NAJISPLATIVIJI VID POGONA: Da li je metan jedan od NAJPERSPEKTIVNIJIH alternativnih goriva?
Prirodni gas.
Metan je jedno od najperspektivnijih alternativnih goriva. Ovim gorivom može da se direktno napaja motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a može se korisititi i za generisanje vodonika i napajanje gorivnih ćelija, koje generišu električnu energiju za pogon elektromotora.
PUŠENJE U TOKU VOŽNJE: Zbog ove radnje možete platiti i veliku NOVČANU KAZNU (FOTO)
RAZLIČITO ILI IPAK NE: Kako automobil kupuju muškarci, a kako žene?
NIJE ZA ONE SA SLABIM SRCEM: Objavljen SNIMAK kako policija uništava zaplenjene BMW automobile (VIDEO)
Da bi se koristilo na postojećim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, vozilo mora biti na odgovarajući način rekonstruisano, odnosno prilagođeno. Načelno se ove prepravke mogu lako izvršiti, a dobijene performanse su poptuno uporedive sa klasičnim vozilima. Pri tome su vozila na prirodni gas ekološki znatno povoljnija, a cena im je nešto viša od cene vozila na benzin ili dizel gorivo. Tvrdi se i da korišćenje prirodnog gasa traži manje održavanje motora, uz ostvarivanje većeg veka.
Kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem prirodni gas se može koristiti na vozilu u dva oblika - kao sabijeni ili komprimovani gas (KPG) ili u tečnom stanju (TPG). U prvom slučaju prirodni gas se na vozilu nalazi u rezervoarima pod visokim pritiscima (ranga 300 bara i više), dok u drugom slučaju prirodni gas u rezervoarima mora da bude rashlađen na veoma niske temperature (oko –2700C). Zbog niza tehničkih prednosti prirodni gas se u vozilima daleko najčešće koristi u komprimovanom stanju, a sasvim retko kao utečnjen.
U pogledu motora, primena prirodnog gasa ne stvara praktično nikakve probleme. Postojeći benzinski motori mogu da rade na prirodni gas bez ikakvih rekonstrukcija, samo ugradnjom mešača gasa u usisnu granu motora. Ovo se može rešiti tako da pomoću jednostavnog preklopnika na komandnoj tabli motor može da radi ili na benzin ili na prirodni gas ("dvogorivni motor"), kao što se to radi i pri konverziji na TNG.
Ako se radi o dizel motorima, situacija je nešto složenija. U ovom slučaju adaptacija motora može biti takva da se motor delimično napaja dizel gorivom, a delimično prirodnim gasom (takođe "dvogorivni motori"), u odredjenoj srazmeri mešavine. Bolje je, međutim, da se dizel motor rekonstruiše tako da radi samo na prirodni gas ("namenski" ili "dedicated" gasni motori).
Pored izmena na motoru i njegovoj opremi, za korišćenje prirodnog gasa potrebne su i izmene na vozilu, pre svega u cilju ugradnje rezervoara sabijenog gasa (korišćenje gasa u "utečnjenom" stanju je znatno inferiornije). Rezervoari sabijenog prirodnog gasa su relativno velike zapremiene i mase, što načelno pogoršava dinamičke, pa i neke druge performanse vozila, ali pažljivim konstruisanjem ovo se može rešiti na zadovoljavajući način.
Primena prirodnog gasa za pogon motornih vozila doživljava poslednjih godina pravu ekspanziju. Procene su da je pre desetak godina u svetu bilo preko milion vozila na prirodni gas. Najčešće se počinje od gradskih autobusa, ali sve je više i putničkih, posebno taksi vozila, kao i vozila za komunalne službe i unutrašnji transport. O aktuelnosti i značaju konverzije motornih vozila na prirodni gas dobro govori i činjenica da je 1998. godine Evropska komisija pokrenula razvojni projekat NGVeurope, sa ciljem razvoja vozila na prirodni gas i kompresorskih stanica, promocije i ispitivanja ovih vozila, posebno u pogledu emisije izduvnih gasova.
