od finansijskih poteškoća, Britanci su 1773. pokušali da uvećaju njenu trgovinu čajem smanjijući cenu čaja i imenujući neke trgovce u Americi da ga primaju i prodaju.

Iskrcavanju ovog čaja su se odupirale sve kolonije, i kada je kraljevski guverner Masačusetsa odbio da iz Bostona pošanje nazad brodove sa čajem, pobunjenici su bacili kutije čaja u more.

Tako dolazi do borbe za nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država i izbijaju prvi sukobi.

Posle pobede nad britanskim trupama, do koje je vodio trnovit i krvavi put, okupljaju se očevi osnivači SAD Džordž Vašington, Tomas Džeferson, Bendžamin Frenklin, Džon Adams, Aleksandar Hamilton, Džon Džej i Džejms Medison koji su doneli ključne odluke povodom nezavisnosti Trinaest kolonija od Britanske imperije i njihovoj transformaciji u federaciju danas poznatu pod nazivom Sjedinjene Američke Države, a koja se tokom vremena teritorijalno širila.

Pojedini američki istoričari očeve osnivače dele na Osnivače koji su 1776. doneli Deklaraciju o nezavisnosti i Sastavljače koji su na Filadelfijskoj konvenciji 1787. doneli Ustav SAD. 

Izraz "Očevi osnivači" je 1916. skovao Voren Harding, tadašnji republikanski senator iz Ohaja i budući predsednik SAD.

Posle sticanja nezavisnosti, SAD donose Ustav koji je nepromenljiv i koji se mora poštovati, posebno od strane političkih elita, ali i od strane svih drugih Amerikanaca.

Ustav Sjedinjenih Američkih Država je najviši zakon u SAD i ujedno najstariji ustav na svetu. Donesen je na Ustavnoj konvenciji u Filadelfiji 17. septembra 1787. godine. Njime su SAD iz labavog saveza država pretvorene u federalnu državu.

Ustav je formalno stupio na snagu 21. juna 1788, a počeo se primenjivati od 13. septembra 1788. godine. Novi državni organi su počeli sa radom 4. marta 1789. godine. Od te godine kreću i izbori u SAD. 

Godine održavanja izbora od sticanja nezavisnosti i donošenja Ustava bile su: 1789, 1792, 1796, 1800, 1804, 1808, 1812, 1816, 1820, 1824, 1828, 1832, 1836, 1840, 1844, 1848, 1852, 1856, 1860, 1864, 1868, 1872, 1876, 1880, 1884, 1888, 1892, 1896, 1900, 1904, 1908, 1912, 1916, 1920, 1924, 1928, 1932, 1936, 1940, 1944, 1948, 1952, 1956, 1960, 1964, 1968, 1972, 1976, 1980, 1984, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016 i 2020. godina.

Džordž Vašington -  na vlasti od 30. aprila 1789.  do  4. mart 1797. godine (Bez stranke) - potpredsednik Džon Adams

Džon Adams - od 4. marta 1797.  do  4. marta 1801. godine (Federalista) - potpredsednik Džon Adams

Tomas Džeferson - od 4. marta 1801. do  4. marta 1809. godine (Demokrata-republikanac) - potpredsednici Aron Ber i Džordž Klinton

Džejms Medison - od 4. marta 1809.  do  4. marta 1817. godine (Demokrata-republikanac) - potpredsednici Džordž Klinton i Elbridž Džeri

Džejms Monro - od 4. marta 1817.  do  4. marta 1825. godine  (Demokrata-republikanac) - potpredsednik Danijel Tompkins

Džon Kvinsi Adams  - od  4. marta 1825.  do 4. marta 1829. godine  (Demokrata-republikanac) - potpredsednik Džon Kalhun

Endru Džekson  -  od 4. marta 1829. do  4. marta 1837. godine  (Demokrata) - potpredsednici Džon Kalhun i Martin van Bjuren

Martin van Bjuren  -  od 4. marta 1837.  do  4. marta 1841. godine  (Demokrata) - potpredsednik Ričard Džonson

Vilijam H. Harison  - od 4. marta 1841. do  4. aprila 1841. godine (Vigovac) - potpredsednik Džon Tajler

Džon Tajler -  od 4. aprila 1841.  do  4. marta 1845. godine (Vigovac)

Džejms K. Polk  - od  4. marta 1845.  do  4. marta 1849. godine (Demokrata) - potpredsednik Džordž Dalas

Zakari Tejlor - od 4. marta 1849.  do  9. jula 1850. godine (Vigovac) - potpredsednik Milard Filmor

Milard Filmor -  od 9. jula 1850. do  4. marta 1853. godine (Vigovac)

Frenklin Pirs - od 4. marta 1853. do  4. marta 1857. godine (Demokrata) - potpredsednik Vilijam King

Džejms Bjukenan -  od 4. marta 1857.  do  4. marta 1861. godine  (Demokrata) - potpredsednik Džon Brekinridž

Abraham Linkoln -  od 4. marta 1861. do 15. aprila 1865. godine (Republikanac) - potpredsednici Hanibal Hamlin i Endru Džonson

Endru Džonson - od 15. aprila 1865.  do  4. marta 1869. godine (Nacionalna unija)

