Kada će Korzika biti mirna? Francuskoj preti KATALONSKI SCENARIO, a Makronu preostaje JEDNA STVAR

Građani Korzike izaći će u nedelju na izbore na kojima se odlučuje o sudbini tog francuskog sredozemnog ostrva.

Favorit je secesionistička i nacionalistička stranke Pé a Corsica koja je u prvom krugu osvojila neverovatnih i iznenađujućih 45 posto glasova. Time bi stranka, koja se bori protiv donošenja odluka u Parizu, prvi put sastavila vladu i stvorila sve veći jaz između Korzike i glavnog grada Francuske.

Korzika sve više liči na katalonsku priču, a slično stanje se može očekivati i u drugim francuskim istorijskim regijama. Korzikanci takođe žele zaštititi svoju kulturu, staviti svoj jezik u redovnu školsku nastavu i ojačati moći i prava regionalnog parlamenta. Žele dobiti što više autonomije u zemlji koja je poznata po svojoj velikoj centralizaciji.

Pé a Corsica je zapravo koalicijska stranka dveju glavnih korzikanskih nacionalističkih snaga na ostrvu. Prva je umerena autonomaška Femu a Corsica, a druga snažno separatistička Corsica Libera, koja je na francuskim regionalnim izborima 2015. godine dobila 17,62 posto glasova u prvom krugu.

Korzikanski nacionalizam poziva na autonomiju ostrva unutar Francuske ali i na čistu nezavisnost. Takve ideje začete su u dvadesetim godinama prošlog veka s osnivanjem regionalne Korzikanske stranke akcije u Bastiji. Od tada je tokom dvadesetog veka Korzika uglavnom bila u oružanoj borbi protiv Pariza, a 2003. godine je korzikanski referendum o povećanoj devoluciji propao za samo nekoliko postotaka. 

Treba pričekati i videti hoće li Pé a Corsica umereno pregovarati s Parizom kao što su obećavali u izbornoj kampanji. Kad se može bolje lagati i pretvarati nego u to vreme? Nacionalisti imaju nasilnu istoriju i u Parizu su oprezni kod svakog koraka prema korzikanskoj autonomiji.

Čak i danas se po korzikanskim gradovima mogu videti grafiti i znakovi koji podsećaju na terorističke načine borbe Korzikanaca protiv francuske uprave. Samo pre dve godine je ova stranka imala oružano krilo - Nacionalni oslobodilački front Korzike (FLNC) koji je zagovarao nezavisnost Korzike i to oružanim načinom.

Katalonija je OGROMNA BRIGA: To je KATASTROFA na više načina

Tipični militantni oblici delovanja bili su bombaški napadi na javne zgrade, banke, turističku infrastrukturu, vojna postrojenja i francuske simbole. FLCN se ujedno bavio agresivnim napadima na pojedince, pljačkao je banke i nametao tzv. revolucionarni porez, odnosno iznuđivanje novca od lokalnih i nacionalnih kompanija.

Velik broj tih napada ostvaren je oko francuskih gradova Nice, Marselja i Avinjona. Ova organizacija je 2014. i potom opet 2016. godine najavila prestanak oružane borbe ali od FLNC-a su se izdvojile manje frakcije koje i dalje aktivno podržavaju terorističke načine delovanja. U francuskom kolektivnom sećanju je Korzika upravo FLNC – mesto gde se Francuzima može zapaliti kuća ako su dovoljno ludi da je sagrade na ostrvu. Borbe i napadi su bili toliko česti da su se ljudi na ulici pitali radi li se o nekom vatrometu ili paljbi.

Čini se kako mnogo Korzikanaca više podržava mirno razrešenje odnosa prema Parizu. Otkako su nacionalisti službeno položili oružje postali su mnogo uspešniji na lokalnim izborima, a na nedavnim parlamentarnim izborima dobili su tri zastupnika u Parizu (od četiri poslanika s Korzike).

I na ovim izborima su nacionalisti uspeli potući protivnike s levice i desnice: kandidat Emanuela Makrona dobio je jedva deset posto glasova. Razlog ovom obrtu u vidu borbe jeste promena života na Korzici. Donedavno je ostrvo bilo bio siromašno, poljoprivredni i stočarski kraj, daleko više nego ijedan drugi deo Francuske. Korzikanci su se ponosili divnim plažama na kojima nije sagrađen betonski turizam kao u Španiji.

Ko stvara RAZDOR između Brisela i Madrida? Pudždemon ili NEKO DRUGI

Korzikanci nastoje da sačuvaju ostrvo za sebe pa se stanovnici organizuju protiv međunarodnih ulagača u Korziku. Čak i siromašniji građani nisu skloni prodaji zemlje nikome osim svojim korzikanskim susedima. Korzika jednostavno neće peći bagete i prodavati vino turistima. Iako je Korzika poznata po kamping turizmu i luksuznim hotelima u Ajačiju i Bastiji, plaže i uvale su relativno nedirnute. 

Averzija prema svemogućem Parizu je zajednička mnogim Korzikancima i velika je podrška nacionalističkom političkom pozivu. No, njihovi radikalni i za borbu spremni prethodnici nikad nisu uspeli da dobiju većinu u upravi. Sada nacionalistički šef Žil Simeoni okreće ploču i čini se da je postigao džek-pot. Nakon pobede u prvom krugu je rekao kako njegova stranka želi mir i demokratiju i emancipovano ostrvo.

Korzikanci žele zajedno s Parizom da pronađu političko rešenje za svoje težnje. Simeoni namerno govori o emancipaciji, a ne o nezavisnosti, pa tako izgleda daleko umereniji u svojim nastojanjima od Katalonaca. Istovremeno, prebacuje odgovornost mirnog suživota s kontinentalnom Francuskom - na Pariz. Poruka je jasna: Makron se mora pomaći s mrtve tačke, tek onda će Korzika biti mirna.

Regionalni parlament bi trebalo u budućnosti biti odgovoran za donošenje zakona na ostrvu koje bi uživalo široku autonomiju. Do sada, međutim, Makron nije odgovorio. Neće ćutati dugo, jer su izbori takoreći odlučeni. Tada će Makron morati da čestita Simeoniju, kao jednom od najpopularnijih političara na ostrvu.

ZAJEDNO protiv SEPARATIZMA: Španija prvo odbranila sebe a potom i Srbiju

Simeoni je tipičan Korzikanac. Kao pravnik, nekad je branio nacionalistu koji je upucao korzikanskog prefekta Kloda Erinjaka 1998. godine, ali istovremeno se svake godine pojavi na obeležavanju tog atentata. Simeoni bi s obzirom na svoju umerenost mogao imati problema sa svojim radikalnim koalicionim partnerom Corsica Libera. Radi se o levoj separatističkoj političkoj stranci koja je nastala 2009. godine spajanjem triju nacionalističkih grupa.

Corsica Libera zagovara punu nezavisnost Korzike i ne osuđuje nasilna delovanja terorističkih i ekstremnih pokreta. U koaliciji sa Simeonijem njihov će se glas glasnije čuti i zasigurno će postavljati uslove za skladnu koalicionu vlast na Korzici.

Pitanje NAD PITANJIMA: Da li je Katalonija zaista NEZAVISNA?

Simeoniju će Corsica Libera dobro doći u pregovorima s Makronom. Ako ti pregovori ne budu išli glatko, Simeoni može jednostavno odgovoriti da, ako francuski predsednik ne želi sarađivati s umerenim autonomašima, ima slobodu da pregovara sa secesionistima o izlasku Korzike iz francuske države.