OVIH 5 MISTERIJA ĆE VAS PRESTRAVITI: Brod duhova, reinkarnacija i most gde se spajaju živi i mrtvi

Smrt pod nerazjašnjenim okolnostima, nestanak tela u vazduhu, most s kojeg je izvršeno mnoštvo samoubistava, samo su neke od malo poznatih misterija za koje nikada nije dato naučno objašnjenje kako i zašto je do njih došlo.

Godine 1930, kada je imala samo četiri godine, Šanti Devi iz Nju Delhija rekla je roditeljima da je nekada živela u gradu Mutri, da je bila majka troje dece koja je umrla pri porođaju i da je njeno ime bilo Ludgi. Pošto je to neprestano ponavljala, roditelji su odlučili da istraže priču. I zaista, ispostavilo se da postoji Mutra i da je u njemu živela žena po imenu Ludgi, koja je umrla pri porođaju. Tamo su doveli i Šanti, koja je odmah počela da priča tamošnjim dijalektom i prepoznala je svog supruga i decu iz prethodnog života. Čak je dala 24 precizne izjave koje potvrđuju činjenice iz života preminule Ludgi.

Most Overtoun sagrađen je 1859. godine blizu Miltona, u škotskoj regiji Dumbarton, a postao je poznat po nizu neobjašnjivih događaja. Prvi su zabeleženi pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada je primećeno da psi, obično oni sa dugom njuškom, iznenada i neočekivano skaču s mosta u smrt.

U nekim slučajevima psi bi preživeli ovaj 16 metara dug pad, oporavili se, pa ponovo pokušali isto. Uočeno je da su svi psi skočili s iste strane i s istog mesta, što celu stvar čini još tajanstvenijom. Neki veruju da je ovaj most uklet.

Godine 1994. muškarac je svoje dete bacio s mosta tvrdeći da je ono Antihrist. Kasnije je isti taj muškarac pokušao da se ubije skokom s tog mosta. Neki veruju i da je most Overtoun mesto na kojem se susreću svet živih i svet umrlih, a ponekad i preklapaju.

 Džejms Vorson je 3. septembra 1873. godine prihvatio izazov da u rekordnom roku pretrči 32 kilometra dugu deonicu između Lemingtona i gradića Koventrija. Trenirao je neko vreme, pa je pozvan da predstavi svoje veštine, na šta je i pristao dok su ga u kočiji pratila dvojica prijatelja - Baram Vajs i Hamerson Burns, koji je ceo događaj zabeležio kamerom. Na pola puta Vorson je odjednom zapeo i pao napred, smogavši snage za samo jedan kratak, ali upečatljiv vrisak.
"To je bio najgori mrtvački zvuk koji smo čuli", kazao je Vajs prepričavajući ovaj događaj.
Vorson pri padu nije dotakao tlo, nego je potpuno nestao u vazduhu nakon prodornog vriska i pre nego što je uspeo da dodirne tlo. Organizovana je i potraga u kojoj je lokalno stanovništvo pretražilo celo područje u potrazi za Džejmsom, a u potrazi su korišćeni i psi, koji su čudno reagovali na mestu na kojem je Vorson nestao. Nikada više nije viđen.

U noći između 8. i 9. februara 1855. godine, kao i naredne dve ili tri noći, nakon što je napadao sneg, u okrugu Devon u Engleskoj uočene su stope koje su izgledale kao otisci kopita širine od 3,80 do 6,35 centimetara, udaljene međusobno 20 centimetara, koje su se nastavljale preko pašnjaka u dužini od 160 kilometara. Tu ne bi bilo ništa čudno da, sudeći prema stopama, "šetaču" problem nisu predstavljale kuće, reke, bale sena i ostale prepreke, koje je samo prešao, o čemu svedoče iste te stope pronađene na snežnim krovovima kuća, štala i visokim zidovima koji su mu stajali na putu. Takođe, stope su vodile do, kroz i iz odvodnih cevi promera samo deset centimetara. Organizovana je i potraga za "šetačem", u okviru koje je pretraženo celo područje, ali nije pronađen. Zanimljivo je i da su 12. marta 2009. godine duž Devona osvanule stope poput onih iz 1855. godine.

U februaru 1948. godine poslan je SOS poziv koji je primilo nekoliko brodova u blizini Indonezije, a koji je došao s holandskog teretnjaka "SS Ourang Medan". Poruka od koje su se mnogi ježili glasila je: "Svi oficiri, uključujući i kapetana, su mrtvi. Moguće je da je cela posada mrtva." Nakon ove poruke usledio je neuhvatljiv Morzeov kod, a potom i poslednja jeziva poruka: "I ja umirem."

Kad je do teretnjaka stigao prvi spasilački brod, s "Ourang Medana" niko se nije javljao. Ono što je spasilačka ekipa zatekla pri ukrcavanju na brod bilo je jezivo. Kompletna posada broda bila je mrtva, oči su im bile otvorene, lica okrenuta prema suncu, ruke raširene, a na licima izraz užasa. Na telima su bile vidljive povrede. Kad je spasilačka ekipa došla, osetila je jezu iako je temperatura bila 43 stepena u plusu. Odlučili su da odvuku brod do prve luke, ali pre nego što su uspeli da izvedu tu akciju, na brodu je izbio požar. Spasilačka ekipa jedva je uspela da pobegne s broda i prereže konopac kojim su brodovi bili povezani pre nego što je "Ourang Medan" eksplodirao i potonuo. Tačna sudbina posade broda, kao i uzroci njihove smrti ostali su misterija.