DA LI STE SIGURNI DA ZNATE? Sve vezano za najbitniji deo automobila
Kako radi motor, delovi motora i sve što treba da znate.
Automobil je kompleksna naprava koja je izrađena od hiljade i hiljade različitih delova, a ipak njegov osnovni i najkorisniji deo, deo bez kojeg nijedan automobil ne bi mogao da funkcioniše jeste motor. Motor automobila smatra se “srcem” vozila, odnosno njegovim osnovnim pokretačkim sredstvom.
NE MORATE KOD MAJSTORA: Popravite sami kaiš koji škripi (VIDEO)
NAJLAKŠE REŠENJE: Otvorite vrata od automobila u kojem vam je OSTAO KLJUČ, za samo par minuta
Sagorevanje je ono što omogućava svakom savremenom automobilu da se kreće od tačke A do tačke B. To je jednostavan proces, ali većina ljudi još uvek ne zna kako svaki motor, kao pokretačka snaga automobila, zaista funkcioniše. Za laika, motor je samo gomila cevi i auto delova koji mogu da učine da se automobil kreće. Za one malo bolje poznavaoce funkcionisanja četvorotočkaša, motor automobila je izvor snage koja pokreće određeni automobil i koji mu daje karakter.
Prema ugrađenom motoru, kao i prema stanju u kojem se motor nalazi možemo saznati koliko je neki automobil brz, koliko troši, gde mu je mesto na lestvici cena, kao i u koliko je automobil istrošen. Nažalost, motor je i najskuplji deo na vozilu koji može da se uništi, pa je svaki kvar motora prava noćna mora za svakog vozača i nešto što se svi trude da izbegnu po svaku cenu.
Motor automobila ima brojne sastavne delove koji omogućavaju njegov pravilan i optimalan rad. Bez funkcionisanja bilo kojeg od ovih delova ni sam motor ne bi mogao da radi, a ovo su njegovi osnovni delovi:
- glava motora sa ventilima;
- blok motora;
- klip sa klipnjačom;
- kolenasto vratilo (radilica);
- zamajac;
- korito motora.
Glava motora i ventili
U glavi motora su smešteni ventili preko kojih se ubacuje radna smesa ili izbacuje sagorela. Najčešće ih ima po dva na svakom od cilindara (cilindar motora je prostor u kojem se nalazi klip), jedan je usisni (on ubacuje radnu smesu), a drugi je izduvni (služi za izbacivanje sagorele radne smese). Na nekim motorima može biti ugrađen veći broj ventila, tri ili četiri po cilindru, a sve u zavisnosti od namene motora i karakteristika.
Glava motora je potpuno ravna na donjoj strani kako bi mogla savršeno da nalegne na gornju strana bloka motora. Uglavnom se između tih površina ugrađuje dihtung, komponenta koja ima ulogu da osigura potpunu zaptivenost između ova dva dela motora.
Bilo kakva savijenost glave motora može da prouzrokuje nedovoljnu zaptivenost, usled čega može da dođe do curenja radne smese i tečnosti za hlađenje. Glava motora se može u potpunosti deformisati ako u motoru nema dovoljno tečnosti za hlađenje, s obzirom na to da sagorena smesa zagreva prostor za sagorevanje i izduvne kanale, koji moraju biti posebno dobro hlađeni.
Blok motora
Blok motora obuhvata sve one najvažnije delove motora, a obično se nalazi u jednom odlivku zajedno sa kućištem kolenastog vratila. Iz bloka motora teče tečnost za hlađenje u vodne kanale glave motora. Kada se tečnost za hlađenje u vodnim kanalima zamrzne usled niske spoljašnje temperature vazduha, dolazi do širenja tih kanala, a može doći i do pucanja bloka motora.
Cilindri predstavljaju radni prostor motora, a u njima su smešteni klipovi. Cilindri motora mogu biti raspoređeni na sledeći način:
- u redu (redni motor);
- u dve ravni koje su u obliku slova V (V-motor);
- u horizontalnoj ravni, da se nalaze na obe strane kolenastog vratila (bokser motor).
Što motor ima više cilindara, lepše zvuči i ravnomernije radi.
Klip sa klipnjačom motora
Klipnjača je element koji se nalazi unutar cilindra i spojni je element između klipa i kolenastog vratila kod motora automobila. Svojim pravolinijskim kretanjem učestvuje u pretvaranju pravolinijskog kretanja klipa u obrtanje kolenastog vratila, odnosno radilice. Obično se izrađuje kovanjem ili livenjem.
Klip je deo motora koji se nalazi unutar cilindra motora. Oslobođenu energiju u toku takta sagorevanja prenosi preko klipnjače na kolenasto vratilo, pri čemu se pravolinijsko kretanje klipa manifestuje obrtanjem kolenastog vratila.
Kako radi motor – osnovni princip rada motora?
