Mračne tajne logorskih bordela: Žene korišćene za medicinske eksperimente, ali to nije ONO NAJGORE

Po naređenju Hajnriha Himlera, u Mathauzenu je osnovan prvi od deset kupleraja u koncentracionim logorima Nemačke. Devojke nisu smele biti Jevrejke, a „sve” je moglo da traje najviše 15 minuta.

Šokantna ispovest bivšeg logoraša: Među zatvorenicima je vladao zakon džungle

Danas je Ana Frank PONOVO UMRLA: I ovog puta su zaslužni Nemci

Iako je prostitucija bila službeno zabranjena u nacističkoj Nemačkoj, zapovednik SS-a i Gestapoa Hajnrih Himler odlučio je da napravi mrežu kupleraja za vojnike, prisilne radnike i zatvorenike. Od 1942. godine pa sve do kraja rata oko 300 do 400 nejevrejskih zatvorenica logora bilo je prisiljeno da radi u deset logorskih bordela po Nemačkoj, Austriji i Poljskoj.

Naravno, nacisti nisu hteli logorašima da pruže nikakvo zadovoljstvo ili užitak. Osnivanje javnih kuća u konclogorima Trećeg rajha bio je dobro organizovani sistem o kojem je precizno vođen zapisnik i bio je deo dobro smišljene strategije. Navodno, cilj je bio da se poboljša marljivost, produktivnost i radni elan zatvorenika

Zapravo je Himler, na čiju su inicijativu kupleraji osnovani, na taj način hteo poniziti zatvorenike jer su se dolaskom u javnu kuću muškarci ponižavali pred esesovim čuvarima, a istovremeno bi učestvovali u seksualnoj eksploataciji žena.

Bila su i određena pravila koliko može trajati seks i kakav sme biti.

Bila je, naime, dopuštena samo jedna seksualna poza — misionarska, a boravak sa ženom u „specijalnim objektima“ kako su ih esesovci nazivali, nije smeo trajati duže od 15 minuta i koštao je dve marke. Takođe, kako bi sve proteklo onako kako su zamislili, esesovci su „akciju“ pratili kroz otvor na vratima.

Nacisti su znali i da će to, ako samo neki logoraši dobiju priliku za „uživanje“, narušiti osećaj solidarnosti koji je vladao među zatvorenicima.

Žene koje su radile u logorima nisu smele biti Jevrejke, kao što ni Jevreji nisu smeli posećivati „specijalne objekte“.

U junu 1942. godine osnovana je logorska javna kuća u konclogoru Mauthauzenu. To je bio prvi od deset kupleraja u logorima Nemačke. Žene prinuđene na prostituciju, bile su dovedene iz logora Ravensbrik. Najveći bordel je bio u Aušvicu, u bloku 24.

Poslednja javna kuća osnovana je nekoliko meseci pre kraja rata 1945. u logoru Mitelbau-Dora.

Prema procenama istoričara Roberta Somera, koji je ovu tabu temu obradio u svojoj knjizi „Das KZ Bordel“, samo oko jedan odsto logoraša koristilo je usluge i to jednom ili dva puta, jer je SS korišćenje seksualnih usluga smatrao privilegijom. Osim toga, jako malo ih je i bilo fizički sposobno za „draži bordela“.

Logorske javne kuće uglavnom su posećivali logoraši koji su pripadali „rukovodećem kadru“, a za njih je odlazak po „telesni užitak“ bila nagrada za dobre rezultate.

Prostitutke, uglavnom Poljakinje, Čehinje, Mađarice i Nemice u ranim dvadesetim godinama, imale su i poseban medicinski tretman, dobijale su nešto bolju hranu i bile malo bolje tretirane nego druge zatvorenice. Seks sa odvijao se i u propisano vreme — svako veče između 20 i 22 sata i nedeljom po podne.

U slučaju oboljenja od polnih bolesti, logorašica bi služila za medicinske eksperimente. U slučaju trudnoće, bila bi prisiljena na pobačaj. Nacisti i u bordelima insistirali na rasnom zakonu.

Do devedesetih godina prošlog veka, logorašice koje su bile prisiljene raditi u logorskim javnim kućama zakonski nisu smatrane žrtvama nacističke vladavine i samim tim nisu imale pravo na odštetu.