Nemačka spremna za IZBORE: Angela Merkel UBEDLJIVO ispred svih

Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je da u nedelju izađe na savezne parlamentarne izbore, na kojima će se odlučivati ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati tom najmoćnijom evropskom državom, a sve ankete ukazuju da će demohrišćani, kancelara Angele Merkel i ovaj put pobediti.

Angeli Merkel PRETE SMRĆU? Stiglo joj anonimno pismo na ARAPSKOM jeziku, a onda je usledio šok

Tri dana do izbora u Nemačkoj: Opala podrška Angeli Merkel, krajnja desnica OJAČALA

Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu neće moći da bude formirana nijedna vlada, kažu analitičari, ukazujući da će Nemci birati, pre svega, demohrišćane, za koje se procenjuje da mogu dobiti oko 35 do 37 odsto glasova.

U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije, neće biti političkih promena, a to bi moglo da znači da bi i u odnosu prema evropskim temama kao i evropskom putu Srbije, spoljna politika i podrška Nemačke mogla ostati nepromenjena. 

Na nedeljnim izborima, na koje je pozvano tačno 61,5 miliona Nemaca, očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, ''''izazivača'''' Merkelove, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla biti desničarska ''''Alternativa za Nemačku'''' (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.

Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari ukazuju da bi nastavak vlade ''''velike koalicije'''' između njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca bio sasvim moguć i očekivan.

Večita kancelarka: Nemcima nikad dosta Merkelove, a EVO čime se ona koristi da pridobije birače

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane ''''Jamajka koalicije'''' u bojama zastave te ostrvske zemlje.

To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti) koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je ''''novi Genšer'''', ponovo ući u Bundestag.

Iako mnogi analitičari ukazuju na očekivanu pobedu Merkelove i njenih demohrišćana, podseća se, takođe, i da su istraživanja varljiva i ukazuje na američki primer.

Istovremeno se kaže da, iako sve računice govore u prilog Merkelove, u Nemačkoj postoji jedan broj građana ''''otuđenih'''' od aktuelnih i etabliranih partija.

Šulc UVEREN: Merkel nema viziju za budućnost, neću pokleknuti pred Erdoganom

Oni ne učestvuju u anaketama i za sada - ćute, tako da bi, možda, na štetu etabliranih partija, moglo dovesti do još bolje pozicije evroskeptički orijentisane AfD, za koju se veruje da bi mogla osvojiti devet odsto glasova, ali možda čak i 13 odsto.

Za istraživače javnog mnjenja, problematična je i još jedna grupa, takozvanih ''''last-minute'''' birača, koji će u poslednjem trenutku odlučiti koga će u nedelju, 24. septembra, birati, ukazuju analitičari.

Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi i kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, ukazuju analitičari, a ankete pokazuju da lider socijaldemokrata, Šulc, ne bi ni u tom slučaju imao velike šanse za izbor.

Kada je reč o tehničkom delu izbora, Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga. 

Među 61, 5 miliona birača, na izbore je pozvano i oko šest miliona Nemaca, migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom.

Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju po prvi put. Najveća starosna grupa birača su, međutim, oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.

Iako u Nemačkoj ove godine ima oko 400 000 birača manje nego 2013. godine, izbori će biti znatno skuplji i koštaće poreske obveznike najmanje 84 miliona evra, odnosno, oko 14 miliona više, nego prošli put, pokazuuje računica.

Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa - prvim bira političku ličnost, za takozvane ''''direktne mandate'''' u Bundestagu, a drugim glasom partiju. 

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ''''pretrči'''' i da li se veliki treba da dogovore.

Izborna trka u Nemačkoj odlučena? Merkel FAVORIT, ali jedna stvar ukazuje na OPREZ

U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.

Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.

Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara, političara koji u političkom životu Nemačke ''''igra'''' glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.