Motor radi na principu unutrašnjeg sagorevanja što u suštini znači da određena energetska tečnost, kao što je na primer benzin ili dizel, mora da se zapali kako bi se stvorila mala kontrolisana eksplozija koja stvara pritisak u zatvorenom sistemu, u ovom slučaju unutar motora. Stotine tih sitnih eksplozija odvijaju se svakog minuta unutar motora automobila, što rezultira time da se automobil kreće u određenom pravcu.
Moderni motori koji se koriste u automobilima rade na principu četiri takta, pri čemu se benzin ili dizel gorivo pretvaraju u "pokret". Četvorotaktni ciklus je smislio Nikolas Oto 1867. godine, pa je po njemu nazvan Oto ciklus. Samo pretvaranje goriva u kretanje je omogućeno sa uređajem koji se zove klip koji je povezan sa radilicom pomoću klipnjače.
Klip se nalazi na vrhu usisnog ventila, gde benzin ili dizel ulazi u motor. Tečnost goriva se kreće u cilindar, tamo gde se nalazi klip, dok klip počinje da se spušta zbog kretanja bregastog vratila kada startujete motor. Kako se klip ponovo pomera nazad, on kompresuje vazduh i mešavinu goriva. U tom trenutku pametni vremenski mehanizam motora dovodi do toga da svećica emituje iskru koja zapali gorivo i stvara eksploziju.
Ono što razlikuje benzinski i dizel motor jeste da smesu goriva i vazduha u cilindru, koje je kompresovao klip, kod benzinskog motora pali svećica iskrom, dok se kod dizel motora smeša sama pali usled visokog stepena kompresije koja usijava vazduh do tačke kada on sam eksplodira.
Motor sa unutrašnjim sagorevanjem i klipni motor
Kada je u pitanju svaki motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motor), on ima zadatak da pretvara hemijsku energiju unetu u vidu pogonskog goriva u mehaničku energiju kretanja pokretnih delova motora (klipa ili turbine).
Klipni motor sa unutrašnjim sagorevanjem je svaki onaj motor koji se koristi na današnjim automobilima. Osim na motornim vozilima (putničkim automobilima, kamionima, motociklima), radnim mašinama (traktorima, kombajnima i dr.) i mehanizaciji uopšte, koriste se i na brodovima, čamcima, a u manjoj meri i za pogon lokomotiva i letelica.
Automobilski motori kao gorivo koriste benzin, dizel gorivo ili tečni naftni gas, takozvani plin. Kod motornih vozila se u ogromnoj većini koriste "klasični" klipni motori. U poslednje vreme prisutni su i motori na hibridni pogon, pa i električni.
Četvorotaktni motori – radne faze motora u automobilu
Radne faze četvorotaktnog motora obavljaju sledeće procese:
- usisavanje
- kompresovanje
- ekspanizija
- izduvavanje
Već smo ustanovili da je za sagorevanje potrebno pomešati vazduh i gorivo. Za potpuno sagorevanje najpovoljniji odnos goriva i vazduha iznosi 15:1 u korist vazduha kod benzinskih motora. Za povećanje dobijene energije, pa samim tim i snage motora, potrebno je naprosto sagoreti više smese. Zato motori veće zapremine po pravilu razvijaju veću snagu jer im u cilindar stane više smese.
Klip, koji sabija smesu odnosno vazduh, u radu se kreće između dva položaja, odnosno donje i gornje mrtve tačke pri čemu prelazi put koji nazivamo hod klipa. Ako uzmemo u obzir njegov prečnik, klipovi su po pravilu okruglog preseka, zapremina cilindra može se predstaviti kao prostor koji se nalazi između ta dva krajnja položaja klipa. Pri tome zapreminu nekog motora možemo predstaviti kao proizvod zapremine jednog cilindra i broja cilindara.
Odnos najveće zapremine cilindra (kada je klip u donjoj mrtvoj tački) i prostora u koji je smesa sabijena dolaskom klipa u gornju mrtvu tačku nazivamo stepenom kompresije.
Od stepena kompresije umnogome zavisi energija koja se dobija sagorevanjem smese, a njegovim povećanjem (do izvesne granice) raste i snaga motora. Posledica sagorevanja smese je povećanje zapremine gasova unutar cilindra.
Ova ekspanzija pokreće klip prema dole, a on posredstvom klipnjače okreće kolenasto vratilo, odnosno radilicu. Ovo pravolinijsko kretanje klipa pretvara se u kružno kretanje koje se potom predaje prenosnom mehanizmu, a na kraju točkovima. Da bi motor mogao pravilno da "diše" tj. da usisava smesu u cilindar motora i izbaci iz njega produkte sagorevanja, brinu se ventili. Ustanovili smo da postoje dve vrste ventila: usisni i izduvni, a ritam njihovog otvaranja i zatvaranja diktira broj obrtaja motora koji se menja u zavisnosti od toga koliko je pritisnuta papučica gasa.
Moderni motori radi bolje razmene gasova imaju više ventila po cilindru. Tako dva usisna i dva izduvna ventila jednom (četvorocilindričnom) 16-ventilskom motoru omogućavaju znatno bolje "disanje", a time i ostvarivanje veće snage u poredjenju s klasičnom (dvoventilskom) verzijom.