TIHI UBICA: Ova bolest se sve ČEŠĆE JAVLJA, kasno se otkriva, a simptome NIKAKO nemojte ignorisati!
Nije na odmet znati...
Dijabetes je jedna od najčešćih hroničnih bolesti u Srbiji od kojeg boluje oko 710.000 ljudi, dok je peti vodeći uzrok smrti. Zbog tako velikog broja pacijenata za dijabetes se često kaže da poprima razmere epidemije i da je "tihi ubica", jer se najčešće otkriva tek u kasnijim stadijumima.
Povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa koji se obeležava 14. novembra, endokrinolog dr Verica Lazarević otkrila je za "Mondo" kako nastaje ova bolest, zašto su korona i dijabetes opasna kombinacija, zbog čega sve više dece školskog uzrasta ima ovaj zdravstveni problem i koji su to neprimetni simptomi koji mogu da ukažu na to.
KARFIOL NIKAD NIJE BIO UKUSNIJI: Zapecite ga s OVIM SLASNIM prelivom i uživajte u svakom zalogaju! (VIDEO)
LJUBAV NIJE NAKLONJENA: Današnji horoskop ne obećava dobre odnose, ali evo KOME se smeši poslovni USPEH!
ZABORAVLJENI NARODNI LEK: Oblogama od KUPUSA naše bake su lečile mnoge boljke - evo kako ih najbolje iskoristiti!
ZAŠTO DOLAZI DO DIJABETESA?
Dijabetes ili šećerna bolest je poremećaj metabolizma i nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin.To dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi i ozbiljnih komplikacija.
"Dijabetes tip 1 je izazvan autoimunim procesom, nastaje u ranijem uzrastu, najčešće u detinjstvu i adolescenciji i neophodno je da se do kraja života uzima terapija insulinom. Dijabetes tip 2 je mnogo češći, ima ga 90 dosto obolelih i nastaje zbog smanjenog dejstva insulina i poremećaja u njegovom lučenju", kaže dr Lazarević.
SIMPTOMI ČESTO NEPRIMETNI
Dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol/L, budući da je referentna vrednost jutarnje glikemije na prazan stomak od 3,6 do 6,1 mmol/L. Ipak, pre nego što dobiju rezultate analiza krvi, pacijenti treba da obrate pažnju na simptome.
- Dešava se da pacijenti sa dijabetesom imaju izraženu žeđ, bude se noću kako bi pili vodu, dok istovremeno imaju i učestalo i noćno mokrenje. To su najčešći simptomi, dok se može pojaviti i gubitak kilaže, pojačan apetit, zamaranje, malaksalost, zamućen vid, mučnina. Dešava se da postoje i siptomi koji nisu karakteristični za dijabetes, kao što je svrab na koži i jaka potreba za šećerom. Nažalost, većina pacijenata ne obraća pažnju na ove tegobe i šećerna bolest je kao 'tihi ubica', jer tek kasnije dođe do komplikacija - kaže endokrinolog.
KO NAJČEŠĆE OBOLEVA?
Dijabetes tip 1 najčešće se javlja u detinjstvu, kod mršavih osoba i nastaje kao autoimuna bolest. Više od polovine osoba sa dijabetesom tip 2 čini radno sposobno stanovništvo od 30 do 50 godina, ali zabrinjavajuće je što među obolelima ima sve više dece.
- Razlog je sve veći broj dece koja se nezdravo hrane, konzumiraju brzu hranu i slatkiše, kao i sedenje tokom većeg dela dana. Gojazna su, ne bave se sportom i generalno imaju ekstremno nezdrav način života. Zbog toga često vidimo da dijabetes tip 2 imaju u deca u osnovnoj školi, što je ranije bilo nezamislivo. Kod odraslih, razlog za dobijanje bolesti je takođe nezdrava ishrana, manjak aktivnosti i stres - kaže doktorka Lazarević za "Mondo".
DIJABETES I KORONA
Dijabetičari se od početka pandemiej korone ubrajaju u rizičnu grupu kada se radi o obolevanju od korona virusa.
- Epidemija korona virusa dodatno pogoršava zdravstveno stanje pacijenata. U slučaju kada se dijabetičari zaraze korona virusom, može da dođe do buberežnih i srčanih komplikacija. Zbog toga je neophodna redovna kontrola šećera u krvi, primena terapije i stalno regulisanje nivoa šećera - objašnjava doktorka.
KOMPLIKACIJE SE MORAJU IZBEĆI
Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i zato trećina pacijenata već ima komplikacije u trenutku postavljanja dijagnoze.
- Oko 30 do 50 odsto obolelih ima komplikacije i to je razlog što 3.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od ove bolesti. Ona može da bude uzrok slepila i aputacije ekstremiteta. Takođe, smatra se da svaki drugi pacijent sa dijabetesom ima i neku srčanu bolest. Zbog svega toga je važno da se zdrave i mlade osobe redovno kontrolišu i proveravaju šećer u krvi, a da starije to rade još češće - kaže doktorka Lazarević.