Julisiz S. Grant - od 4. marta 1869.  do  4. marta 1877. godine  (Republikanac) - potpredsednici  Skajler Kolfaks i Henri Vilson

Raderford B. Hejz - od 4. marta 1877. do  4. marta 1881. godine  (Republikanac) - potpredsednik Vilijam Viler 

Džejms Garfild - od 4. marta 1881.  do  19. septembra 1881. godine  (Republikanac) - potpredsednik  Čester A. Artur  

Čester A. Artur - od 19. septembra 1881. do  4. marta 1885. godine  (Republikanac)

Grover Klivlend  - od 4. marta 1885.  do  4. marta 1889. godine  (Demokrata) - potpredsednik Tomas Hendriks

Bendžamin Harison - od 4. marta 1889.  do  4. marta 1893. godine (Republikanac) - potpredsednik Livi Morton

Grover Klivlend (drugi mandat) - od 4. marta 1893.  do  4. marta 1897. godine  (Demokrata) - potpredsednik Adlej J. Stivenson

Vilijam Mekinli - od 4. marta 1897.  do  14. septembra 1901. godine  (Republikanac) - potpredsednici  Garet Hobart i Teodor Ruzvelt 

Teodor Ruzvelt - od 14. septembra 1901.  do  4. marta 1909. godine (Republikanac) -  potpredsednik Čarls Ferbanks   

Vilijam H. Taft - od 4. marta 1909.  do  4. marta 1913. godine  (Republikanac) - potpredsednik  Džejms Šerman

Vudro Vilson - od 4. marta 1913. do  4. marta 1921. godine (Demokrata) - potpredsednik Tomas Maršal

Voren G. Harding - od 4. marta 1921.  do  2. avgusta 1923. godine (Republikanac) - potpredsednik Kalvin Kulidž

Kalvin Kulidž - od 2. avgusta 1923.  do  4. marta 1929. godine (Republikanac) - potpredsednik Čarls Doz

Herbert Huver - od 4. marta 1929. do  4. marta 1933. godine (Republikanac) - potpredsednik Čarls Kertis

Frenklin D. Ruzvelt - od 4. marta 1933.  do 12. aprila 1945. godine  (Demokrata) - potpredsednici Džon Garner, Henri Volas i Hari S. Truman

Hari S. Truman - od 12. aprila 1945. do 20. januara 1953. godine  (Demokrata) - potpredsednik Olben Barkli

Dvajt Ajzenhauer - od 20. januara 1953.  do  20. januara 1961. godine  (Republikanac) - potpredsednik Ričard Nikson

Džon F. Kenedi - od 20. januara 1961.  do  22. novembra 1963. godine  (Demokrata) - potpredsednik Lindon B. Džonson

Lindon B. Džonson - od 22. novembra 1963.  do  20. januara 1969. godine  (Demokrata) - potpredsednik Hjubert Hamfri    

Ričard Nikson - od 20. januara 1969.  do  9. avgusta 1974. godine  (Republikanac)  - potpredsednici Spiro Egnju i Džerald Ford

Džerald Ford - od 9. avgusta 1974.  do  20. januara 1977. godine  (Republikanac) - potpredsednik Nelson Rokfeler

Džimi Karter - od 20. januara 1977. do  20. januara 1981. godine  (Demokrata) -potpredsednik Volter Mondejl  

Ronald Regan - od 20. januara 1981.  do  20. januara 1989. godine  (Republikanac) - potpredsednik Džordž H. V. Buš  

Džordž H. V. Buš - od 20. januara 1989.  do  20. januara 1993. godine  (Republikanac) - potpredsednik Den Kvejl

Bil Klinton - od 20. januara 1993.  do  20. januara 2001. godine  (Demokrata) - potpredsednik Al Gor

Džordž V. Buš - od 20. januara 2001.  do  20. januara 2009. godine  (Republikanac) - potpredsednik Dik Čejni

Barak Obama - od 20. januara 2009.  do  20. januara 2017. godine  (Demokrata) - potpredsednik Džo Bajden

Donald Tramp - od 20. januara 2017. godine je aktuelni predsednik SAD,  (Republikanac) - potpredsednik Majk Pens; trenutno je u trci za drugi mandat, a protivnik mu je demokrata Džo Bajden koji je za svoju potpredsednicu nominovao demokratu Kamalu Haris.

Predsednički izbori održavaju se u utorak 3. novembra 2020. godine. To su 59. američki predsednički izbori. Birači će glasati za predsedničke kandidate, a 14. decembra će se znati konačni rezultati.

U slučaju da nijedan kandidat ne dobije najmanje 270 izbornih glasova potrebnih za pobedu na izborima, Predstavnički dom Sjedinjenih Država će izabrati predsednika od tri kandidata koji su dobili najviše glasova, a Senat Sjedinjenih Država će izabrati potpredsednika iz kandidata koji su dobili dva najveća broja.

Predsednik Donald Tramp iz Republikanske stranke, koji je izabran 2016. godine, traži reizbor na drugi mandat. Pobednik predsedničkih izbora 2020. biće inaugurisan 20. januara 2021. godine.

Glavna trka je između demokrate Džoa Bajdena i republikanca Donalda Trampa.