TOP 10 DRŽAVA OTPORNIH NA KOVID: Koje su to moćne sile POKLEKLE pod pritiskom pandemije?
Kako se pandemija korona virusa širi svetom, menja se i predstava o sposobnosti država sa dobrim ili lošijim zdravstvenim sistemima da se nose sa zdravstvenom krizom.
Napredne ekonomije koje su pre 2020. rangirane kao najspremnije za pandemiju, očajnički se bore protiv infekcije i suočavaju sa skupim karantinom, dok druge zemlje - uglavnom nacije u razvoju - prkose lošim prognozama a neke su i eliminisale patogen u svojim granicama.
"IDEALNA VAKCINA SE ČUVA NA SOBNOJ TEMPERATURI" Zvaničnik Brazila odbacio mogućnost nabavke fajzerovog cepiva
SNAŽNA SOLARNA OLUJA POGODILA ZEMLJU: Naučnici objasnili koliko je opasna i na šta treba obratiti pažnju
KORONE NE POSUSTAJE: Broj obolelih od smrtonosnog virusa u svetu premašio je 64 miliona
Loše upravljanje krizom nekih od najuglednijih demokratija u svetu – uključujući Britaniju, SAD i Indiju, u kontrastu je sa uspehom autoritarnih država poput Kine i Vijetnama, do te mere da je otvorilo pitanje da li su demokratska društva sposobna da se nose sa pandemijom. Međutim, Blumbergova lista pruža drugačiju sliku - osam od prvih 10 država na listi su demokratije.
Uspeh u obuzdavanju Kovida sa najmanje posledica izgleda da manje zavisi od sposobnosti nametanja pravila stanovnicima jedne države, već od poverenja prema vladi i društvene usklađenosti.
"Blumberg" je sastavio listu mesta na kojima je najbolje biti u vreme pandemije, a na njegovom spisku “Otpornosti na Kovid” nalaze se ekonomije rangirane prema 10 ključnih faktora - od rasta broja zaraženih i stope smrtnosti do testiranja i nabavke vakcine. U obzir su uzeti i kapaciteti zdravstvenih sistema, posledice restriktivnih mera na ekonomiju i građanske slobode kretanja.
LISTA
U rangu 53 države čije su ekonomije vredne preko 200 milijardi dolara svaki od faktora je ocenjen od "lošeg" do "boljeg". Rezultat je, kako ističe "Blumberg", generalni prikaz kako se pandemija odigravala u pobrojanim državama. Uzimajući u obzir faktor pristupačnosti vakcina pružen je i uvid u to kako će se ekonomije dalje nositi sa promenama u budućnosti. Shodno tome menjaće se i njihov rang na listi.
Vodeći na listi najotpornijih su Novi Zeland, Japan, Tajvan, Južna Koreja i Finska. Slede Norveška, Australija, Kina, Danska i Vijetnam.
Singapur je na 11. mestu, a iza njega su još Hong Kong, Kanada, Nemačka, Tajland, Švedska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Amerike Države, Indonezija i Irska.
Iako su SAD na prvom mestu po broju umrlih i zaraženih, generalni rezultat koji je uzeo u obzir sve faktore svrstao ih je 18. mesto liste.
Švajcarska je na srednjem 26. mestu, dok su 10 najgorih na “Blumbergovoj” listi Poljska, Francuska, Filipini, Iran, Kolumbija, Češka, Belgija, Peru, Argentina i Meksiko.
NAJBOLJI
Novi Zeland je na vrhu liste zahvaljujući svojim odlučnim, brzim merama protiv pandemije. Ostrvska nacija zatvorila je granice 26. marta pre nego što se desio prvi smrtni slučaj od Kovida, uprkos tome što živi od turizma. Vlada je postavila za cilj "eliminaciju" virusa, a sredstva uložila u testiranje, praćenje kontakta i centralizovanu strategiju karantina. Prema današnjim podacima Worldofmeters.info, Novi Zeland ima tek nešto preko 2.000 zaraženih i 25 umrlih. Zemlja takođe ima dva dogovora za nabavku vakcina.
