NATO samit 2018. godine: Gromka strahovanja atlantista i očekivan ishod (2)

Prvi deo teksta možete da pročitate OVDE.

Makedonija. Na vrlo konkretno novinarsko pitanje – da li očekuje rusko mešanje u referendumski proces u Republici Makedoniji, kao i da li se na samitu razgovaralo o suprotstavljanju od strane NATO ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, Tramp je odgovorio lakonski: "Nikada ne govorimo o našim budućim planovima".

Jasno je da se o planovima razgovaralo. I jasno je da proatlantisti upućeni poziv Makedoniji doživljavaju kao sopstveni trijumf iz razloga što je potvrđena politika "otvorenih vrata" i što se širenje NATO doživljava kao najbolji odgovor na pitanja o dotrajalosti ove organizacije. 

Stoltenberg i Zaev 

Kroz širenje, NATO dokazuje svoju atraktivnost i potrebu, takođe potvrđuje svoju vitalnost i prikazuje perspektivu država koje mu se priključuju a u kojima se NATO doživljava kao mnogo važniji subjekt nego što je to ponekad slučaj kada se ova organizacija posmatra iznutra. 

Naravno, sve je stvar percepcije, mnogo više nego potrebe. Tramp je podignutom rukom za pozivnicu upućenu Makedoniji osvojio još jedan argument u borbi sa političkim protivnicima koji ga označavaju kao "suviše slabog u odnosu prema Kremlju".

Čitajući različite analize koje su prethodile samitu, može se zaključiti kako je pitanje "ruskog uticaja" na Zapadnom Balkanu, definitivno bilo prisutno na agendi u Briselu. Zaoštravanje odnosa sa Rusijom, kako od strane Atine, tako i od strane Skoplja poslednjih dana je vrlo indikativno. U Atini je doneta odluka o proterivanju dvojice visokorangiranih diplomata zbog navodnog antivladinog delovanja. 

Kako je Putin preko noći postao AMERIČKI PREDSEDNIK (FOTO)

Naime, Ciprasova vlada je na početku svog rada kao jedan od ključnih ciljeva navodila otopljavanje odnosa sa Moskvom, nakon "dugog vremena hladnih odnosa" i nakon simboličnih gestova poput posete Vladimiru Putinu u vreme vrhunca diplomatskog konflikta na relaciji Brisel – Kremlj, ali i prvog razgovora sa stranim diplomatom nakon pobede na parlamentarnim izborima i to baš sa ruskim predstavnikom, danas ovakav potez deluje kao dubinski zaokret. 

Od Grčke se nakon pobede Sirize očekivalo čak i da možda dovede u pitanje sankcije prema Rusiji zbog ukrajinske krize. Ipak, to se nikad nije desilo. Sada, sa zaoštravanjem odnosa na liniji Putin – Cipras, što može da eskalira u narednom periodu, ali i uz jačanje najveće opozicione i ideološki, godinama, izrazito prozapadne i proamerički etablirane partije Nova Demokratija, jasno je da nam slede vrlo turobna vremena kada su u pitanju odnosi Atine i Moskve. 

U isto vreme, Skoplje optužuje Moskvu za pripremu mešanja u referendumski proces kom ta država pristupa, a čija posledica treba da bude promena naziva države i pristupanje NATO paktu što u ovom momentu deluje daleko izvesnije nego li evropska perspektiva ove balkanske države. 

Sve ovo ukazuje da iza Trampovog lakonskog odgovora "nikada ne govorimo o našim budućim planovima", stoji detaljno razrađena agenda. 

ZAKLjUČCI SAMITA 

Za Srbiju svakako najznačajniji su članovi 60. i 61. zajedničkog zaključka NATO članica. 

U članu 60. govori se o Kosovu i Metohiji. Pored već uobičajenih fraza o podršci reformama, zalaganjima "Kosova da obezbedi mir svom stanovništvu", zajedničkom radu sa "kosovskim vlastima" i EU u cilju obezbeđivanja sigurnog okruženja a kroz NATO vođenu misiju KFOR, stoji i jedna zanimljiva definicija. 

Američki ministar odbrane poručio: Ne želimo da menjamo režim u Iranu, ali OVO MORAMO

"Svaka promena položaja NATO snaga biće zasnovana na uslovima, a ne na osnovu kalendarski zacrtanim datumima". Očito, o promeni uloge NATO snaga na Kosmetu ili njihovom povlačenju, za sada nema planova. 

Lideri NATO 

U narednom, 61. članu, kaže se doslovno sledeće:

"Jačanje odnosa između NATO i Srbije je od koristi za Alijansu, Srbiju i čitav region. Pozdravljamo stalni napredak u izgradnji partnerstva NATO - Srbija i podržavajući dalji politički dijalog i praktičnu saradnju u tu svrhu. Ponavljamo potrebu za stalnim napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine, koji treba da vodi EU, što treba da vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, u obliku pravno obavezujućeg sporazuma. Podstičemo obe strane da ubrzaju napore za normalizaciju odnosa i potpunu implementaciju prethodnih sporazuma."

