SLIČAN SE SLIČNOM RADUJE Naučnici na osnovu vašeg mozga mogu da prepoznaju ko su vam PRIJATELJI
Iznenađujući rezulatati istraživanja
Slični se druže, kaže stara poslovica, a pokazalo je istraživanje naučnika i psihologa škole Ajvi Lig, koji su pregledali mozgove 42 studenta i pratili njihove reakcije na gledanje starijih snimaka.
Pročitajte i:
Naime, studentima su puštani delovi emisije "Američki najsmešniji kućni snimci", uključujući klip astronauta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, venčanje i drugo.
Skeniranjem mozgova je utvrđeno da su prijatelji koji su gledali isti klip reagovali na neverovatno sličan način – osvetlili su se isti delovi mozga, i to oni povezani sa motivacijom, učenjem, emocionalnom obradom i pamćenjem.
- Sličnosti u šemama reakcije mozgova su bile toliko velike da smo ih mogli koristiti da predvidimo koji su učesnici studije prijatelji – istakli su istraživači.
Američke demokrate spremaju svog kandidata PROTIV TRAMPA: On je potomak slavnog predsednika SAD
Isto tako, ljudi koji nisu bili prijatelji imali su različite reakcije na isti klip.
- Naši rezultati ukazuju da prijatelji procesuiraju svet oko sebe na veoma slične načine – istakla je vođa studije Kerolin Parkinson.
Autori smatraju da je razlog tome što se dobro osećamo kad provodimo vreme s nekim ko oseća kao mi,a istraživači su ocenili da takve sličnosti jačaju naše vrednosti, mišljenja i interese.
- Ono što, međutim, nije jasno, je da li ljudi traže prijatelje čiji su mozgovi slični njihovima, ili prijatelji menjaju naše načine na koje mozak reaguje na stimulans – izjavio je za "Biznis insajder" koautor studije Adam Klajnbaum, profesor sa Dartmuta.
- Mi mislimo da se događa oboje – dodao je on.
Ipak, jedna studija iz 2014, sprovedena nad 1.932 osobe svih životnih doba, pokazala je da ljudi teže biraju prijatelje sa sebi sličnim genetskim tipovima. Istraživači su otkrili da su genetske sličnosti prijateljskih parova u proseku bile bliske koliko i sa rođacima četvrtog kolena.
Nova studija korejskih naučnika, objavljena ovog meseca, ukazala je na razlike u mozgovima ljudi koji imaju više prijatelja. Kad pojedinac ima mnogo prijatelja, on ima i povećani neokorteks, područje koje se zove i "društveni mozak", jer se smatra da igra ulogu u društvenoj interakciji. Učesnici ove studije nisu bili studenti, već Korejci starosti preko 60 godina.