Japan je drugi na listi. Iako mu manjka pravnih temelja da nametne karantin, primenjene su druge mere. Zbog ranijih epidemija tuberkuloze zemlja održava zdravstveni sistem sa kapacitetom za praćenje kontakta, čiji je tim brzo razmešten da radi na slučajevima Kovida. Iako broj zaraženih raste kako dolazi zima, nacija od preko 120 miliona ljudi ima svega 331 težak slučaj Kovida. Radi poređenja, Francuska sa upola manje žitelja ima skoro 5.000 pacijenata na intenzivnoj nezi.
Tajvan je sledeći na listi a njegov uspeh je utoliko veći jer je povezan sa kopnenom Kinom, u čijoj je provinciji Hubej, preciznije u prestonici Vuhan, izbila pandemija. Ostrvo je pionir u tehnološkom pristupu zaštite svojih 23 miliona ljudi – pokrenute su aplikacija sa detaljima gde su zalihe maski i listom lokacija koja su posećivala zaraženi ljudi. Prošlo je više od 200 dana bez lokalnih slučajeva zaraze i život se, kao na Novom Zelandu, uvelike vratio u okvire normalnog. Međutim Tajvan nije još uspeo da sklopi bilo kakav bilateralni dogovor za najnaprednije vakcine.
U ČEMU JE NJIHOVA TAJNA?
Mnoge zemlje u prvih 10 su bile pioniri u postavci najefikasnijih strategija protiv pandemije, a granične kontrole su bile ključni element, počevši sa originalnim karantinom Hubeja u Kini, koji je zaštitio ostatak zemlje od infekcije. Ipak, Kina je propustila da nametne agresivni karantin u regionima kojima su nedostajali medicinski resursi.
Tri nordijske zemlje u prvih 10 reflektuju efikasnost granične kontrole – Finska i Norveška su blokirale ulaz u zemlju sredinom marta, iako su deo Šengen zone. One su uspele da izbegnu ponovno širenje pandemije koje je sada zahvatilo zemlje poput Francuske, Britanije i Italije, delimično zbog letnjih odmora.
Karakteristika skoro svih država u prvih 10 je efikasno praćenje i testiranje, što se najbolje vidi u Južnoj Koreji. Zemlja je odobrila domaće dijagnostičke pribore nekoliko nedelja od pojave virusa, bila pionir u postavljanju mobilnih test-stanica za automobile i ima armiju tragača za kontaktima koji pregledaju snimke sa nadzornih kamera i podatke sa kreditnih kartica da pronađu potencijalne slučajeve zaraze.
Azijskim zemljama je uvelike značilo iskustvo sa ranijim epidemijama, SARS-om 2003. i MERS-om 2015. Tu je i već pomenuto poverenje u vladu i njene mere – kad to postoji kod građana, karantin možda neće biti potreban, kako pokazuju Japan, Južna Koreja i Švedska u izvesnoj meri.
Novi Zeland je od starta isticao značaj komunikacije, a sistem sa četiri nivoa uzbune dao je ljudima jasnu sliku kako će se vlada ponašati u epidemiji.
Bitno je i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu. Potcenjeni u mnogim zemljama pre 2020, sistemi za praćenje kontakta, testiranje i zdravstvenu edukaciju sada su ključni faktori na listi “najotpornijih” na Kovid. Kako je rekao Entoni Fauči, glavni epidemiolog SAD, to je bio ključ za izbegavanje karantina koji šteti ekonomiji.
Faktor uspeha je i društvena kohezija. Ako pogledamo japansko ili skandinavsko društvo, tu ima veoma malo nejednakosti a mnogo discipline, kako je rekao profesor Univerziteta Melburn Alen Lopes.
AMERIČKA PRIČA
Manjak efikasnog odgovora na virus od strane SAD jedan je od najiznenađujućih događaja u pandemiji. Supersila vodi u svetu po broju mrtvih i zaraženih a reakcija na krizu je kaskala od starta, od nedostatka opreme i odsustva koordinacije potrebne za testiranje, do politizacije pravila nošenja maski. Američka vlada se fokusirala uglavnom na vakcine i tretmane, u šta je u okviru inicijative zvane Operacija vorp spid uloženo 18 milijardi dolara.
Ipak, zbog toga su se SAD našle na srednjem mestu "Blumbergove"" liste, inače bi po broju zaraženih i mrtvih bio za 11 mesta niže. SAD su naručile najviše doza vakcina od svih država u svetu, više od 2,6 milijardi.