Očito, pitanje svih pitanja u vezi Republike Srbije je Kosovo i Metohija. Svakako, ovo nije novost, ali nemoguće je nepomenuti i ovaj momenat. Konkretni nivoi saradnje Srbije i NATO u zaključcima nisu razrađeni, niti je za očekivati da budu. Ali je više nego jasno da je svaki dalji korak pri eventualnom podizanju kvaliteta saradnje Beograda i Brisela i dalje pitanje "normalizacije odnosa sa Prištinom".

Ono što jeste povoljan momenat je činjenica da se u kontekstu "ruske opasnosti" i "borbe protiv ruskog uticaja", vojna neutralnost Srbije ne dovodi u pitanje, niti se makar i u blažoj formi, Srbiji postavljaju uslovi u tom pravcu. 

ZAKLjUČAK 

Samit koji je dočekan dubinskim strahovima i pomalo emotivnim pristupom pojedinih lidera NATO članica, ali i svetskih medija, zapravo je bio još jedan u nizu samita bez istorijskih odluka i promena. 

Reklo bi se, da obe strane i Donald Tramp i atlantski integralisti imaju razloga za umereno zadovoljstvo. 

Donald Tramp je postigao dva ključna cilja:

Otvoreno je kandidovao temu Severnog toka 2, po prvi put vrlo ozbiljno stavivši do znanja Nemačkoj da neće tolerisati ponašanje parcijalnog savezništva, odnosno da ukoliko je već u Berlinu Moskva tretirana kao pretnja, a on lično optužen za popustljivost prema tamošnjem vođstvu, onda nije moguće kreirati projekte koji će biti i više nego isplativi državi koja se percipira kao opasnost. Istovremeno, takav projekat bi doveo u egzistencijalnu opasnost Ukrajinu, koja je od NATO formalno percipirana kao saveznik. Nema sumnje da će na ovom pitanju Tramp insistirati i dalje, pre svega vođen lukrativnim interesom i mogućnošću podizanja na viši nivo eksploatatorskih kapaciteta sopstvenog energetskog sektora. 

PUTIN NAHVALIO TRAMPA: Vladimir otkrio šta je najveći Donaldov plus! (VIDEO)

Glasnim nametanjem teme o 2% doprinosa BDP svake države članice za potrebe odbrane, Tramp je zadovoljio i namensku industriju svoje države čije interese nemilice zastupa, ali je takođe pred sopstvenim biračkim telom pokazao da "čvrstorukaški" pristup kada je on u pitanju nije samo deklarativnog karaktera. Svakako, ovo može pomoći mobilizaciji republikanskih birača pred izbore u novembru za trećinu senatora i sve članove Predstavničkog doma. 

Sa druge strane integralni atlantisti, pa tako i neokonzervativci unutar Trampove Republikanske partije, sasvim sigurno mogu biti zadovoljni činjenicom da je već drugi put u roku od tri godine jednoj zemlji upućen poziv za punopravno članstvo u NATO. Nakon što se Crna Gora priključila klubu, Makedonija je nakon višedecenijskog zastoja započela sa dugo iščekivanim procesom. Ovaj proces svakako neće biti nimalo lak. Ukoliko većina građana Makedonije na referendumu prihvati promenu naziva svoje države, a potom i u Atini većina verovatno formirana od dela vlasti i dela opozicije (Siriza, PASOK, DIMAR, Potami) izglasa ovaj sporazum, veliko je pitanje da li će se Cipras usuditi i da ratifikuje sporazum o pristupanju Makedonije NATO te preda odgovarajuće ratifikacione instrumente Vašingtonu, čime bi proces bio okončan. 

Ukoliko se to ne desi, kompletan proces može biti zakočen, ukoliko se na redovnim parlamentarnim izborima u Grčkoj u drugoj polovini iduće godine obistine predviđanja i pobedu odnese Nova demokratija. 

Svakako, Nova demokratija koja se trenutno rezolutno protivi dogovoru sa Skopljem može promeniti svoj stav nakon dolaska na vlast, po sličnom obrascu po kom je Siriza odustala od napuštanja evrozone i NATO alijanse, odnosno uskraćivanja gostoprimstva američkoj vojsci na Kritu.

 Još jedan NATO samit u nizu ništa suštinski nije promenio kada je u pitanju postsovjetski prostor, niti je doneo bitne izmene u pogledu odnosa država članica Alijanse međusobno. Doneo je nastavak više ekonomskog, nego političkog konflikta Berlina i Vašingtona i još jednu mogućnost proširenja. 

Medijski nastupi lidera najmoćnije članice i upućena pozivnica, biće verovatno jedino po čemu ćemo ovaj samit pamtiti.