Uspeo je NEMOGUĆE: ovaj američki predsednik vladao svetskom silom duže od decenije

Frenklin Delano Ruzvelt bio je američki političar, tridesetdrugi predsednik SAD koji je na čelu Bele kuće bio od 1933. do svoje smrti 1945. godine. U istoriju je ušao kao jedini predsednik Amerike koji je osvojio 3. a onda i 4. mandat.

Deo ovog neverovatnog uspeha Ruzvelt je dugovao svom radu i popularnosti koju je uživao u narodu (na izborima 1936. pobedio je sa više od dve trećine glasova), ali i specifičnim društveno-istorijskim okolnostima, kako unutar zemlje, tako i u svetu.

Frenklin Delano Ruzvelt u politiku je ušao sledeći primer svog daljeg rođaka Teodora Ruzvelta, dvadesetšestog predsednika Amerike. Kao član demokratske stranke uspinjao se u političkoj hijerarhiji i bio njujorški senator, pomoćnik sekretara za mornaricu, guverner Njujorka. Iako je 1921. oboleo od paralize, nije mogao da hoda, i kretao se pomoću invalidskih kolica, ostao je aktivan u politici.

Godine 1932. osvojio je predsedničku nominaciju demokrata i sa lakoćom pobedio dotadašnjeg predsednika Herberta Huvera. Došavši na mesto prvog čoveka Amerike u jeku Velike depresije i u zemlji sa više od 13 miliona nezaposlenih, predstavio je svoj nacionalni program - Nju dil (“Novi dogovor”). Program je sprovođen u razdoblju od 1933. do 1938. i izveo je Ameriku iz ekonomske krize, a iako je bio kritikovan, Ruzveltu je doneo veliku popularnost među običnim svetom.

Taj autoritet delimično je odgovoran za to što je baš ovom američkom političaru pošlo za rukom nešto što nije nijednom pre - 1940. izborio je treći uzastopni mandat.

Četiri godine kasnije i uprkos sve slabijem zdravlju, Ruzvelt je osvojio i četvrti mandat 1944. godine, postavljajući tako primer bez presedana, ali je ubrzo nakon toga umro - 11 nedelja nakon ponovnog stupanja na dužnost, 12. aprila 1945. godine.

Kako je ovo bilo moguće?

Većina predsednika SAD smatrali su moralno ispravnim da se ne kandiduju po treći put sledeći tako primer samog Džorža Vašingrona koji je, iako ga zakonski ništa nije sprečavalo, ipak rešio da je osmogodišnja vladavima jednog čoveka sasvim dovoljna i nije želeo treći mandat.

Ipak, ovo ne znači da nije bilo onih koji su pokušali. Uglavnom su gubili još na nivou unutarstranačkih izbora - Julisiz S. Grant od Džejmsa Garfilda, Teodor Ruzvelt od Vilijama Hauarda Tafta, Vudro Vilson od Vorena Harding.

Osim neosporne popularnosti, deo odgovora leži i u istorijskom trenutku u kome je živeo. Njegov izbor za treći mandat održan je na samom početku Drugog svetskog rata 1940. godine i, iako Amerika u tom momentu još nije bila uključena u sukob, u vremenima velike neizvesnosti, najveći broj glasača je u starom predsedniku video preko potrebnu sigurnost i stabilnost.

U ratu koji je i dalje trajao, Ruzvelt je 1944. osvojio i četvrti uzastopni mandat. Mnogi istoričari danas vole da kažu kako je Frenklin D. Ruzvelt želeo da vodi američki narod kroz dve najveće katastrofe 20. veka i - u tome je uspeo!

Istorijski gledano, većina tvoraca američkog ustava bila je protiv ograničenja predsedničkog mandata i, iako su zakonski akti koji su nastojali da uvedu ovo ograničenje predlagani oko 200 puta između 1796. i 1940. godine, nikada pre nisu usvojeni, piše History.com.

Vrlo brzo nakon Drugog svetskog rata, američki zakonodavci shvatili da su ograničenja mandata ipak neophodna da bi se zloupotreba vlasti držala pod kontrolom. Dve godine nakon Ruzveltove smrti, Kongres je usvojio 22. amandman, ograničavajući predsednike na dva uzastopna mandata. Ovaj amandman je ratifikovan 1951. i važi sve do današnjih dana.

Amandman glasi: “Nijedno lice ne može biti birano na funkciju predsednika više od dva puta, i nijedno lice koje je obavljalo funkciju predsednika, ili je vršilo dužnost predsednika, duže od dve godine od mandata na koji je neko drugo lice izabrano, neće biti birano na funkciju predsednika više od jednog puta”.

Srbija Danas/istorijskizabavnik.rs/Prenela S.S.