I Kanada je pojačala fokus na nabavku vakcina, te potpisala ugovore za pet u finalnoj fazi testiranja i obezbedila više nego dovoljno doza za svoje stanovnike. Evropska unija ima tri sklopljena ugovora. I Kina se rangira visoko po pristupačnosti vakcina, iako su njeni ugovori uglavnom sklapani sa lokalnim proizvođačima.
Generalno, pristup vakcinama reflektuje moć bogatih nacija, od kojih mnoge nisu uspele da se izbore sa virusom. Manje ekonomije su došle do ugovora uglavnom nudeći da se kod njih obavljaju klinička ispitivanja i proizvodnja vakcina. Kako je ranije rekao premijer Singapura Li Hsijen Lung, “veliki su se osigurali da budu prvi u redu”.
NEPRIJATNE ISTINE
"Blumbergova" lista razotkrila je neke neprijatne istine o državama koje su smatrane najnaprednijima u svetu. Velike evropske sile poput Britanije i Francuske su na donjoj polovini liste 53 zemalja.
Metropole kao što su London, Pariz i Njujork postali su epicentri sejanja infekcije od strane putnika koji su tu dolazili. Države koje žive od turizma su, naravno, primile veći udarac u pandemiji.
Ali, zemljama u razvoju poput Pakistana i Bangladeša dobro je došlo što su relativno izolovane. Njihove populacije su mlađe u proseku, što je sprečilo visoku stopu smrtnosti. Minus su im ograničena testiranja i manjkavi podaci, iako je to zabeleženo svuda u svetu.
PRIVREDNI RAST U SVEGA PET ZEMALJA
Očekuje se da će privredni rast u ovoj godini imati samo pet ekonomija sa "Blumbergove" liste. To su Bangladeš, Egipat, Kina, Vijetnam i Tajvan.
Zapadna Evropa je pod naletom novog talasa pandemije zbog kojeg su mnoge vlade ponovo uvele karantin. Uspeh postignut nakon karantina u proleće poništen je čim su se olabavile restrikcije, a tokom leta turisti su ponovo širili virus, navodi "Blumberg".
Belgija je evropska zemlja sa najgorom ukupnom stopom smrtnosti na listi 53 države, nakon što je virus prošao kroz staračke domove. To je posledica odluke da se sve smrti u staračkim domovima na vrhuncu krize beleže kao povezane sa Kovidom, iako bez zvanične dijagnoze pomoću testiranja.
Porast broja zaraženih i umrlih je poslednjih meseci zabeležen i u Britaniji, Francuskoj i Italiji. Švedska se sa svojim kontroverznim pristupom pandemiji i pokušajima da stigne do "imuniteta krda" našla nisko na "Blumbergovoj" listi prema skoro svim faktorima rangiranja. Generalno, na 16. je mestu.
JUŽNA AMERIKA
Brazil, treći najveći epicentar u svetu nakon Indije, našao se na dalekom 37. mestu liste. Vlasti su, poput američkih, umanjivale pretnju pandemije a ovakav pristup, kombinovan sa manjkom opreme i lošim zdravstvenim sistemom samo je pogoršao krizu.
Južna Amerika je najurbaniji region sveta i većina populacije živi u skučenim uslovima sa otežanim mogućnostima za držanje fizičke distance.
Većina tih država neće uspeti da se do 2023. vrati na nivoe privrednog rasta pre pandemije, a njihov BDP se neće oporaviti do 2025, kako prognozira Međunarodni monetarni fond.
RAST SIROMAŠTVA
Udar pandemije na zemlje u razvoju verovatno će biti duži i istrajniji. U Indiji su decenije društvenog i ekonomskog napretka izbrisane, deca se izvode iz škola da rade a diskriminatorni sistem kasti je sve očitiji kako je sve manje posla u gradovima, navodi "Blumberg".
Kovid je pogurao prvi rast ekstremnog siromaštva u svetu od devedesetih godina, a pandemija će samo proširiti jaz između bogatih i siromašnih. Do kraja sledeće godine čak 150 miliona ljudi će se naći u kategoriji ekstremnog siromaštva, što će napredak na njegovom smanjenjuu svetu unazaditi za tri godine, kako je ocenila Svetska banka.
U mestima poput subsaharske Afrike kriza je duga priča. Milijarder i filantrop Bil Gejts je rekao da je Afrika unazađena za tri-četiri godine i da je više smrti od samog virusa uzrokovao nedostatak zdravstvene nege.
