Evropa rađa novu vojnu silu?! Ova država daje milijarde na najmoćnije oružje i borbene avione, strahuju od rata sa Putinom?!
Invazija ruskih snaga na Ukrajinu 24. februara 2022. promenila je mnogo toga.
Geopolitičke, političke i društvene posledice ovog rata protekom vremena sve su vidljivije - dovoljno je, na primer, pogledati sve dinamičniju mapu globalnih odnosa i savezništva i to kako izgleda danas u odnosu na stanje od pre tri godine.
Jedna od stvari koja se promenila gotovo odmah je konačno zbogom mirovnoj dividendi: reč je o preusmeravanju javnih sredstava iz odbrambenog sektora u druge resore, a koji se dogodio nakon Hladnog rata, naročito u evropskim zemljama koje raspadom Sovjetskog Saveza više nisu videle pretnju svojoj bezbednosti.
Mirovna dividenda je tako rezultirala znatno smanjenim ulaganjima u vojsku, što se odrazilo i na tome da dobar (veći) deo NATO članica nije prelazio dogovoreni prag od minimalnih 2 posto BDP-a koji se troše na odbranu.
Dve i po godine kasnije, situacija se preokrenula - naime, za 2024. tek osam NATO članica izdvaja manje od previđenih 2 posto BDP-a na odbranu (među njima i Hrvatska koji će taj praga preći 2025), dok sve ostale troše više.
Godinama su prvaci bili Amerikanci koji su i nakon 90-ih nastavili "da hrane" svoj vojno-industrijski kompleks (iako ni blizu kao nekad).
A sada, zahvaljujući Putinovoj agresiji, imamo novi broj 1 - Poljsku.
Poljska se ubrzano naoružava
Samo u 2024. Varšava za odbrambeni sektor izdvaja 4,12 posto BDP-a, osetno više od 3,43 posto koliko troši Estonija i 3,38 posto koliko troši SAD.
Naravno, zbog veličine ekonomije, u apsolutnom iznosu prvaci su Amerikanci s 824,3 milijarde dolara, dok je Poljska u apsolutnom iznosu za odbranu dala oko 35 milijardi dolara.
Loša istorijska iskustva sa SSSR-om, u kombinaciji s napadom Rusa na susednu državu, Varšavi su bila sasvim dovoljna da brzo ojača svoju odbranu.
Najveći deo povećane potrošnje na vojsku, a koji bi iduće godine trebalo da skoči na 4,7 posto BDP-a, Poljska troši na nabavu nove vojne tehnike, svih tipova i za sve rodove vojske.
Od novih borbenih aviona, jurišnih helikoptera, dronova, raketnih bacača, haubica, oklopnih vozila i velike količine tenkova.
Ranije ove godine, zamenik poljskog ministra odbrane otkrio je da Ministarstvo planira da potpiše više od 150 ugovora za nabavku naoružanja i vojne opreme.
Poljaci su se prvo okrenuli svojim američkim saveznicima, računajući da je tu najveći izbor i najveća dostupnost i količina oružanih sistema koji im trebaju.
Milioni za ugovore sa Amerikom
Najzvučniji ugovor s Amerikancima Varšava je zapravo sklopila i pre početka rata u Ukrajini, a radi se o kupovini 32 borbena aviona pete generacije F-35A koje su Poljaci nazvali "Husari".
Puno vredniji posao s Vašingtonom sklopljen je u avgustu ove godine kad je od Boinga naručeno čak 96 jurišnih helikoptera AH-64E Apache, zajedno s hiljadama projektila kojima će biti naoružani. Sve će koštati najmanje 10 milijardi dolara.
Amerikanci su dobro trgovali s Poljacima i kad su u pitanju sistemi za kopnenu vojsku, i to dva koja smo mogli videti i u ratu u Ukrajini (iako s promenjivim rezultatima).
Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Varšava je naručila 250 tenkova Abrams M1A2 SEPv3 po ceni od 4,75 milijardi dolara, da bi po izbijanju rata u Ukrajini kupila i još 116 M1A1 Abramsa koje će platiti 1,4 milijarde dolara i naknadno modernizovati.
Drugo, načelno je dogovoreno da će se kupiti 486 mobilnih višecevnih raketnih bacača HIMARS po okvirnoj ceni od 10 milijardi dolara.
Među poslovima koji su sklopljeni još pre rata pa naknadno bili pojačani naročito se izdvaja i kupovina mobilnih PVO sistema Patriot PAC-3 koji su 2018. godine naručeni za 4,75 milijardi dolara.
Potom je Amerika odobrila Poljskoj prodaju 48 novih lansera za Patriote plus 644 PAC-3 projektila i niz vezane opreme, a ceo posao je procenjen na 15 milijardi dolara.
Ako se malo odmaknemo od Amerikanaca, zanimljiv posao je i kupovina dva polovna Saab 340 AEW aviona, ključnih za pregled bojnog polja i umrežavanje borbenih aviona.
Njih Poljska kupuje od Emirata.
Varšava u strahu od napada Rusije
Možda najveća vest u vezi sa poljskim vojnim nabavkama bio je njihov zaokret prema Južnoj Koreji.
Na prvu se možda činilo čudnim, sve dok se ne setite da je reč o zemlji sa, i te kako potentnom vojnom industrijom, koja je u stanju da uradi nešto što niko drugi nije - isporuči naručene sisteme praktično odmah.
Već 2022. dogovoreno da će Poljska kupiti brdo naoružanja od Južne Koreje, među sistemima koji su se našli na spisku bili su mobilni raketni bacači, samohodne haubice, tenkovi i borbeni avioni, a južnokorejska banka Kexim naknadno je procenila vrednost svih ugovora na čak 23 milijarde dolara.
Prvo što je mnogima upalo u oko je kupovina K2 Black Panther tenkova, koji nisu nužno optimizovani za teren koji ih čeka u Poljskoj, ali se ubrajaju među najbolje i najmodernije tenkove na svetu.
Nije se štedelo ni na haubicama K9 Thunder.
Kupljeni su i mobilni raketni bacači K239 Chunmoo, njih gotovo 300 komada.
I na kraju tu je i kupovina KAI FA 50 Zlatnih orlova, lakih borbenih aviona.
Srbija Danas/Jutarnji list