U Srbiji još ima svedoka dolaska Rusina na ove prostore: Po mnogo čemu specifični verni čuvari tradicije i kulture
Ovo je priča o njima
U prostranim i plodnim ravnicama Vojvodini, na samom severu Bačke, smešten je Ruski Krstur (Ruski Kerestur)- duhovni, obrazovni i kulturni centar Rusina na ovim prostorima.
Versko bogatstvo Kule koje nema cenu: Spoj pravoslavnog i katoličkog sveta u srcu Vojvodine
ISTORIJSKE ZANIMLJIVOSTI: Pogledajte kako je izgledao maskenbal u srpskoj kafani 1924. godine (FOTO)
Oni su se na ove prostore doselili još davne 1751. godine iz severoistočnih krajeva tadašnje Ugarske, a današnje istočne Slovačke, Zakarpatske Ukrajine i severoistočnih krajeva Mađarske.
Grkokatoličke su vere, što znači da se razlikuju i od rimokatolika i pravoslavaca. Crkvena služba je na staroslovenskom a liturgija na rusinskom jeziku. U crkvi se služi beskvasni hleb, sveštenici mogu da imaju ženu i decu ali priznaju papu kao vrhovnog verskog poglavara. U sklopu crvkenih običaja, može se reći da su Rusini očuvali i svoje narodne elemente, pa se i time razlikuju do ostalih vernika u Srbiji. Za razliku od grkokatoličkih vernika u susednoj Kucuri, pre pola veka Rusini u Ruskom Krsturu, odlučili su da praznuju po Gregorijanskom kalendaru. Ipak, tradicija i običaji, kažu, isti su kao i u 18.veku.
Ko su Rusini?
Pripadaju Istočnim Slovenima, a u srednjem veku su se tim imenom zvali svi žitelji Kijevske Rusije, a tokom vekova su se menjale granice i države.
Govore rusinski jezik i koriste ćirilično pismo,a jezik Rusina u Srbiji se danas smatra najmlađim književnim slovenskim jezikom, koji je službeno je kodifikovan 1923.godine .
Rusini se sastoje od nekoliko manjih grupa. Na Karpatima su Bojki na zapadnim Karpatima Lemki u Beskidima u Poljskoj Hiculi. Austro-Ugarska monarhija dugo je pod svojim okriljem držala zemlje naseljene Rusinima, kolonizovala je deo u današnju Vojvodinu gde i danas Rusini žive.
Stara postojbina Rusina je u Prikarpatskoj Rusiji, odnosno delu Ukrajine, na granici s Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, a sedište regije je grad Užgorod.
Ukrajina službeno Rusine smatra delom svoga naroda.
Rusini na ovim prostorima verno čuvaju svoj jezik, veru, kulturu, običaje, a u Ruskom Krsturu je sedišta najznačnijih institucija, ustanova, organizacija i udruženja važnih za očuvanje, negovanje i razvijanje nacionalnog identiteta ove nacionalne manjine.
Interesantno je da se u Krsturu i krsturskom ataru nalaze čak 15 krstova (križi) koji ukazuju na važnost religije za meštane. Sam naziv mesta "Krstur" na mađarskom znači Krst Gospodnji (Hrest Gospodnї). Krstovi su postavljani na ulazu i izlazu iz mesta, kao blagoslov za dalji put, ali i u samom ataru. Krstovi, koji tiho stoje pored puta, darovi su običnih ljudi svome mestu, za bolji i spokojniji život. Priča kaže da je u stvari bilo 16 krstova, ali šesnaesti još uvek nije pronađen.
Rusini imaju bogatu tradiciju i običaje, od kojih se neki neguju i danas.
Božić (Kračun)
Božić je, kao i kod drugih naroda, jedan od najvažnijih praznika. Na Badnji dan (Vilїя), odnosno veče pred Božić sprema se posna praznična večera (riba), a pod okićenu jelku stavlja se mlada iznikla pšenica, ispod stola malo slame. Posle večere deca od kuće do kuće idu po čestitanju (po špivanю), i rođenje Isusa proslavljaju pevanjem božičnih pesama (koledari), a za to dobijaju darove.
Uskrs (Velьka noc- Pasha)
Prvog dana Uskrsa (Velьka noc) u crkvi se osveštavaju korpe sa uskršnjim prazničnim jelom – "paska" (beskvasni hleb, sprema se samo za Uskrs), dimljena šunka, sirec, kobasica, jaja, ren, nakon čega sledi svečani porodični ručak. Drugog dana Uskrsa momci vodom polivaju devojke, (oblїvanє) da bi bile sveže i blistave "kao voda" i za to dobijaju darove, dok Trećeg dana Uskrsa devojke polivaju momke.
Ples sa mladom- Prodavanje mlade (Predavanє mlodi)
U Ruskom Krsturu se zadržao svadbeni običaj prodavanja mlade. Nakon večere, pre nego što mladenci odu da se presvuku (začepic še), odvija se ples sa mladom – odnosno prodaja mlade. Da bi plesali sa mladom, gosti određenu sumu novca stavljaju u za to namenjenu posudu, i svaki novi ples moraju platiti. Poslednji mladu „kupuje“ mladoženja i zajedno sa novcem odlaze na „presvlačenje“, što znači da od mladenaca postaju muž i žena.
